Otkad su došli na Kosovo, Unmik i Kfor su omogućili rušenje više stotina crkava i manastira od kojih je svaki peti iz 14. veka. Hoće li se Visoki Dečani, Gračanica ili Pećka patrijaršija zaštititi od privremene administracije na Kosovu

      Kosovo i Metohija su najgušće naseljen kraj u Evropi, pa i u svetu, hrišćanskim znamenjima. Ujedno, to je danas i prostor sa najviše ruševina hrišćanskih zdanja. A svet uglavnom ćuti, pa i oni kojima je posao da se brinu o svetskoj kulturnoj baštini. Zato je Kabinet predsednika SR Jugoslavije dr Vojislava Koštunice krenuo u akciju, pre svega, zaštite ovih opštecivilizacijskih dobara, ali i alarmiranje svetske javnosti o ugroženosti kosovske riznice sa njenom jedinstvenom i neponovljivom kulturnom baštinom.
       Boraveći na Kosovu i Metohiji u leto 1998. godine u vreme otvorenih pretnji bombardovanjem, poznati svetski ekolog Franc Veber izneo je procenu da možda samo 0,01 odsto ljudi u svetu ima neka površna znanja o ovim "remek-delima čovečanstva". I za njega je mnogo toga bilo nepoznato. Zato je, oduševljen onim što je video, odmah po povratku u svoju Švajcarsku, presavio tabak i uputio pismo generalnom direktoru Uneska Frederiku Majoru, preklinjući ga "u ime kulturne Evrope" da se založi za stavljanje celog sakralnog kompleksa Kosova i Metohije pod zaštitu Uneska. I neki drugi davali su takve predloge, ali od toga nije bilo ništa. Politika je stala ispred viševekovne baštine! Nijedna crkva, nijedan manastir sa Kosova i Metohije, nezaobilazni u knjigama o vizantijskoj kulturi, umetnosti i arhitekturi, još nisu dospeli na Uneskovu listu Svetske kulturne baštine! Čak ni Visoki Dečani, za koje je Franc Veber rekao da su "u saglasju sa kosmosom", iako su za taj tretman, sa svim što je po proceduri predviđeno, nominovani još 1994. godine. A potom su predloženi i Pećka patrijaršija i Gračanica.
       U ovoj pokrajini registrovano je više od 1 400 "spomenika kulture", od kojih su 62 od izuzetnog značaja. Ali već od juna 1999. godine, od dolaska međunarodnih snaga, Unmika i Kfora, uništeno je više od stotinu crkava i manastira, od kojih je svaki peti iz 13. i 14. veka! Zajedno sa njima uništeno je i oko deset hiljada ikona i drugih bogoslužbenih predmeta. Zatim, oko 150 parohijskih domova...
       Nikada u burnoj istoriji ovih krajeva nije uništeno više svetinja nego samo u onoj nesrećnoj 1999. godini. Čak ni za pet vekova turske okupacije. A uništavanje se nastavilo. Dešavalo se to, kako svedoče snimci, i na nekoliko desetina metara od "čuvara mira".
       Zato je, pri Kabinetu predsednika SR Jugoslavije oformljen tim stručnjaka koji treba da deluje svim raspoloživim sredstvima, radi zaštite ovog neprocenjivog istorijskog, kulturnog i duhovnog blaga, koje uveliko obogaćuje svetsku kulturnu baštinu. Kako kaže dr Predrag Simić, savetnik predsednika Koštunice za spoljnopolitička pitanja, namera je da se u ovaj tim uključe ne samo ljudi iz državnih organa, institucija koje se bave zaštitom spomenika kulture, crkve, nego i razne druge ličnosti koje bi svojim znanjem i autoritetom mogle da pomognu, takođe i naši ljudi iz rasejanja koji mogu da utiču na alarmiranje svetske javnosti, pa i na ljude zadužene za brigu o svetskoj kulturnoj baštini.
       - Želja nam je da se međunarodna zajednica alarmira i mobiliše u zaštiti spomenika hrišćanske kulture i duhovnosti na Kosovu bar onoliko koliko je bila mobilisana u suprotstavljanju vandalizma talibana, koji su uništili gotovo sve spomenike neislamske kulture u Avganistanu, uključujući i čuvene statue u Bamijanu. I sam generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan osetio je potrebu da tamo ode i da nešto učini, nažalost bezuspešno, da se ti spomenici spasu - kaže dr Predrag Simić.
       A zatim objašnjava zašto je izuzetno važno da svet i u ovom slučaju "progleda":
       - Kosovo je za Srbe, i ne samo za Srbe, nego i za Albance, i za Balkan, i za Evropu, i za svet područje od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja. Tu se nalaze neki od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine, spomenika starih i hiljadu godina. Dakle, reč je o nečem što je značajno bar koliko su značajni spomenici budističke kulture u Avganistanu, koji su se našli na meti verski motivisanog vandalizma, isto kao što je slučaj i na Kosovu. Mi ne mislimo samo na zaštitu spomenika pravoslavne hrišćanske i srpske kulture, nego mislimo i na spomenike islamske kulture i svake druge kulture. Tu su i dobra koja podjednako pripadaju svima: arheološka nalazišta, ambijentalne celine...
       Najviše se očekuje od Uneska, zato Simić, opominjući, i kaže:
       - Nažalost, najviše objekata od prvorazrednog istorijskog značaja, starih između sedamsto i hiljadu godina, ugroženo je, oštećeno ili uništeno od dolaska Unmika i Kfora. Unmik je misija Ujedinjenih nacija, a jedan od ciljeva te svetske organizacije, kroz njenu specijalizovanu agenciju Unesko, jeste očuvanje svetske kulturne baštine. Prema tome, pored spomenika koji su stavljeni na spisak Uneska i svi ostali koji pripadaju svetskoj kulturnoj baštini moraju se naći pod zaštitom. Samim tim, moraju biti zaštićeni i od privremene administracije UN na Kosovu i Metohiji, isto onako kao što se međunarodna zajednica angažuje na zaštiti kulturnih dobara svuda u svetu gde su ugroženi. Pogotovo što se ovde de facto radi o prostoru koji je pod protektoratom Ujedinjenih nacija, po Rezoluciji 1244 od 1999. godine. A reč je, ponovimo, o dobrima od univerzalnog značaja!
      
       JOVAN JANJIĆ