Najgore će biti ako se javno izrečene kvalifikacije ubrzo ne dokažu, time bi se onima koji su ovu zemlju stvarno opljačkali, pružila idealna prilika da se izvuku. A Dinkić bi se našao u položaju čoveka koji je video NLO, ali mu niko ne veruje

      Komisija Vlade Srbije za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja radila je pedantno - svoje nalaze ukoričila je u dve, nazovimo ih, knjige. Guverner NBJ Mlađan Dinkić i potpredsednik republičke vlade i predsednik komisije Vuk Obradović podelili su ih novinarima. U izveštaju se govori o nastanku, razvoju i propasti Dafiment banke, koja je nazvana "najvećom pljačkom naroda u istoriji srpskog bankarstva".
       Napravljena je i rang-lista glavnih kreatora ove plačke - na čelu spiska (spiskovi su sad u modi) nalazi se Slobodan Milošević, za njim sledi još deset imena. Sa prvom četvoricom sa tog spiska NIN je razgovarao, u nameri da čuje šta ima da kaže druga strana.
       Iz pomenutog izveštaja vidi se da su za odluku da se Dafiment banci da dozvola za rad 1991. glasali guverneri svih republika tada još postojeće SFRJ. Zato smo guvernera Mlađana Dinkića pitali na osnovu čega se tvrdi kako su idejni i faktički tvorci ove banke bili baš Slobodan Milošević i Nikola Stanić, tadašnji specijalni savetnik u Narodnoj banci Srbije.
       "Jednostavno zato što je svedok koji je prisustvovao sastancima na kojima se odlučivalo o Dafiment banci izjavio da su upravo ova dvojica inspiratori cele ove ujdurme. Indikativno je da Dafina Milanović poznaje Stanića još iz vremena kad je radila kao blagajnik u Savezu ekonomista Srbije 1979. godine. Na tom sastanku, koji je održan u Narodnoj banci 1991. godine, predstavnici drugih republika bili su samo pro forme, jer se zemlja već raspadala. Ovo je bila srpska banka i oni nisu hteli da se mešaju. Odgovoran je guverner koji je dao dozvolu za rad, a to je bio Dušan Vlatković. Što se tiče Miloševića, njegovo ime pominje se u tajnim zapisnicima, ali oni nisu bili stavljeni na uvid javnosti sve do sada. Svi su bili prosleđivani Miloševiću i bez njegovog odobrenja ništa se nije radilo. To su takođe potvrdili svedoci", tvrdi Dinkić.
      
       Mehanizam
       Nikola Stanić demantuje da je učestvovao na bilo koji način u radu Dafiment banke: "U vreme osnivanja Dafiment banke nisam bio zaposlen ni u Narodnoj banci Srbije, niti u NBJ. Gospodinu Mlađanu Dinkiću moralo bi biti poznato da je za kontrolu zakonitosti poslovanja svih poslovnih banaka, pa i Dafiment banke, po zakonima jedino odgovorna kontrola NBJ i njen guverner i niko više."
       Zbog toga, tvrdi Stanić, njegovo ime ne može biti ni po kom osnovu povezano sa tvrdnjama koje su Dinkić i Obradović izneli u javnosti: "U toj banci nisam imao ni dinarsku niti deviznu štednju. Nikada lično nisam komunicirao, pismeno, telefonom, niti usmeno, ni sa jednim rukovodiocem niti sa zaposlenima u Dafiment banci, niti bilo kad za bilo kog 'štedišu' te banke intervenisao da mu se isplati 'štednja'", tvrdi Stanić.
       Da se vratimo izveštaju o poslovanju Dafiment banke. Priliv u banku bio je blizu tri milijarde maraka, a isplaćeno je štedišama oko dve milijarde i 550 miliona maraka, ispada da je što potrošeno, što razvučeno, oko 450 miliona maraka. Zato se postavlja pitanje da li je logično da neko pokrene takav mehanizam, izvuče iz džepova ljudi tri milijarde maraka, da bi uzeo "svega" 450 miliona?
       Dinkić kaže da niko nije znao koliko će moći da se prikupi preko Dafiment banke da bi precizno planirao. Pored ove devizne sume, postojalo je i oko 300 miliona maraka dinarske štednje, koju je pojela hiperinflacija. Prema tome, ta suma uopšte nije zanemarljiva, ona je prevazilazila promet u bilo kojoj drugoj banci tada i to je bio značajan izvor. Pogotovu kad se setimo kolike su tada bile plate. "Prikazani iznos je veći nego stvarno isplaćeni, jer mnogi građani nisu podizali kamatu, pa je ona pripisivana glavnici i na kraju je knjigovodstveno cela suma uvećana.
      
