Jedna od razlika je i što je on uvek legalista, a ja nisam. I zaista mislim da jedan loš sistem ne možemo menjati kockicu po kockicu u skladu sa pravilima istog tog sistema, jer na nekim mestima on je tako napravljen da ne može da se promeni. Kao što se Ustav Srbije ne može uopšte promeniti. Poštujući pravila tog sistema, jedino do čega možemo doći, jeste isti taj samo nešto malo bolji sistem.

      Pogledajte, de fakto savezna država ne postoji, ali ako Srbija priznaje de jure situaciju, da savezna država postoji, mi smo blokirani u brojnim svojim aktivnostima i kod cigareta i kod nafte. Mi smo preuzeli saveznu nadležnost da će republičko ministarstvo izdavati akcizne markice, jer samo ono ima instrumente za kontrolu. Savezno ministarstvo je štampalo kako je ko hteo akcizne markice, ali nije postojala inspekcijska struktura da se vidi da li su te markice na cigaretama iste te koje je ministarstvo štampalo. Neko bi mogao da kaže da je to sad preuzimanje nadležnosti. Možda i jeste, ali šta je alternativa? Alternativa je da budemo taoci jedne fikcije kao što je savezni ustav i da dnevno ljudi gube zbog toga.
       Međutim, ono što je bitnije od toga, jeste da se Koštunica i ja poznajemo 25 godina, da smo učestvovali zajedno u osnivanju Demokratske stranke, da smo učestvovali u opozicionom delovanju pre Demokratske stranke, da smo deset godina bili u opoziciji i da zapravo sukoba između nas dvojice uopšte ne može biti. Toliko dugo smo na istoj strani da može biti razlike samo u detaljima.
       S druge strane, ako bi se pojavio neki sukob, ja u njemu ne bih učestvovao. U ovih deset godina sukoba na političkoj sceni moj fond sukoba je ispunjen. Ako se pojavi neki koncepcijski sukob, ja se povlačim iz toga. Nemam nameru da kao što sam sa Draškovićem ili sa Miloševićem ulazio u sukobe, ponovo ulazim i tražim izjašnjavanje naroda da li je za ovo ili za ono. Mislim da to ne bi imalo nikakvog smisla, da bi to dovelo do nove dekadencije političkog sistema u Srbiji, jer bi se opet obnovila ona priča: nema jedinstva, ne mogu da se dogovore, bore se za vlast, bore se za interese.
       Što se mene tiče, ja radim ovaj svoj posao dok postoji opšta saglasnost o njemu. Kad ne bude opšte saglasnosti o njemu, ja ga više ne radim.
       Ja ne želim više ni u čemu negativnom da učestvujem. I niko ne može da me natera. Ja sam svoj cenzus sukoba i bitaka odradio i niko ne može da traži od mene da ulazim u još jednu. Ono što ja sad hoću, jesu pozitivne stvari, izbegavam sve stvari gde postoje tenzije i sukobi. Kada je postojala mogućnost da se oko Jugoslavije, Crne Gore i Srbije stvori neka tenzija, ja sam se povukao iz toga i rekao sam da neću uopšte da se bavim time. Ako uređenje Srbije i reforme u Srbiji postanu takva kontroverzna tema, u redu, neka neko drugi radi.
       Priča o nekom nadolazećem sukobu između mene i Koštunice koji će jednog trenutka da se desi, što se mene tiče, potpuno je besmislena.