NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Oni znaju da smo ovde

Nestrpljivost jednog čoveka koji se krije iza pseudonima komandant Sokoli uništila je prividan mir u Makedoniji koji je potrajao jedva mesec dana

      Suprotno tvrdnjama makedonske vlasti koje su se, do pre neki dan mogle čuti, Oslobodilačka narodna armija (ONA) nije uništena, niti je nestala negde na Kosovu, ili u Albaniji. Naprotiv, pokazalo se da su oni, albanski teroristi, tu i da nemaju više ni strpljenja ni obzira prema naporima da se nađe političko rešenje za krizu izazvanu da bi se Albancima u Makedoniji obezbedilo poštovanje ljudskih i građanskih prava koja navodno vlada neprestano krši neravnopravnim tretmanom Albanaca u zemlji gde oni čine gotovo trećinu ukupnog stanovništva. U trenutku kada je makedonska vlada, konačno, pristala da albanske zahteve razmotri za pregovaračkim stolom i kada su se svi ponadali da bi krvoproliće i moglo da se izbegne, dogodilo se ono čega su se pribojavali i Makedonci i Arben DŽaferi, lider DPA, najveće albanske partije u Makedoniji.
       NJih šesnaest, osam policajaca i isto toliko makedonskih vojnika patroliralo je putem od sela Vejce do sela Selce kada su u subotu 28. aprila, samo petnaest kilometara od Tetova, naleteli na zasedu Oslobodilačke narodne armije. Posle borbe koja nije potrajala ni deset minuta albanski teroristi su se povukli ostavljajući za sobom čaure metaka automatskih pušaka, osigurače ručnih granata, zolje, ranjene i mrtve makedonske policajce i vojnike.
      
       Bes i bespomoć
       "Naše snage su se branile, otvorile su vatru na specijalne jedinice makedonske vojske i policije kada su ušle u selo Vejce u zoni koju kontroliše ONA", rekao je Ali Ahmeti, portparol ONA, uz napomenu da su Makedonci bili upozoreni da ONA kontroliše taj rejon.
       Poginula su četiri policajca i četiri vojnika, svi iz Bitolja. U ponedeljak, samo nekoliko sati posle sahrane, nekoliko stotina Makedonaca iskalilo je bes i bespomoćnost demoliravši i zapalivši skoro četrdeset radnji koje pripadaju Albancima, Muslimanima i Gorancima. Krv je potekla kada je vlasnik jednog kafića izvadio pištolj i pucao u masu ne bi li zaštitio svoju imovinu. Da nije naišla policijska patrola, gnevni Makedonci bi mu presudili na licu mesta.
       Izjavljujući saučešće porodicama nastradalih vojnika i policajaca Boris Trajkovski, predsednik Republike Makedonije, nije mogao a da ne kaže kako je vreme da se ujedine sve raspoložive snage u odbranu od terorizma.
       "Da bismo to postigli, neophodno je proveriti svaki centimetar makedonske teritorije i verujem da ćemo u tome imati podršku međunarodne zajednice", rekao je Trajkovski.
       Podrška međunarodne zajednice usledila je munjevito. Napad su javno osudili svi relevantni međunarodni faktori, u godišnji izveštaj o međunarodnim terorističkim organizacijama Stejt department uvrstio je Oslobodilačku vojsku Bujanovca, Preševa i Medveđe. Makedonski predsednik Trajkovski otputovao je u ponedeljak u Sjedinjene Američke Države gde se susreo sa Kolinom Pauelom, državnim sekretarom SAD, a sutradan sa američkim predsednikom DŽordžom Bušom koji je, ovaj put bez uslovljavanja, obećao da će pomoć i dalje stizati u Makedoniju.
      
