Jugoslovenska televizija je nekada imala najmoderniju tehniku, koja bi danas mogla da nađe mesto samo u kakvom muzeju. A, sutra, kad nove tehnologije opet dođu do nas, dobar deo sadašnjih stručnjaka pokazaće se kao - suvišni

      Televizijski centri prethodne Jugoslavije, u Titovo doba, imali su najmodernije uređaje i tehniku. Broz je voleo da se slika, da gleda filmove i televizijski program, a njegovi najbliži saradnici to su dobro znali. Bili su to lepi dani za jugoslovensku televiziju, pogotovo za tadašnju Televiziju Beograd - nije se štedelo prilikom nabavke kamera, magnetoskopa, tonske tehnike... Udarni eksponati sa svetskih sajmova su maltene direktno putovali ka nekoj od tadašnjih republičkih televizija, već prema snalažljivosti njihovih direktora i urednika. Jedan televizijski montažer je tada, prilikom posete renomiranoj američkoj TV stanici, zaprepastio svoje domaćine dok su mu ponosno prikazivali tadašnje čudo tehnike, magnetoskop tipa "C", odgovorom da ih u košutnjačkom studiju TV Beograd ima desetak, i to već duže vreme.
       Televizija Beograd, kao još najmoćnija i najznačajnija TV stanica u našoj zemlji, nalazi se pred novim izazovima. Sem neophodnih programskih poboljšanja, potrebno je razmišljati i o tehnološkim. Pred sadašnjim rukovodiocima su neke krupne odluke - ima li mogućnosti da se preskoči tehnološki jaz i odmah nabavi savremena oprema, kakvu danas koriste moderni državni televizijski centri, ili će se zadovoljiti otpacima uređaja koji su u ostalim zemljama korišćeni tokom naših "godina raspleta"?
       Upotrebom kompjutera i digitalne tehnologije za obradu i prenos slike smanjen je broj ljudi neophodnih za realizaciju programa i umanjeni su produkcijski troškovi. Umesto glomazne TV režije, napunjene robustnim uređajima, danas se emisije prave uz pomoć nekoliko računara i televizijskih stručnjaka koji su prihvatili nove metode i tehonologiju i prekvalifikovali se. Scenografija se velikim delom kreira pomoću moćnih grafičkih stanica, u kojima se dekor regeneriše trenutno, pritiskom na "miša". Virtuelni studiji omogućavaju nova izražajna sredstva i bogatije sadržaje.
       Naravno, televizija visoke definicije (HDTV) još je daleko od nas. Daleko je i od mnogo imućnijih i razvijenijih zemalja budući da podrazumeva komplikovano i dugotrajno premošćavanje različitih TV standarda, kao kada se sa crno-bele slike prelazilo na kolor. Ulogom Interneta u priči, stvari se dodatno usložnjavaju. Već sada je jasno da je budućnost televizije u ličnom pristupu. (Do)sadašnje programske šeme bile su okrenute masovnom tržištu. To je na putu da se ubrzo promeni. Samim tim što Internet podrazumeva suženje komunikacije na osnovu jedan-na-jedan, odnosno pojedinačnu interakciju sa medijem, potencijalna publika se sve više navikava na takav vid komunikacije, i postaje sve prijemčivija na lični kontakt.
       Zato se već prave programi u kojima televizijski voditelj pozdravlja gledaoca ličnim imenom, pročitanim iz registracije kanala prilikom pretplate. Na taj način se trenutno uspostavlja prilično čvrst odnos sa konzumentom, a naknadno mu se može, na relativno lak način, ponuditi i prodati razna roba, jer se medij, za koji svi podrazumevamo da je masovan, naglo upravlja direktno ka pojedincu, izdvajajući ga iz mase, pridajući mu virtuelan značaj i pružajući mu jedinstven doživljaj percepcije televizijskog programa.
      
       Neki smatraju da se na taj način rešava i "problem" kontrole Interneta, odnosno dotoka i protoka informacija. Naime, integracijom televizijskih kanala i Interneta, postiže se nekoliko ciljeva: prvo, bogatom ponudom probranih filmova i zanimljivih dokumentarnih emisija korisnicima i zavisnicima Interneta odvlači se pažnja sa potencijalno opasnih i nekontrolisanih sadržaja. Drugo, povezivanjem e-maila, konferencija i svega drugog što Internet danas nudi, na ekran TV prijemnika, ostvaruje se bolja evidencija pojedinačnih interesovanja i razmišljanja, pregledanjem korespondencije od strane novoformiranih, specijalizovanih službi popularnih TV stanica koje će svojim raznovrsnim programom namamiti najveći broj gledalaca da učestvuju u novoj ponudi. Ovakve "teorije zavere", naravno, zvuče kao da su preuzete iz neke epizode popularnog "Dosijea iks" ali, na kraju krajeva, upravo ta TV serija ima moto "Istina je negde između"...
      
       NENAD VASOVIĆ