Po svemu sudeći, more, koje je dalo snagu i život ovom gradu, uništiće njegovu lepotu. Da li je moguće da za Veneciju nema spasa?

      Venecija, jedan od najlepših i verovatno najneobičnijih gradova na svetu, leži na oko 120 malih ostrva Jadranskog mora, u laguni, na ušću reke Brente u Venecijanski zaliv. Ovaj grad kao da izranja iz mora, i upravo u tim nasipima, koji drže grad iznad vode, leži tajna njegove čarobnosti. Više od 150 kanala zauzelo je mesto ulica, a prevozi se čamcima, brodićima, romantičnim gondolama...
       Venecija je ime dobila po plemenu Veneta, čiji su pripadnici u ovom zalivu, od davnina, živeli kao ribari, provodeći najviše vremena na moru. Zahvaljujući svom jedinom zanimanju, vremenom su stvorili jaku flotu, kojom je Venecija gradila svoju imperiju i postala "kraljica Jadrana". Potpunije o istoriji ovog čudesnog grada-republike, od doseljavanja pa sve do 1797. godine, kada je Napoleon I učinio kraj njegovoj nezavisnosti, možete saznati ako posetite sajt http://www.boglewood.com/timeline.
       Kroz vekove, Venecija je dosta izgubila od svoje ekonomske i političke moći, ali je gradsko umetničko blago pomoglo da se ovo mesto očuva kao jedinstveni svetski kulturni centar. Mermerne i kamene palate, građene između 1100 i 1800. godine, ponosno stoje s obe strane Velikog kanala, srca Venecije, i odolevaju zubu vremena. Na ovim grandioznim građevinama mogu se videti umetnički radovi od neprocenjive vrednosti, a u njima možete uživati ako posetite lokaciju http://www.doge.it, na kojoj ćete naučiti dosta o kulturi i istoriji ovog grada, ali i saznati o događajima koji se vezuju za Veneciju, kao što su karneval i filmski festival. Na adresi http://www.carnivalofvenice.com/uk imaćete priliku da otkrijete atmosferu karnevala kroz vreme, i saznate kako su Venecijanci provodili te dane, kako su se oblačili, zabavljali i kakva je razlika između starog i novog načina proslavljanja.
       O Bijenalu u Veneciji, izložbama, muzičkim večerima, muzejima, pozorištima i svemu onome što čini kulturni život jednog grada, saznaćete više iz članaka sa sajta čija je adresa http://www.veniceword.com.
       Tokom cele godine ovaj "grad na vodi" posećuju turisti iz celog sveta, pa većina sajtova posvećenih ovom gradu predstvalja on-line vodiče, uključujući informacije o tome kako stići do ovog grada, u kojem hotelu odsesti, koje znamenitosti posetiti, u kojim restoranima se poslužiti, itd. Jedan takav on-line vodič nalazi se na adresi http://www.guestinvenice.com/homeeng.asp, kao i na http://www.elmoro.com.
      
       Grad koji tone
       Interesantna i jedinstvena geografska lokacija daje Veneciji magičnost i lepotu, ali istovremeno zadaje i mnoge probleme. Većim delom godine, trgovi, šetališta, bazilike, kuće i restorani jednostavno su - poplavljeni. Ponekad je turistima zabavno da, uživajući u čuvenoj italijanskoj espreso kafi i sladoledu, brčkaju noge u vodi, ali za ljude koji tamo žive to predstavlja pravu noćnu moru. Naravno, ovakav život nije nov za žitelje Venecije - njihov grad polako tone već 1500 godina! To je rezultat podizanja nivoa Jadranskog mora i uleganja zemlje na kojoj se grad nalazi.
       Drama u borbi za očuvanje Venecije traje još od 1966. godine, kada je došlo do velike poplave koja je pretila da potopi ceo grad. On je ceo bio pod vodom dubine do jednog metra, a šteta koja je tom prilikom nastala, bila je, u najmanju ruku, ogromna. Otad je potrošeno mnogo novca na razne projekte i studije koje bi trebalo da pronađu rešenje za spas ovog jedinstvenog mesta.
       Američki arheolog i zaljubljenik u ovaj grad Albert Amerman tvrdi da će Venecija u ovom veku potonuti za čitavih 99 cm, što je mnogo više od 24 cm, za koliko je potonula u prošlom stoleću. Prema izjavi ovog renomiranog arheologa, sistem za očuvanje grada preko mobilnih brana osuđen je na propast. Amerman je godinama izučavao podvodne temelje grada i smatra da je najveća opasnost u tome što grad tone mnogo brže nego što je prognozirano, a razlog tome je težina građevina koje leže na nasipima kao i geološka promena te zone.
       Inženjeri konzorcijuma "Venecia Nova" odbacuju Amermanov projekat u korist svog projekta, nazvanog "Mojsije" (po legendi o Mojsiju koji je rastavio Crveno more), vrednog dva i po miliona dolara. Taj projekat podrazumeva da se 79 podvodnih kapija podigne i privremeno razdvoji venecijansku lagunu od Jadranskog mora, kada nivo vode poraste za više od jednog metra. Međutim, Zeleni (ekološka partija Italije) smatraju da će brane biti podignute 250 dana u toku godine, što bi i za onako krhki ekosistem lagune - bilo pogubno. Protivnici Zelenih kažu da brane neće biti podigute više od 300 sati godišnje, a da je ekosistem već uništen velikom navalom turista i okolnim naftnim rafinerijama. Uprkos kontroverzama, čini se da projekat "Mojsije" ostaje najbolja nada za Veneciju. Više o ovom velikom problemu naših suseda možete pročitati na sajtu http://www.salve.it/uk/index.html.
      
       VLADANA RAŠIĆ