"Novine" će i dalje ostati "novine", ali možda se norma može malo korigovati...

      Pozvali su me na razgovore i izjasnili se da žele da im predam novinu 'Glas javnosti'... Ja sam im dao obračun troškova uloženih u formiranje i stabilizovanje dnevne novine 'Glas javnosti'. Tražio sam da mi te troškove adekvatno naknade i, kada to učine, mogu da preuzmu novinu... Pored štampanja novine, isplaćivane su zarade članovima redakcije... 'ABC Produkt', kao osnivač dnevne novine, doneo je odluku da Manojlo Vukotić bude smenjen... Štampanje i izlaženje novine..." - i tako dalje.
       Sve ove i druge slične primere, iz feljtona "700 dana terora, straha i nade" koji već duže vreme izlazi u "Glasu", podvukao je naš čitalac dr Grujica Sekulić. Podsećajući da prema jezikoslovnim priručnicima reč novine (dnevni ili nedeljni list) ima samo množinu, on jetko primećuje: "Očigledno da osnivač 'Glasa' ne misli tako!"
       Poslednjih nedelja "Glas" je stalno "na tapetu" u ovoj rubrici. NJegovim urednicima i saradnicima, ako ikad zagledaju u jezičke rubrike, to će sigurno biti milo, jer je znak da se njihov list čita. Kad sam pre dvadeset godina počinjao saradnju u NIN-u, najveći problem je bio kako naći neki primer jezičke greške koji ne potiče iz "Politike". Danas mi "Politiku" gotovo niko i ne spominje. Bilo bi lepo misliti da je to zato što joj je jezik besprekoran, ali se bojim da je uzrok pre u niskom tiražu.
       "Novina" u jednini inače je tipična upravo za novinarski jezik (iliti žargon), i po tome osnivač "Glasa" i pisac pomenutog feljtona nije izuzetak. Vredi pogledati zanimljiv i poučan rad koji je 1997. godine, u časopisu "Jezik danas" br. 4, pod naslovom "Novine ili novina?", objavio dr Milan Šipka. On je citirao jedan naslov u kome je "Politika", godinu dana pre toga, samu sebe nazvala "NAJČITANIJA I NAJOBJEKTIVNIJA NOVINA". Istinitost te tvrdnje Šipka nije komentarisao, pa nećemo ni mi. Zaključio je samo da "u poslednje vrijeme, i to baš u jeziku novinara i urednika, sve više prevladava oblik jednine: novina".
       Pregledajući literaturu - rečnike JAZU, SANU i Matice srpske, gramatiku Mihaila Stevanovića, nekoliko priručnika među kojima je i njegov rođeni Jezički savjetnik iz 1975. - Šipka je utvrdio da jezikoslovci svi bez razlike dopuštaju samo oblik novine, u množini. Sada, međutim, suočen sa sve češćim kršenjem tog pravila, on se pita nije li došlo vreme da se propisi malo prilagode praksi. Postoje dva gramatička razloga - kaže on - zašto se javlja "novina" u jednini. Prvi je u nepodudarnosti između imena glasila, koje je skoro uvek u jednini, i pluralnih "novina". Kao što je svojevremeno istakao i dr Drago Ćupić, u rečenicama kao "Politika su novine koje..." oseća se "izvesna rogobatnost".
       Drugi i važniji razlog je u tome što s imenicom koja ima samo množinu često ne možete da napravite razliku između JEDNOG lista i VIŠE listova. Ako novinar, recimo, "Blica" napiše "U našim novinama objavljena je vest..." - znači li to da je vest objavljena samo u "Blicu" ili u više naših (tj. srpskih) listova? Takvi problemi se i inače javljaju s takozvanim pluralia tantum. Pomislite na čoveka koji kaže svojoj ženi "Poći ću na put s dve pantalone". Nesumnjivo pogrešno, ali malo ko će reći "s dvojim pantalonama", a ako kaže "s dva para pantalona", može mu se desiti da, po dolasku u hotel, otkrije da mu je supruga spakovala čak četiri komada dotičnog dela odeće.
       Šipka napominje da "novina" u jednini nije neka nova greška, jer rečnik SANU beleži više primera kao "U to vreme pečatana je u Temišvaru novina, koju su u Srbiji nazivali 'Temišvarka'" (iz 1897. godine), "On pogleda Martina, preko novine koju je čitao" (1926) i slično. Šipkin konačni zaključak nije da su dosadašnji jezikoslovci grešili sa svojim "pluralizmom", nego da bi "postojeću normu trebalo donekle korigovati i ublažiti", time što bi se priznalo da se pored pluralnog oblika "u standardnojezičkoj praksi javlja i oblik jednine: novina".
       Dalje od toga zaista ne bi trebalo ići. Ne treba očekivati da će na trećoj strani ovog časopisa, u levom gornjem uglu, uskoro pisati "NIN - NEDELJNA INFORMATIVNA NOVINA". Ako bi se to kojim čudom dogodilo, čitaoci kao što je dr Sekulić sigurno bi odmah prestali da ga kupuju, i bili bi u pravu.