       Falsifikat
       Komisija je identifikovala gde je potrošeno 137 miliona maraka, dok za 315 miliona nema nikakve evidencije. Čak smo našli da su neke priznanice istrgnute iz blokova za isplatu i mislimo da Služba državne bezbednosti, koja je sve vreme kontrolisala rad ove banke, a pogotovu vlasnicu posle njenog kraha, ima podatke. U pitanju su bivši radnici Službe. Videćemo da li će se ikad saznati ko je podizao ovaj novac i za šta je on trošen", kaže Dinkić.
       Kad je o priznanicama reč, tadašnji direktor Instituta CIP Milutin Mrkonjić, koji je vrlo visoko "plasiran" na pomenutom spisku tvoraca Dafiment banke, dostavio je Narodnoj banci kompletnu dokumentaciju da je još 1994. godine okružnom javnom tužiocu skrenuo pažnju da su njegovi potpisi na priznanicama za podizanje 12,5 miliona maraka iz Dafiment banke falsifikovani. Guverner Dinkić sada dozvoljava mogućnost da je Dafina Milanović naknadno "priznala" falsifikate pod pritiskom, kad je banka zatvorena. Takvih priznanica, osim Mrkonjićeve, ima još. Mrkonjića smo pitali da li je u njegovom slučaju reagovao javni tužilac.
       "Kad sam došao do saznanja da postoje lažne priznanice, preduzeo sam sve zakonske mere da se to utvrdi. Pozvao sam Dafinu Milanović, ona je na sastanku te priznanice pocepala (naravno da je na to niko nije naterao) pa smo uputili tužilaštvu zahtev da se uvrdi ko ih je falsifikovao. Tužilaštvo nije ništa preduzelo, pa sam ponovio zahtev 1995. godine. Tada mi je bilo rečeno da uvlačim druge ljude u taj postupak u tužilaštvu, da takvih priznanica ima više, da je to neozbiljno i da tužilaštvo time neće da se bavi, bez obzira što smo imali svu tu dokumentaciju. Ponovo sam 2001. godine prosledio isti zahtev. Čak sam uzeo i mišljenje grafologa da to nije moj potpis. Izlazi da samo ja želim da se utvrdi pravo stanje, a da državu to ne zanima. Bio bi koristan potez guvernera, koji se za ovaj slučaj zanima, da utvrdi ko je šta krao, manipulisao, falsifikovao i gde je otišlo ne ovih 40 miliona maraka, za koje se zna gde su, nego one stotine miliona maraka koje fale. Ja sam i sa bivšim guvernerom nekoliko puta razgovarao, tražeći da se definiše šta je stvarno sa Dafiment bankom bilo."
      
