Nova vlast dirnula je u loto koji donosi veliki novac i u pedesetak moćnih ljudi koji su na sve spremni

      Moja plata nije dovoljna za normalan život moje porodice i može se reći da živim od klađenja. Petkom posle radnog vremena dolazim u 'Lavove' i tek u nedelju uveče odlazim kući samo da spavam. Ponesem sendviče, unuče votke i neki sok i ne mičem se sa svoje stolice dok traju utakmice", priča za NIN jedan od redovnih posetilaca beogradskih kladionica koje su poslednjih godina mnogim sugrađanima postale stalno radno mesto i jedini izvor realnih prihoda.
       Prednost kladionica u odnosu na sportsku prognozu jeste brzina isplate, izbor od petnaestak igara, mogućnost klađenja u dogovoru sa vlasnikom, klađenje na jednu utakmicu... Kladionice su otvorene na svakom ćošku i za razliku od lutrijskih uplatnih mesta, to su obično kafići gde ljudi mogu da sede, gledaju utakmice i druže se. U poslednje vreme postoji mogućnost i klađenja preko telefona.
       Tri najveće kladionice u Beogradu su "Zona", "Atlantik" i "Lavovi". Kako sami vlasnici kažu, "Zona" jedina sebi nije dozvolila da igrači čekaju na isplatu svog novca. Od manjih, među kladioničarima popularne su "Eurosport", "DŽu bet" i "Kup". Ulozi su od minimalnih 30 dinara do dve, tri hiljade maraka. Isplate su uglavnom proporcionalne uplatama, ali ima i slučajeva velikih dobitaka. Na primer, jedna kladionica je svom klijentu isplatila čak 10 000 maraka na uloženih 50 dinara.
       Najava Zorana Đinđića da će se država umešati u raspodelu ogromnog novca koji se u poslednjih nekoliko godina vrti u sportskim kladionicama uzbunila je mnoge duhove u carstvu najpopularnijeg "sporta" u zemlji.
       "Nova vlast ima dosta razloga da se plaši jer je stavila šapu na sve. Dirnula je u posao koji donosi veliki novac i u pedesetak moćnih ljudi koji su na sve spremni. "Šta treba da radimo, da dilujemo heroin?", komentariše za NIN vlasnik jedne beogradske kladionice.
      
