Hiljade ljudi u mnogim državama sveta proslavili su Prvi maj, za dosadašnje navike veoma neobično pretvarajući tradicionalni radnički praznik u antikapitalistički dan, borbu protiv sveopšte globalizacije

      Tradicionalni praznik rada (za nas) proslavljen je veoma neobično - nalik na proslave od pre stotinak godina sa učešćem policije koja se ni ovaj put nije pridružila radnicima. Prvo je "proslava" bila najavljena u Londonu tako da se i zvanični London veoma dobro pripremio shvatajući "proslavu" samo kao proteste, što se u suštini i dogodilo. Britanski premijer Toni Bler najavio je "nulti-stepen tolerancije policije prema onima koji ne budu sasvim mirni i pažljivi, jer se očekivala pojava uličnog nasilja, koje se, u poslednje vreme, sve više širi Britanijom zbog različitih razloga.
       Rekao je da veruje kako su ljudi u Britaniji tolerantni i da ne želi da se u gradovima širi strah, teror i nasilje, kao ni da se pričini bilo kakva šteta. Pomenuo je da je prošlogodišnja proslava bila pogrešna i da u demokratiji postoji pravi način da se protestuje, kao i pogrešan. Demonstranti su odmah odgovorili da većina njih želi da demonstrira protiv efekata svetskog monetarnog sistema i slobodne trgovine, ali su Blerovim izjavama i pojavom hiljada policajaca u centralnom Londonu sa naredbom da ne tolerišu nikakav sumnjivi ispad, bili obeshrabreni. Zato je broj protestanata bio mnogo manji no što je to Bler očekivao.
       Suština demokratije je da dozvoli slobodu izražavanja, rekao je predstavnik grupe koja je zastupala oponente genetičkim istraživanjima (medju demonstrantima bilo je mnogo različitih grupacija koje su se ujedinile po raznim pitanjima i problemima što ih donosi savremena civilizacija, globalizacija i tehnologija).
       "Nema načina da se sprovodi demokratija gumenim mecima. Izgleda kao da živimo u Severnoj Irskoj, u sedamdesetim. On nas nikada nije pitao da li bi trebalo da bombarduje Irak", rekao je on.
       Prema završnim procenama policije u demonstracijama u Londonu učestvovalo je manje od 10 000 ljudi, od kojih je samo 1 000 pokušavalo da stvori probleme. A demonstracije je obezbeđivalo 5 000 policajaca a 4 000 je stajalo u rezervi. Pored Britanije, kojoj su prvomajski protesti najviše pretili i koji su je koštali nekoliko miliona funti, najviše zbog prekinutog posla, zatvorenih radnji i enormnog obezbeđenja, protesti su se pojavili i u celom svetu.
       Najžešće je bilo u Berlinu gde je policija upotrebila vodene topove da razbije demonstrante i gde je uhapšeno stotinak levičara, a ono što je interesantno jeste to što su i nemački skinhedsi iskoristili priliku da se pridruže prvomajskim protestima. Protestovalo se i u Francuskoj, protiv otpuštanja sa posla, u Ukrajini su komunisti ustali protiv predsednika Leonida Kučme, u Indoneziji su radnici tražili slobodu organizovanja. Radnici u Iranu su tražili da država "obrati pažnju" na njihove probleme, a u Atini se pojavilo više demonstranata nego u Londonu, koji su samo prošetali glavnom ulicom i otišli da proslave tradicionalni praznik rada.
       Protesta je bilo i u Južnoj Koreji i veoma neobično i neočekivano, veoma nasilnih i oštrih, u Australiji (Brizbejn i Sidnej).
       U socijalističkim i bivšim socijalističkim zemljama proslava Prvog maja, radničkog praznika, koji je postao ideološki praznik, izgubila je ove godine definitivno sve od svog nekadašnjeg komunističkog sjaja. Valjda njihovim radnicima sada ide dobro, a čini se da nisu ni baš tako sretni, dok im svaki dan kada se ne radi, dobro dođe, jer ih podseća na neka prošla vremena.
      
       M. DAMNJANOVIĆ