Kao čovek od gotovo celoživotnog iskustva u školstvu s ubeđenjem mislim da školu, jednom zauvek, ipak treba iščupati iz "ralja" dnevne politike

      Škola je po svojoj prirodnoj funkciji "osuđena" da se stalno reformiše, odnosno prilagođava razvoju društva. Generacije sadašnjih, još aktivnih učitelja, učile su "početno" čitanje i pisanje sa elementima slova i izgovorom i "sricanjem" glasova i slogova. Dok su nekada tek gimnazijalci savlađivali unije, preseke, funkcije i sl., danas to, kažu i s lakoćom, osvajaju čak i osrednji osnovci. Mnoštvo sedmogodišnjaka uveliko zna i da čita i da piše.
       Možda i zato svaki naš režim, čim se ustoliči, odmah naciji obećava - reformu školstva. Samoupravna socijalistička "Juga" potresala je kosti starinskoj školi "obrazovnim centrima", sizovima. Onda su u CK SKJ, s malom zadrškom u Sloveniji, ali šuvarovskom avangardom u Hrvatskoj i Vojvodini, smislili "pozivno" iliti "usmereno" obrazovanje, pa su se škole čitavu jednu deceniju time zabavljale. Dači Ž. Markoviću palo je u čast da kao ministar pobode "glogov kolac" u to, a i da izjavi da nam je "put bio dug, jer smo se sa usmerenim vrteli u krug". Dača steče slavu povrativši gimnazije, mada ni s opštim obrazovanjem nismo objektivno, zbog raznih baš "izmišljenih zanimanja" (kulturolog, novinar-saradnik, tehničar za toplotnu fiziku i sl.), previše falili u "šuvaricama", a stradalo je žestoko i najviše pravo učenje zanata...
       Ali, stara, duboko utemeljena naša škola nikako se nije dala! Po programima pretenciozna, tobože "bolja nego čak i u najrazvijenijim zemljama", otvorena kao najširi drum za sve ambicije, sačuvala je usput i sve svoje mane: da za dobar deo dece bude teška kao mora, da svi do jednog moraju da "bubače" svih 13-14 predmeta, da je apsolutno rezistentna na bilo koje inovacije, kao što su: diferencirani programi (bar u starijim razredima - kao što je to u većini zemalja!), opisno ocenjivanje, tzv. lokalni programi koji omogućuju da se nauči i nešto praktično za život i sl. Čuveni pedagog Pero Šimleša označi je zauvek kao "menzu" u kojoj "svi, bez obzira na ukus i apetit, dobivaju istu hranu"!
       I najnovija srpska vlast odmah potrže pitanje školske reforme! i to - u susret Evropi, "svetu progresa i humanističkih vrednosti". I ona bi, samo s drugim rečima, da škola bude "laka i prijatna". Ali, hoćemo li i u svemu da se ugledamo na najrazvijenije, na svet? Da prihvatimo nemački "gimnasium" koji započinje već od 10-11 godina života, francusku "bakaloreat", da nam maltene svaki region "komanduje" čak i kad su nastavni programi u pitanju? Nije ni cena a ni kazna tih sto DEM kojima ministar Gašo preti onima koji bi gimnaziju, a nisu baš "cvećke", niti je za žilave ambicije bez pokrića čak ni dve-tri hiljade, nesavladiva prepreka.
       I ono što je najvažnije: pedagoški entuzijazam naših nastavnika, bez čijeg udela je reforma samo mrtvo slovo, toliko se istrošio da će upravo nova vlast morati da ponudi nešto jače od obećanja... A to je, pre svega: da to stvarno malo novca koji kao siromašne zemlje imamo, upravo po ugledu na prebogati Zapad troši kroz produženo školovanje najuspešnijih! Za njih bi bila prava šteta - a to je početno pitanje reforme - držati i dalje nediferencirane programe a onda, kao u spojenim sudovima, na račun "proseka" (ili ispod proseka) mehanički odlivati programe čak i u tzv. osnovnoj školi.
       Kao čovek od gotovo celoživotnog iskustva u školstvu zato s ubeđenjem mislim da školu, jednom zauvek, ipak treba iščupati iz "ralja" dnevne politike. Sigurno, iz one globalne se to ne može, ali može i treba, ipak, da bar o stručnim pitanjima odlučuje prosvetna, kako se kaže, i nauka i javnost a ne rukovodstva stranaka. Jer, udvorištvo tipa "laka i lepa škola" ipak mora da se suoči sa njenom pragmatičnom ulogom a i životnim potrebama! Nismo baš sigurni da Šveđani, Francuzi ili Nemci, gde se već od 12-13 godina bira put u život, a zanat uči "starinski" sa čak trideset časova prakse i gde još učitelj tvrdo kaže "Vaše dete nije za gimnasium", manje vole decu od nas.
      
       Autor je dugogodišnji profesor i direktor gimnazije, pomoćnik i savetnik ministra prosvete Srbije