       Nemci
       Ni premijer nije ostao dužan "moćnicima" poručivši da ga pretnje neće uplašiti i da će se vlada obračunati sa kriminalom. Čini se da će trenutno primirje biti narušeno posle donošenja Zakona o igrama na sreću, za koji u Ministarstvu finansija nezvanično kažu da predviđa povećanje poreza na 60 odsto. U istom ministarstvu napominju da po važećem zakonu država uzima 40 odsto od neto prihoda, a vlasnici plaćaju još 10 odsto na ime raznih poreza i druge troškove poslovanja.
       Vlasnici kladionica, ali samo onih koje imaju dozvolu za rad, u "novom društvu" praktično se dobrovoljno odriču 40 odsto svojih prihoda, ali nisu spremni na veće namete: "Pre nekoliko meseci dobili smo taj dopis, koji je, uz neku dvojicu, na vrhu potpisao Nebojša Čović. Za razliku od ostalih iz DOS-a, on je veliki i opasan igrač jer je završio staru komunjarsku školu vladanja... Ako dignu porez, biću prinuđen da vodim crnu i belu blagajnu i onda im ništa neću platiti. Ponašaju se kao Nemci, verovatno zato što je Đinđić u tom fazonu. Vidi samo koliko policajaca se vrzma oko njih, verovatno su svesni šta sve može da im se desi. Sve kombinacije se zatvaraju, nafta, cigarete, piće. Svi smo bili za promene, ali ipak su oni stari bili 'banja'. Kod bivših se znalo, policajci su najmoćniji ljudi i za neku sitnu lovu sve su mogli da ti završe. Glasao sam za DOS ali nisam očekivao ovakve poreze", kaže naš sagovornik i dodaje da ga ne brine finansijska policija zato što "ni oni nisu alergični na lovu".
       Visoki nameti će ipak ugroziti opstanak većine kladionica. Miloš Topalović, osnivač i urednik nedeljnika "Pun pogodak", namenjenog kladioničarima, kaže da će nova poreska stopa omogućiti vlasnicima velikih kladionica da opstanu a manje će se ugasiti. "Tada se može očekivati serija ubistava na ulicama zbog želje nekih da se održe na tržištu. Pre godinu dana država je započela hajku u pokušaju da uzme što veći reket, ali većina vlasnika 'izvukla' se zahvaljujući dobrim vezama u policiji i u vrhu državnog aparata. Radi se o moćnim ljudima koji su u ovaj posao ušli kao vlasnici kockarnica, a neki od njih su već postali žrtve", tvrdi Topalović.
       Vlasnici kladionica, koji svoj posao smatraju legalnim, tvrde da ne zarađuju onoliko koliko se priča: "Prvi put sam ušao u pošten posao i ostao bez para. Misli se da je dovoljno da kupiš dva televizora, satelitsku i kompjuter i da posle toga samo mlatiš lovu. Pre godinu dana otvorio sam kladionicu i još sam u minusu oko 50 hiljada maraka", objašnjava jedan od, kako sam kaže, "sitnih igrača". NJegov mnogo "krupniji" kolega dodaje: "Igrače ne zanima to što u SDK nekada nema novca i onda iz svog džepa isplaćujem dobitke. Za vreme Evropskog prvenstva u fudbalu morao sam da pokrijem minus od 600 hiljada maraka, što znači da sam obavezan da i u rezervi imam dovoljno novca kako ne bih izgubio poverenje igrača. Da ne pričam o tome da sam pogubio sve živce. Često se dešava da gledam rezultate utakmica na teletekstu i da mi se okreće stomak kad vidim da gubim velike pare."
       Naši sagovornici se ipak slažu da je ovo idealno vreme za kladionice, jer će kockanje jenjavati kako se situacija u zemlji bude popravljala. Svi se klade, a mnogima je to jedini izvor prihoda. Jedan od čestih posetilaca kladionica kaže: "Uplaćujem najmanje 1 000 maraka za vikend, odnosno 500 maraka po tiketu. Igram na male kvote, oko tri, i često se dešava da dobijem. Meni nije problem i kad puknem, jer onaj ko ima nedeljno 1 500 maraka za klađenje ne razmišlja mnogo o gubitku, za razliku od ljudi koji žive od toga i to im je smisao života." Miloš Topalović navodi da bi povećanje poreza pogodilo najsiromašnije, one koji uplaćuju 100, 200 ili 500 dinara, a ne igrače koji daju hiljadu i više maraka. "To bi bila greška jer ljudima treba dati hleba i igara, nešto slično tezgama na Bulevaru revolucije. U slučaju da se zabrani rad kladionica, u Jugoslaviji će započeti talas socijalnih nemira."
      
       Konkurencija
       U proteklih godinu dana broj kladionica se toliko povećao da su gotovo sve koje se otvaraju povezane sa postojećim: U Beogradu postoji stotinak kladionica i teško da će se dozvoliti nekom indijancu da postane konkurencija. Obično se unapred dogovori procenat od zarade. To važi i za kladionice po Srbiji, one su takođe ispostave onih najmoćnijih. Iako u Crnoj Gori ima nekoliko velikih kladionica, u Beograd ne smeju jer su isterani. Nije ovo Novi Sad, mi imamo drugačiji mentalitet i ne padamo na galamu, tvrde naši sagovornici.
       Uprkos lošim iskustvima koje su sa organizovanjem klađenja imale državne lutrije, Radovan Ristović, direktor Lutrije Srbije, najavljuje mogućnost učešća u ovom "biznisu": "Kladionice su sada hit i prihod od sportske prognoze osetno je smanjen. Čekamo obećani zakon o igrama na sreću i onda ćemo videti da li nam se isplati da organizujemo sopstvene kladionice. Moramo znati ko nam je legalna konkurencija, jer redovna je pojava da se kladionice ne registruju i da ne plaćaju porez. To je pitanje strategije, postoji opasnost da priređivač igre izgubi novac. Imamo primer Lutrije Vojvodine koja je organizovala kladionicu tokom Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj, ali je zbog grešaka doživela strahovit gubitak koji je tada iznosio 25 miliona dinara i igrači još nisu obeštećeni. Dakle, moramo da imamo finansijsku podlogu da bismo se upustili u posao sa kladionicama."
      