       Pravdanje
       Mrkonjić kaže da je više puta govorio rukovodiocima Dafiment banke, pa i guvernerima Narodnih banaka da je sam spreman da proda taj poslovni prostor, koji bi i danas štedišama doneo više novca nego što je u njega uloženo. "Ne shvatam zašto deset hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora kod Vukovog spomenika stoji sedam godina neiskorišćeno. Moglo je da se proda, da se izdaje, da se nekako unovči, a nije. Da li sad i za to Mrkonjić treba da odgovara", pita se naš sagovornik.
       Ako izgleda logično pretpostavka da je vlasti, u slučaju da je stvarno osmislila čitav sistem, odgovarao haos u Dafiment banci, kako bi lakše bili zametnuti tragovi novca, kako ipak objasniti indiferentnost prema činjenici da je silan novac razvlačen mimo državne kontrole i da su njime rukovali, blago rečeno, nestručni ljudi s izuzetno negativnom poslovnom prošlošću? Dinkić kaže da je princip prethodne vlasti bio da odgovornost za pljačku svali na što više ljudi: "Fakat je da je Milošević svojim saradnicima, bilo da su bliski ili nešto sitniji koje nije ni poznavao, dozvoljavao da i oni imaju koristi. S tim što je ta korist varirala - ljudi u banci uzimali su hiljade maraka, a njegovi saradnici mnogo više. Time je držao stvar pod kontrolom. On je faktički dozvoljavao da ljudi bez posledica zloupotrebljavaju službeni položaj, odnosno sankcionisao je samo onda kad mu je to trebalo, na primer ako neko odbije poslušnost."
       Možda se upravo u tome krije odgovor na pitanje zašto država onda nije i Jugoskandik uzela pod svoju kontrolu budući da je reč o istom sistemu piramide, nego je čak u jednom od tajnih beležaka konstatovano da treba "eliminisati nelojalnu konkurenciju" u vidu Jezdimira Vasiljevića. Sad taj Vasiljević, koji je na vreme pobegao od Miloševića, sedi u zatvoru, a Dafina Milanović, koja je protekle godine provela ovde kao talac, sad se šeta po inostranstvu.
       Dinkić kaže da je Jezdimir Vasiljević takođe u početku sarađivao sa vlastima, a kasnije je došao u sukob jer su oni, po svemu sudeći, previše tražili. To je jedini razlog što je on u drugom periodu svog rada bio u delimičnoj nemilosti, jer se opirao da plati koliko je traženo, dok je Dafina bila krotka: "Iz njene banke su uzimali koliko su hteli i za šta su hteli. Oni su nju jednostavno koristili. To je žena koja je ranije osuđivana i odležala u zatvoru kao falsifikator i oni su znali da njoj novi život na visokoj nozi prija.
      
       Tajne
       Daleko od toga da se ona nije i finansijski okoristila - prema dokumentaciji, podigla je u gotovini 27 miliona maraka. Imala je kuće, automobile i ostale privilegije, ali najveći deo novca kontrolisala je Služba državne bezbednosti i državni vrh. Na primer, raspravljali su da se novcem štediša otkupljuju dugovi države na sekundarnom tržištu, što je potpuno neprimereno. A zašto se protiv Vasiljevića trenutno vodi krivični postupak, a protiv Dafine ne - reč je samo o vremenskom raskoraku. Posle svega pronađenog, biće pravo čudo ako organi u najkraćem roku ne podignu optužnicu protiv Dafine Milanović i saučesnika u najvećoj prevari u istoriji srpskog bankarstva", kaže Dinkić.
       Mrkonjić upozorava da u beleškama sa tajnih sastanaka ima jedan čudan detalj - pod istim datumom (1. mart 1993. godine) novinarima su u dva navrata podeljena dva zapisnika - jedan ima kraći, a drugi duži spisak učesnika, jedan je potpisan, a drugi nije. "Ja se sad pitam koji je pravi. Trebalo bi to da se u Narodnoj banci usaglasi", kaže Mrkonjić.
       Nije lako ni guverneru Dinkiću - s jedne strane, započeo je vrlo kompleksan i nimalo jednostavan posao: da utvrdi ko je i na koje sve načine ovu zemlju u protekloj deceniji sistematski opljačkao; s druge, našao se u položaju da glumi islednika, da "cedi" svedoke u zemlji i juri dokumentaciju po svetu. S treće, nije baš primetno da se ostali predstavnici DOS-a pretržu da mu u tom poslu pomognu. Zašto, postoje (bar) dva objašnjenja - ili ne žele da se izleću i izlažu mogućoj kompromitaciji u javnosti ako akcija ne uspe ili strepe od mogućnosti da se i sami nađu na meti "potere". Najgore će biti ako se javno izrečene kvalifikacije ubrzo ne dokažu, ili se pokaže da su markirani i neki pogrešni ljudi - time bi se onima koji su ovu zemlju stvarno opljačkali, pružila idealna prilika da se izvuku. A Dinkić bi se našao u položaju čoveka koji je video NLO, ali mu niko ne veruje.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