       Korak unazad
       Lideri albanskih partija u Makedoniji takođe su osudili poslednju akciju ONA. Mećutim, ono zbog čega Albanci, posebno Arben DŽaferi, najviše žale, jeste činjenica da su se tek započeti pregovori sa makedonskim predstavnicima vratili tamo gde su se nalazili pre akcija ONA u okolini Tanuševaca početkom marta.
       "Mislim da je pregovarački proces ugrožen i da je produbljena polarizacija između Makedonaca i Albanaca", rekao je Arben DŽaferi čije je sumnje potvrdio i sam makedonski predsednik rekavši da terorizam nema ništa zajedničko sa pravima Albanaca u Makedoniji i njihovim zahtevima.
       Da nema ništa od političkih pregovora i dogovora, izmene Ustava kako bi se Albanci osećali ravnopravni u pitanjima javnih poslova i zvanične upotrebe albanskog jezika, Ustavom zagarantovane državotvornosti albanskog naroda neophodne po mišljenju albanskih političkih lidera, potrudio se da pojasni i Antonio Milososki, portparol makedonske vlade, rekavši: "Posle ovih gnusnih ubistava dijalog postaje besmislen."
       Makedonci koji su pred očima imali jugoslovensko iskustvo s Kosova i Metohije, ali i juga Srbije, nikad nisu pokazivali entuzijazam za albanske zahteve jer su uvereni da ispunjenje ovakvih težnji može dovesti do raspada države. Za pregovarački sto seli su tek posle mnogo međunarodnih pritisaka, obećanja, pretnji i uveravanja, a sada kada su našli razlog da od tog stola ponovo ustanu, učinili su to ne krijući olakšanje.
       "Kosovo je, faktički, protektorat. Ne smemo dozvoliti da se to dogodi i u Makedoniji. Ako albanski ekstremizam nastavi ovim tempom na red će uskoro doći i oblast oko Epira u Grčkoj", kaže Kiro Gligorov, bivši predsednik Makedonije.
       Da situacija u Makedoniji bude još gora, čini se da su propali pregovori o formiranju nove vlade nacionalnog jedinstva koji treba da započnu premijer Georgijevski i Branko Crvenkovski, lider opozicione partije SDSM. Ministar unutrašnjih poslova Dosta Dimovska iskoristila je pre neki dan priliku da u jednom makedonskom nedeljniku poruči opoziciji, pre svega Crvenkovskom koji je u poslednje vreme jedan od najžešćih vladinih kritičara, da "ovaj težak momenat ne koriste za dobijanje političkih poena i promenu vlasti".
      
       Nestrpljivi komandant
       Međutim, najmanje takta, čak manje i od Imera Imerija, lidera PDP, pokazao je komandant ONA koji je nedavno pristao da za jedne čuvene američke novine da intervju. Hvaleći se kako raspolaže sa tri brigade (sa po
       6 000 dobrovoljaca) koje za 24 sata mogu biti u stanju pune, operativne pripravnosti, komandant ONA pogrešio je kada je rekao da će on i njegovi borci čekati do početka juna, a ukoliko političari ne ispune albanske zahteve do tada, krenuće u rat, do konačnog oslobođenja.
       Možda je nestrpljivost svojstvena onima koji se bore za ideale, kakvi god oni bili, ali sasvim je sigurno da je ta nestrpljivost na putu njihovog ostvarivanja jako štetna - pre svega po njih same.
       Zapravo, dogodilo se neizbežno. Napad na policajce i makedonske vojnike kod sela Vejce protumačen je kao početak novog ratnog pohoda. Nestrpljivost jednog čoveka koji se krije iza pseudonima komandant Sokoli uništila je ne samo prividan mir u Makedoniji koji je potrajao jedva mesec dana, već je izazvala bes makedonskih vlasti koje su, bar tako deluje, rešene da ga unište jednom zauvek, a u tome će im možda pomoći i međunarodna zajednica koja je albanske oslobodilačke vojske i armije konačno nazvala pravim imenom.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ
      
      
Ostavka

"Zbog lične i moralne odgovornosti nisam više sposoban da kvalitetno izvršavam funkciju koja mi je poverena", napisao je LJuben Paunovski podnevši ostavku na mesto ministra odbrane Republike Makedonije. Međutim, malo je onih koji veruju da je pogibija policajaca i vojnika kod sela Vejce Paunovskom zaista bio razlog za ostavku, već da je, kao što tvrdi bivši makedonski ministar policije Fedor Frčkovski, "iskoristio subotnji napad kao povod da podnese ostavku i izbegne pritisak javnosti" koja je nedavno saznala da je Paunovski na račune firmi svojih rođaka prebacio više od jedanaest miliona maraka iz državne kase.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu