NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Državna šapa

"Jedina smo zemlja u Evropi koja nema državni monopol u igrama na sreću", kaže Božidar Đelić, srpski ministar finansija

      Sve podseća na sredinu tridesetih godina 19.veka - i tada je u Srbiji, baš kao i danas svako "izigravao lutriju", zbog čega je knjaz Miloš Obrenović zabranio svaku lutriju uključujući i Knjaževsku Srbsku Lutriju, koju je stvorio u državnom interesu. Podatak današnji je da u državi Srbiji postoji legalno registrovanih 890 priređivača igara na sreću.
       "Država je veoma lako davala dozvole svakom ko se bavi lutrijskim poslom, tako da je i ona sama imala manje koristi. Zahvaljujući blagonaklonom odnosu državnih organa i odsustvu kontrole, u Srbiji se masovno priređuju igre na sreću. Mnogim sportskim klubovima više nije važno mesto na tabeli, nekim televizijama nije bitno gledalište jer se bave lutrijskim poslom. Nigde na svetu nema toliko amatera koji se bave lutrijskim poslom kao kod nas. Država je tako, preko olakog davanja dozvola, sama smanjila sopstvene prihode", kaže Ratibor Grujić, bivši direktor Narodne lutrije.
      
       Van kontrole
       Zatečeno stanje prihoda u državnoj kasi od igara na sreću, bilo je zapanjujuće za srpskog ministra finansija Božidara Đelića. "Situacija je bila potpuno izmakla kontroli. Ono što je svuda priznat i stabilan izvor prihoda, za celu prošlu godinu u Srbiji je iznosio jedva 43 miliona dinara, nešto više od milion maraka!", svedoči za NIN ministar Đelić. "Došlo se do neverovatne situacije da imamo tri lutrijske kuće (Lutrija Srbije, Narodna lutrija i Lutrija Beograd) koje su konkurencija jedne drugima."
       Jedina smo zemlja u Evropi, kaže Đelić ("izuzetak je bogata Bavarska"), koja nema monopol države u igrama na sreću. "U dijalogu smo sa profesionalcima iz lutrijskih kuća i došlo se do zaključka da je potrebno njihovo ujedinjenje na racionalnim principima." To, praktično, znači da će u dogledno vreme biti stvorena Državna lutrija Srbije.
       U Srbiji je još na snazi Zakon o igrama na sreću od 1. aprila 1992.godine, kojim su bila povećana obavezna izdvajanja za budžet (sa 23 procenta na 30), tako da su donatorstva svedena na prihode preduzeća i oporezivana, zbog čega se ovaj vid pomoći dosta smanjio. Novac koji su ubirale lutrijske kuće trebalo je da se koristi za socijalno-humanitarne svrhe, sport i omladinu. Ipak, kako tvrde čelni ljudi iz ovih kuća, najteži udarac je nastupio aprila 2000.godine, kada je vlada Mirka Marjanovića donela propis po kojem se više od 43 odsto od prometa daje državi na ime poreza, što je dovodilo te kuće na ivicu opstanka. Iz ove perspektive posmatrano, to je bio klasičan reket vladajuće oligarhije da se uzme svaki dinar za partijske i vladarske potrebe.
      
       Zarade
       Kakvi su bili rasponi zarada? Narodna lutrija je imala najveći procvat i uspon sredinom devedesetih - '96,'97. i '98.godine sa BINGO karticama. "Prodavali smo tri miliona kartica nedeljno, a vrednost kartice je bila jedna i po marka", kaže novi direktor Aleksandar Pešut. Godišnji ukupan promet za 1996.godinu, primera radi, procenjivao se na oko 300 miliona maraka. "I sada nam BINGO pravi veći promet nego neke druge kuće na svim igrama. Uz krupan problem da ispoštujemo još važeću Šešeljevu uredbu iz aprila prošle godine, porez od 43 odsto - na bruto iznos (prelazna vlada je smanjila isti procenat na neto iznos), naš promet za februar i mart ove godine bio je preko 2,4 miliona maraka, dok 50 odsto prihoda izdvajamo u fond za robne i novčane nagrade", ističe Pešut. Trenutno, od društvenog preduzeća Narodna lutrija živi 420 porodica stalno zaposlenih.
       Radovan Ristović, direktor Lutrije Srbije, kaže da je još 1993.godine trebalo da počne sa radom Državna lutrija Srbije, ali je to bilo osporeno pred Ustavnim sudom Srbije zbog problema svojinskih odnosa - da li društveno preduzeće može postati državno. "Sa ratnim vihorom, javlja se veliki broj privatnih priređivača. U okviru toga bilo je mnogo 'stvari' koje su taj državni monopol u igrama na sreću polako 'razvodnile'", kaže Ristović, dodajući da je najteži period bio 1999. i 2000. godine. Lutrija Srbije, inače, sa još dve lutrijske organizacije, prema Ristovićevim rečima, ima sada jedva tek oko 10 odsto prometa u oblasti igara na sreću, dok je ranije bilo oko 95 odsto.
      
       Ogroman novac
       Ministar finansija Đelić zna da su kockarnice i kladionice unosni poslovi. "Potrebno je da država izda licence i kontrolom na terenu proveri da li se to poštuje. Ne želimo ni u čemu nikoga da sputavamo, ali pre svega želimo red", tvrdi ministar Đelić. Nezvanični podaci govore da u Beogradu, nedeljno, privatne kladionice i kockarnice zarade oko milion i po maraka (podsećamo da je država Srbija za celu 2000.godinu ubrala jedva više od milion maraka poreza od igara na sreću!). Nije nepoznato da je ogroman novac koji se vrti u ovom poslu nepoznatog porekla, iz nelegalnih poslova, pa se kroz legalan biznis on može "oprati" bez bojazni da se utvrdi njegovo poreklo. Nezvanično se tvrdi da je veliki udeo u ovim poslovima imala, kako kažu, "jedna državna služba".
       Obračuni i ubistva, koja su se dešavala u proteklih deset godina, imala su neke dodirne tačke sa ovom poprilično "zatamnjenom" oblašću privatnih priređivača i organizatora kladionica i kockarnica. Željko Ražnatović Arkan, Zoran Kovačević Koča i drugi, koji su u javnosti bili poznati i kao vlasnici kockarnica i kladionica, ulagali su ogromne pare u ove poslove. Tako su se mesečni profiti pojedinaca procenjivali između 300 i 500 hiljada maraka, a imovine pokojnika iznosile bi i po 10 miliona maraka. Kada su mnogi od njih završili na beogradskom asfaltu, imali su i po dva miliona maraka uloženih u otvaranje novih kockarnica, kladionica ili za kupovinu drugih objekata.
       Srpsko Ministarstvo finansija još nema precizno izvedene procente i brojeve kojima će ubirati prihode za državnu kasu, a ministar Đelić sve sažima u tri tačke: "Prvo, reč je o osetljivom segmentu gde je nužna kontrola, jer se radi o gotovinskim aktivnostima. Drugo, veoma je važno za stanje javnih finansija da na razuman način i porezom ubiramo novac, jer je to 'porez na greh', da bismo na drugom mestu napravili rasterećenje. I treće, znatan deo tih sredstava ide i ići će u humanitarne svrhe. Pripremili smo i Nacrt zakona koji bi ušao u skupštinsku proceduru krajem maja, a na taj način ćemo uvesti red u ovoj oblasti i državi."
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu