Ma koliko nastojala da pokaže da nije i "politička" organizacija, Unesko u potpunosti prati politiku UN

      Nada Popović-Perišić je početkom februara 1999. preuzela dužnost šefa misije pri Unesku, a već 12. marta Stalna delegacija Jugoslavije uputila je Centru za svetsko nasleđe inicijativu da se predlog za upis manastira Dečani proširi na kompleks najvrednijih manastira na Kosovu i Metohiji, koji po važećim međunarodnim kriterijumima ispunjavaju sve uslove za upis u svetsku kulturnu baštinu.
       Delegacija Jugoslavije je najpre 24, a zatim 29. marta uputila predlog Sektoru za kulturu i njenom direktoru Danielu Žanikotu, odnosno generalnom direktoru Frederiku Majoru, da se kompleks manastira na Kosovu i Metohiji stavi po hitnom postupku na listu baštine u opasnosti u slučaju oružanog sukoba.
      
       Ovim povodom, u razgovoru za NIN, Nada Popović-Perišić koja je donedavno bila na dužnosti šefa misije pri Unesku, objašnjava:
       - Mesto šefa Misije u Unesku (ambasador, otpravnik poslova) preuzela sam početkom februara 1999. godine, bombardovanje Jugoslavije počelo je u martu, i na toj funkciji sam bila sve do decembra 2000. godine, kad sam ponudila svoju ostavku i ubrzo zatim bila i razrešena.
       Objektivno, bila sam šef misije u veoma teškom trenutku. S jedne strane, status Jugoslavije bio je ograničen, odnosno Rezolucija 757 SG UN faktički je otvorila pitanje statusa SRJ u svim specijalizovanim agencijama sistema UN uključujući i Unesko i moj dolazak u Unesko poklapa se s početkom bombardovanja Jugoslavije, a po prestanku bombardovanja s obnavljanjem pritiska na Jugoslaviju da reši svoj status u okviru UN.
       S druge strane, treba znati da je Unesko pre svega organizacija "ideja", veoma spora u donošenju odluka, opterećena glomaznom administracijom, a u svom delovanju zavisna od odluka UN. Ma koliko nastojala da pokaže da nije i "politička" organizacija, Unesko u potpunosti prati politiku UN. Odluke u Unesku bivaju rezultat dugotrajnih lobiranja i animiranja Stalnih delegacija. Izvršni savet (mesto svih odluka) sastaje se dva puta godišnje a Generalna konferencija jednom u dve godine.
      
       Kada je u martu 1999. počelo bombardovanje Jugoslavije, stradali su i spomenici koji predstavljaju deo neprocenjive kulturne baštine. Da li ste bili u prilici da nešto učinite u toj situaciji?
       - Tokom bombardovanja, Delegacija Jugoslavije je održavala stalne kontakte sa ostalim delegacijama, Izvršnim savetom i sekretarijatom Uneska nastojeći da dobije podršku za otvaranje procedure. Redovno su održavane konferencije za štampu i delegacijama i novinarima je dostavljana dokumentacija o stanju spomenika kulture na Kosovu i Metohiji. No, veoma je teško boriti se za spomenike kulture u trenucima kada stradaju nevini ljudi, žene i deca.
       Posredstvom Delegacije, Sekretarijatu Uneska prosleđeni su apeli i protesti velikog broja institucija kulture i organizacija iz zemlje i sveta u kojima se traži zaštita kulturnog blaga. Od 17. do 19. maja, u okviru fondacije "Franc Veber", održan je međunarodni skup o ratu na Balkanu u Gizbahu (Švajcarska) i odatle upućen apel Unesku za očuvanje nasleđa na Kosovu i Metohiji.
      
       I, koliko ste uspeli u svojim nastojanjima?
       - Nisam uspela da se procedura za stavljanje na listu pokrene jer je tome realna prepreka bio naš status u Unesku i politički pritisci na Jugoslaviju u cilju demokratskih promena. Ali, ličnim kontaktima doprinela sam da se tokom bombardovanja oglase generalni direktor F. Major, direktor sektora kulture D. Janicot i direktor kulturne baštine M. Bouchenaki.Oni su se oglasili tokom bombardovanja pozivajući se na poštovanje Haške konvencije i zaštitu kulturnog nasleđa na Kosovu. Generalni direktor F.Major oglasio se saopštenjima 26. marta, 6. aprila, 15. aprila, 28. aprila, 5. maja, 25. maja, 31. maja i 18. juna u kojima podseća na Hašku konvenciju o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanih sukoba i poziva na poštovanje međunarodnog prava zaštite, pre svega, ljudskih života ali i kulturnog nasleđa. Frederik Major je, tako, bio prvi predstavnik iz sistema UN koji se oglasio i oglašavao sve vreme bombardovanja Jugoslavije tražeći da se sukobi prekinu i rešenja traže diplomatskim sredstvima u okviru UN.
      
       Šta je, konačno, ipak učinjeno?
       - Zahvaljujući podršci Frederika Majora, koju je naša delegacija imala sve vreme, dva eksperta iz oblasti obrazovanja i zaštite kulturnog nasleđa boravili su od 4. jula na Kosovu. U okviru brige o zaštiti kulturnog nasleđa i očuvanja arhiva, dvojica eksperata su boravili na Kosovu i po povratku podneli su prve izveštaje, procene štete i predlog neophodnih mera zaštite. Ceneći značaj zaštite kulturnih dobara, Unesko je predložio administraciji Unmika da otvori dva radna mesta u Departmanu za kulturu i obrazovanje od kojih bi jedno bilo vezano za zaštitu kulturnog nasleđa. U oktobru, nova delegacija je boravila na Kosovu i Metohiji nastojeći da pruži pomoć bibliotekama i arhivima i da u saradnji sa Bernarom Kušnerom, u ime Uneska, utvrdi posebne mere zaštite.
       Iz svega ovog što sam navela može se videti da je funkcionisalo sve što se odnosi na "profesionalni" deo aktivnosti Uneska. Međutim, konkretne odluke o finansijskoj pomoći i pokretanju procedure zaštite izostale su na "političkom" nivou.
      
       Šta to znači?
       - Kad smo uspeli da uz saradnju i podršku Biroa Komiteta za svetsko nasleđe predložimo i uvrstimo u dnevni red tačku: stanje spomenika kulture u Jugoslaviji, mere i konkretna pomoć Uneska, ta tačka je skinuta sa dnevnog reda na zahtev delegacija Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Makedonije.
       Međutim, uspeli smo da početkom decembra 2000. generalni direktor Koichiro Matsuura uputi u ime Uneska pismo Bernaru Kušneru, specijalnom predstavniku i šefu misije UN na Kosovu, u kojem pominje alarmantne vesti vezane za rušenje kulturnih dobara i skrnavljenje kultnih mesta i grobalja.
      
       Šta u ovom trenutku možemo očekivati kad je o Unesku reč?
       - Sa primanjem Jugoslavije u Unesko, krajem decembra 2OOO. godine, otklonjena je svaka smetnja za ozbiljnije angažovanje Uneska u obnovi i zaštiti spomenika kulture na Kosovu i Metohiji i očekujem da će novi predstavnici Jugoslavije u ovoj organizaciji vrlo brzo realizovati već postojeće predloge mera zaštite kao i da će uspeti da uspostave proceduru za upis na Listu svetske baštine.
      
       RADMILA STANKOVIĆ