       Reket
       "Suva drenovina" iz koje treba napuniti nedavno usvojeni budžet ne ostavlja mnogo izbora srpskoj vladi koja će novac morati da potraži na retkim mestima gde ga još ima. Najava premijera Đinđića da će dovesti u red trgovinu naftom, cigaretama, kafom i igre na sreću protumačen je kao najozbiljnije upozorenje organizovanom kriminalu da će "nova vlast" zatvoriti njegove najznačajnije kanale.
       Vlasnici kladionica su spremni: "U ovom poslu, kao i svakom u kojem se obrću pare, postoji mogućnost da neko puca na tebe iz milion razloga. Mogu dva narkomana da ti ulete sa pištoljima i zatrče se na kasu. Svesni smo da nam je stalno glava u torbi. Kao i u svakom poslu, postoje slučajevi reketiranja, a i ovo što namerava nova vlast isto je reket. Tražiće još i da kladionice uplate depozit koji će biti neka vrsta osiguranja za igrače. Poverenje igrača treba da bude naš posao, jer mi od toga živimo, a oni treba da se brinu o bolesnima i siromašnima, a ne o ljudima koji se klade." Prosečni potrošači ove opšte manije klade se više godina i obično uplaćuju od 50 do 150 maraka. Najveći dobici su im 500 maraka, dok od ostalih uspevaju da "normalno" žive ili makar vrate uloženo. Naš sagovornik sa početka plaši se da će povećanjem poreza izgubiti ovaj "honorarni posao": "Verovatno bih počeo da kradem budući da ni ulična šverc-prodaja uskoro neće biti dozvoljena. Prošlog leta sam zaradio dovoljno da mogu porodicu da vodim na more i ne zanima me koliko zarađuju vlasnici kladionica i šta će država sa njima da radi. Moje je da dam deci da jedu."
      
       VLADIMIR NIŠKANOVIĆ
      
       EMILIJA RADIBRATOVIĆ
      
      

Pomama za klađenjem        Stotine Čačana zakupljuju autobuse i vikende organizovano provode na Zlatiboru jer u jednoj od tamošnjih kladionica postoji mogućnost da se igraju singl mečevi s malom kvotom. Kada su se mečevi naše lige pojavili na listama kladionica u Češkoj i Slovačkoj, Vojvođani su odlazili tamo, kladili se na utakmice za koje se znalo kako će se završiti i pozatvarali nekoliko velikih kladionica. "U Crnoj Gori situacija je neverovatna, tamo se i babe klade. Inače, jedina kladionica u Jugoslaviji u kojoj nema limita je ona vlasnika Brana Mićunovića u Podgorici", kaže jedan od naših sagovornika.               Prva liga        "Mi smo jedina država u kojoj se bez naknade koriste utakmice Prve lige", tvrdi za NIN Milovan Nikodinović, predsednik zajednice prvoligaša. On dodaje da klubovi jugoslovenske fudbalske lige od igara na sreću nemaju ni dinara: "Ne želimo da pokrećemo sudski postupak zbog nelegalnog poslovanja kladionica zato što bi to bio povod da i fudbalski savezi drugih zemalja učine sličnu stvar. Odštetu koju bi oni tražili niko u ovoj državi ne može da plati, radi se o milionima dolara."        Nikodinović naglašava da raniji ugovori sa lutrijskim organizacijama nisu obnovljeni: "Čak se i sportska prognoza organizuje bez naše saglasnosti. Sve do sredine devedesetih FSJ, Zajednica prve lige i Udruženje klubova druge lige dobijali su 10 odsto od bruto uplata za sportsku prognozu. Zbog problema sa isplatom tri puta smo poveli parnicu pred beogradskim Prvim opštinskim sudom, ali sud je sebe proglasio nenadležnim zato što je lutrijsku organizaciju zastupao brat bivšeg ministra pravde."