Borba za svoj narod, za svoju etničku grupu ili enklavu na Kosovu i Metohiji nastavlja se i u etru. Prvenstveno muzičkim sadržajima

      Poštovani gledaoci, čestitam vam slobodno Kosovo! Ovim rečima na albanskom jeziku obratio se spiker novoformirane Televizije S iz Prištine u leto 1999. godine, mesec i po nakon završetka NATO operacija u Jugoslaviji. Ironija je u tome što je vlasnik i organizator prve posleratne dvojezične televizijske kuće na Kosovu i Metohiji bio Zoran Anđelković, tadašnji predsednik Privremenog izvršnog veća.
       Anđelković je odavno napustio Kosovo i svoju kosovsku televiziju, kao i mnogi do tada neprikosnoveni srpski politički lideri. U međuvremenu, medijsko nebo na Kosovu premrežile su brojne radio i televizijske stanice na svim jezicima koji se trenutno govore na ovom delu Balkana: od albanskog, srpskog, turskog, do engleskog, francuskog, ruskog, pa čak i finskog.
       Tokom NATO operacija pre dve godine na Kosovu i Metohiji su uništeni gotovo svi predajnici i repetitori koje je pod svojom kontrolom držala RTS,odnosno tadašnji srpski režim. Srpske vlasti su u međuvremenu uspele da na razne načine ugase sve što je sa ovog prostora emitovano na albanskom jeziku. Dolaskom Kfora, Unmika i OEBS-a i brojnih humanitarnih i nevladinih organizacija, medijska slika na Kosmetu je dobila sasvim drugačije obrise u skladu sa onim što se na društvenom i političkom planu dešavalo u protekle dve godine.
       - Zatekli smo jedan potpuni haos i pustoš u kosovskim elektronskim medijima - kaže Majk Meklelen, šef za medije pri Američkoj misiji u Prištini. - Trebalo je početi iz početka. Nije bilo opreme, pređašnji novinari su se rasturili po svetu, bile su prekinute komunikacije.
       Ono što u tom trenutku u informativnom delu nisu mogli domaći mediji, nadomeštali su radio i televizijski programi Bi-Bi-Sija, Glasa Amerike, Dojče vele i Radija Slobodna Evropa na srpskom i albanskom jeziku. I tu je skoro kraj priče o multietničnosti. Svaka etnička grupa krenula je sa stvaranjem programa na svom jeziku, za svoj narod. Kao pečurke posle kiše počele su da niču nove radio i televizijske stanice... Sadržaj i programska koncepcija bili su u drugom planu. Bilo je bitno zaposesti neku slobodnu frekvenciju. Pripadnici Kfora, prema tome gde su bili stacionirani, počeli su emitovanje programa na svom jeziku...
       Borba za svoj narod, za svoju etničku grupu ili enklavu na Kosovu i Metohiji nastavila se i u etru. Prvenstveno muzičkim sadržajima. Albanske radio i televizijske kuće preplavile su muzičke numere novijeg datuma u kojima se govori o herojskoj borbi za nezavisno Kosovo. Sa srpske strane, kroz pozdrave i želje slušalaca čula se "srpska truba". U programima koje emituje Kfor kroz muziku se lečila nostalgija stranih vojnika.
       - Bilo je jasno da se medijska praznina stihijski popunjava - nastavlja gospodin Meklelen - trebalo je napraviti neki plan, neke okvire medijskog ponašanja koji bi bili u skladu sa osnovnim zadatkom međunarodne misije. Zato smo prvo snimili postojeće stanje, a onda pokušali da propišemo neke osnovne kriterijume za emitovanje radio i TV programa.
       Međunarodna zajednica je zaista ubrzo propisala uslove za dobijanje dozvola za emitovanje programa, odredila frekvencije i propisala okvire u oblasti informisanja. Osnovni zahtev je insistiranje na multietničnosti, propagiranje zajedničkog života etničkih grupa.
       - Mi nemamo ništa protiv toga - kaže Dragan Mijailović, zamenik glavnog i odgovornog urednika Radio televizije MIR iz Leposavića - i sam naziv naše kuće sugeriše na to. Međutim, mi nemamo kome da se obraćamo na albanskom jeziku, jer tamo dokle dopiru naši talasi, nema Albanaca. Ova medijska kuća na severu Kosova je zaista stekla simpatije publike, ali i međunarodne zajednice zbog modernog programskog sadržaja koji poziva na toleranciju i nenasilje i jedna je od vodećih informativnih kuća u severnom delu Kosova.
       Od mnogih televizijskih programa na albanskom jeziku najgledaniji je Koha vision, pod patronatom Vetona Suroija, umerenog albanskog političara. Zato su i programski sadržaji ove televizije prihvatljivi i za Srbe koji razumeju albanski jezik.
       Manje lokalne radio i televizijske stanice po mestima širom Kosova i Metohije uglavnom rade sa skromnom tehničkom i još skromnijim kadrovima. U živim programima je gotovo svakodnevna pojava da pripadnici jedne etničke grupe šalju uvredljive poruke drugoj strani, a informativni deo je sveden na servisne vesti. Komercijalni deo programa, osim pozdrava i čestitki sa često banalnim povodima, poput "srećno branje šljiva", svodi se na reklamiranje trgovina i ugostiteljskih objekata. Jer na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku nema ozbiljnije privredne aktivnosti.
       - Do sada je više od stotinak mladih novinara svih nacionalnosti u organizaciji američke misije i drugih koji su zaduženi za medije prošlo neku vrstu školovanja u svetu. Nadamo se da će to pomoći da za nekoliko godina ovde prevlada profesionalizam i ono što je nama najbitnije tolerantnost - kaže Majk Meklelen.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