|
Prvi servis Interneta s kojim se novi korisnik sreće je elektronska pošta, preko koje se i danas obavlja 90 posto komunikacije preko svetske Mreže
Iako mogućnost razmenjivanja zvučnih, vizuelnih i grafičko-interaktivnih podataka preko Interneta nije nikakva novost, dominacija teksta u odnosu na multimedijalni "šareniš" tumači se na više načina - već pomenutom lakoćom ovladavanja, inercijom "starih" korisnika iz tekstualne ere Mreže, ali i ukupnim konformizmom ljudi, nespremnih (bar u određenoj meri) za prelazak sa proverenih formi komunikacionih kanala na hronološki i tehnološki novije. Za naše uslove nije zanemarljiva ni činjenica da za tekstualnu komunikaciju nije potrebna nikakva posebno sofisticirana tehnička infrastruktura, ni što se tiče kompjutera, a ni propusnih mogućnosti jugoslovenskog Interneta.
Uzan kakav jeste, ovaj komunikacioni opseg nosi određene psihoemotivne implikacije. Jedna od najznačajnijih je u mogućnosti precizn(ij)e manipulacije i kontrole sopstvenog identiteta od strane pošiljaoca. Prema nekim autorima (Allucljuére Rosanne Stone), on je toliko ograničen da osoba koja šalje poruku otkriva primaocu samo onoliko o svojoj ličnosti koliko mu o njoj napiše. Međutim, crte ličnosti se čak i uz neverovatnu lakoću usmerene reinterpretacije mogu nazreti, pa i u velikoj meri razotkriti osnovnom psihološkom metodom - pažljivim posmatranjem.
Poslovno i ležerno
Prvi uočljivi element elektronskog pisma jeste adresa pošiljaoca. Iako nema nikakvih ograničenja u pogledu broja adresa koje jedna osoba može posedovati, uz garanciju očuvanja anonimnosti ili lažnog identiteta, ona ipak ukazuje na određen stav tvorca poruke prema samoj komunikaciji, ali i primaocu. LJudi koji teže ozbiljnom, najčešće poslovnom tonu korespondencije, potpisuju se punim imenom i prezimenom, a za svoje korisničko ime određuju skup karaktera koji asocira na njihovo lično ime i/ili položaj koji zauzimaju. Ovakva struktura e-mail adrese odaje želju za "čistom" komunikacijom, bez skrivanja identiteta ili poigravanja s drugima.
Gotovo svaki korisnik poseduje i neobavezujuću adresu, sa koje vodi daleko ležernije dopisivanje, često duboko skriven iza misterioznog, ili lažnog identiteta koji je sebi odredio. Izgleda da je poigravanje sopstvenim identitetima izuzetno prijemčivo ljudima, a dr Xon Šuler, doajen "sajber - psihologije", tvrdi da su takve manipulacije, bile one zlonamerne ili dobroćudne, manifestacija čovekovih fantazija, želja i strahova u vezi sa ličnim identitetom. U difuznoj, čak anarhoidnoj strukturi Interneta, čovek se oseća oslobođenim tereta normi koje ga sputavaju u svakodnevnom životu i interakciji sa drugim ljudima, pre svega zato što kod ovakvog ponašanja izostaje osuda društvene zajednice. Za ponašanja koja bi u realnom svetu bila socijalno apsolutno neprihvatljiva, u virtuelnom okruženju važe "mekša" pravila, a i osuda na koju eventualno naiđu, ne može biti globalna, već samo individualna ili grupna i nemoćna u smislu nametanja sankcije.
Kao u novinama
Još jedan element poruke je njena tema, popularni "Subject". U njemu se izražava ono o čemu će u samom pismu biti reči. NJegovo izostavljanje se po elektronskom bontonu smatra nepristojnim i odrazom nebrige i aljkavosti pošiljaoca. Poput nekih novinskih (pod)naslova, on može biti i senzacionalistički obojen, čak do te mere da je nosilac značenja koje je u potpunoj oprečnosti sa temom same poruke. On je i čest indikator emocionalnog statusa osobe koja ga je napisala, naročito prema primaocu pisma. Iako se svodi na najviše nekoliko reči, tema je veoma indikativan deo e-maila.
Telo poruke, kao i tempo njihovog razmenjivanja su kostur odvijajuće komunikacije. Sledeći analogiju s klasičnim pismima, korisnik razlikuje osnovne tipove elektronskih pisama, ali ubrzo uviđa da su njihove međusobne granice daleko blaže, a mogućnosti inovacije - neograničene. Jedna od najkorišćenijih "proširenja" forme prepiske su tzv. emotikoni. NJima se na zadivljujući način može dočarati emocionalno stanje koje je postojalo u momentu kreiranja tačno određenih rečenica. Sličnih tehnika manipulacije tekstom, koje mogu ići čak i do snažnih ekspresivnih "slika od slova" (ASCII umetnost), ima veoma mnogo i na svakom čoveku ponaosob je da odredi koliko će ih i koje upotrebljavati da bi obogatio svoju e-mail komunikaciju čije vreme ni u kom slučaju nije prošlo.
DUŠAN KATILOVIĆ
|
