Moreplovci koji su Portugaliju učinili najmoćnijom pomorskom silom srednjovekovne Evrope

      Tokom druge polovine XV veka, na jugu Evrope vodila se oštra borba za dominaciju nad, tada poznatim morima. Mleci, koji su se obogatili trgujući s Dalekim istokom i Indijom, držali su pod apsolutnom kontrolom Mediteran, tako da su obližnje zemlje Španija i Portugalija morale da potraže alternativne vodene puteve do udaljenih "obećanih zemalja". Ideja Portugalaca tog vremena bila je da do dalekih zemalja Orijenta stignu oplovivši obale Afrike. Preduzimajući veći broj ekspedicija manjeg obima, uspeli su da za nepunih stotinu godina pređu ekvator i stignu do obala Gvineje. Slonovača i zlato koje su odatle eksploatisali, učinili su ih najbogatijim narodom Starog kontinenta, što je samo pojačalo želju za pronalaženjem vodenog puta za Indiju.
       Dva moreplovca obeležila su taj period novih otkrića - Kristifor Kolumbo i Bartolomej Dijaz, dva sposobna i prekaljena kapetana pod vladavinom kralja Žoaoa II. Pod uticajem još svežeg postavljanja teorije o sferičnoj prirodi Zemlje, Kolumbo je 1484. pokušao da ubedi portugalskog suverena da podrži njegov projekat ekspedicije na zapad, kojim bi se do Indije došlo oplovljavanjem zemaljske kugle. Kako je, međutim, kralj Žoao II bio skeptičan prema takvom konceptu, odbio ga je i poverio Dijazu da konačno pronađe vrh Afrike i okolo nje dođe do željene destinacije (http://www.ucalgary.ca/HIST/tutor/eurvoya/columbus.html).
       Godine 1487. Dijaz je isplovio iz Lisabona i, plovivši duž afričke obale, zbog nepovoljnih vetrova, zašao čak do južnog Atlantika, obišavši u luku, najjužniji vrh kontinenta. Kada je posle trinaestodnevne oluje uspeo da zaokrene ka istoku, a potom i ka severoistoku, pomislio je da je ispunio zadatak i, zazirući od pobune iscrpljenih mornara, krenuo nazad. Na tom povratku je maja 1488. prvi put video Rt oluja, koji će po povratku u otaxbinu kralj preimenovati u Rt dobre nade (http://www.robinsonresearch.com/GEOG/EXPLORE/Diaz.htm).
       Iako je Dijaz pronašao kapiju ka Indiji, neko je morao da je i otvori. Naslednik kralja Žoaoa II, Manuel I, poverio je Vasku da Gami taj osetljiv zadatak. Oslanjajući se na iskustvo prethodnika, on je preduzeo ekspediciju koju su od samog početka pratili problemi - sporo napredovanje, bolest posade i sukobi sa lokalnim narodima. Konačno, jedva izvukavši živu glavu, Da Gama maja 1498. uplovljava u Kalkutu, u Indiji, gde sa užasom shvata da je muslimanski vladar uvređen poklonima koje je poneo, a koji su bili primamljivi afričkim plemenima - šarena stakalca, bakarne posude i slično. Praktično pobegavši, vraća se kući gde ga dočekuju kao heroja, septembra 1499 (http://www.cidadevirtual.pt/mosteiro-jeronimos/vascogamaing.htm, http://www.connectingstudents.com/themes/explore.htm, http://www.csn.net/advent/cathen/06374a.htm, http://tqjunior.thinkquest.org/4034/dagama.html).
       Oduševljen postignutim uspehom, portugalski kralj odlučuje da već sledeće godine pošalje ogromnu ekspediciju kako bi - milom ili silom - zasnovao jak vojni, verski i trgovački uticaj u Indiji. Za predvodnika puta koji je marta 1500. započelo 13 brodova bio je određen kapetan Pedro Alvarez Kabral, dok je glavni savetnik bio Da Gama, a Diaz je pri tom komandovao samo jednim od brodova flote. Izbegavši nepovoljne struje i vetrove, zauzet je kurs ka jugoistoku, ali se sa proračunima pogrešilo, te se povorka brodova krajem aprila našla ispred obala današnjeg Brazila, odakle je Kabral, dignuvši prethodno hrišćansku i portugalsku zastavu, nastavio putešestvije ka istoku, došavši do Rta dobre nade. Usled jake oluje koju je doživeo u toj oblasti, karavan brodova je bio brojčano prepolovljen, ali je ipak nastavio ka Kalkuti. Upotrebivši oružanu silu, Kabral nameće svoje uslove vladaru tog indijskog grada i, vraćajući se nakrcan dragocenim tovarom, u njemu ostavlja deo posade koji će ubrzo biti surovo poubijan. Za odmazdu, portugalski kralj ponovo poziva Vaska da Gamu da preduzme drugi put u Indiju i bez milosti se osveti tamošnjim vladarima (http://www.newadvent.org/cathen/03128a.htm, http://encarta.msn.com/index/conciseindex/0C/00C60000.htm?z=1&pg=2&br=1).
       Iako surovo napadana, pre svega od Španije, Portugalija je dobrim delom zahvaljujući i svojim moreplovcima zadobila odlučujući uticaj na globalnom nivou i bila jedan od pionira u međucivilizacijskim kontaktima između različitih kultura. Agresivno nastupajući u širenju katoličanstva među "inovernima", stigla je čak i do obala Japana gde je dugi niz godina imala ekskluzivno pravo na trgovinu s tom zemljom, gde nijedan drugi evropski narod nije bio dobrodošao sve do sredine XIX veka (http://www.nhandan.org.vn/english/landscape/19991205.html, http://www.erols.com/gwmoore/billendo.htm).
      
       DUŠAN KATILOVIĆ