("Jahači magle", NIN br. 2626)

      Dostojanstven odgovor Vuka Pavlovića dvojici sportskih novinara RTS-a u prošlom broju NIN-a ("Jahači magle") čini izlišnom svaku dalju polemiku o njegovom tekstu "Kameleonski davitelji" objavljenom u NIN-u od 24.4.2001. godine i njihovom reagovanju u "Odjecima" pod naslovima "Uvreda" i "Obraz" u sledećem broju.
       Međutim, moj mnogo mlađi novinarski kolega Vuk Pavlović, čiju pojavu u našoj filmskoj kritici pratim sa velikim zadovoljstvom skoro tri godine, mada usmeren na anatomiju morala dvojice navedenih novinara, nije se upuštao, ili nije hteo da se upušta u način na koji je novinar Duško Korać reagovao na njegov tekst kao na jednu sve očigledniju pojavu u našem društvu. Na gotovo legitimno ponašanje u svim društvenim slojevima, od espeesovskih i julovskih čelnika i politički neobojenih, eto, i reagovanja novinara, do samog dna društvene piramide. Upravo to, taj odomaćeni način uzvraćanja niskim udarcima kojima se samouvereno i osiono prelazi na teren ličnog, uz obavezno pozivanje na sudsku pravdu kao da se maše topuzinom - pobudilo me je da javno reagujem.
       Bojim se vaskrsle Andrićeve čaršije koja iz dna svog brloga sve glasnije, bez snebivanja i iole pristojnosti, ubrizgava među nas gusti soc mržnje prema svima koji se uzdignu iznad njene mere (kao da je to dokaz njegove ispravnosti, novinar D. Korać ističe da je sin milicionara i domaćice, nasuprot Vuku Pavloviću čiji otac i majka to nisu). U animoznosti prema onima koji nisu "isti", što znači da su se drznuli da se uzdignu iznad njenih dosega, čaršija se baca blatom i na najsvetlije ličnosti svog vremena. Tako se D. Korać usuđuje da Živojina Pavlovića izjednači sa Slobodanom Miloševićem, a njegovog zavidno obrazovanog, čistog i čestitog sina (skoro tri godine sarađujem s Vukom Pavlovićem na istom poslu), sa Markom Miloševićem!
       Šta se to događa s nama ovih deset i kusur godina? Svi se busaju u prsa da su čisti kao suza, odmah hoće da tuže (i Marjanović, i Hadži D. Antić, i Marko Milošević, i cela espeesovska svita), i svi mašu zakonom kao vrhunskim arbitrom u odbranu časti i morala iako je zakon samo minimum morala.
       Ne bojim se Slobodana Miloševića i njegovih pristalica. Bojim se moralnog brloga u koji nas je njegova era do guše uvalila.
      
       GORDANA MAJSTOROVIĆ,
       Beograd