Kada je Bob Keri, nekadašnji senator i predsednički kandidat, javno saopštio da je u Vijetnamu ubijao civile, mnoge uticajne ličnosti su se usprotivile rušenju nacionalnih mitova i "čeprkanju po prošlosti"...

      Nedavno otkriće da je jedan od najuglednijih američkih građana bio umešan u masakr najmanje dvanaest civila, žena, dece i staraca, kao pripadnik elitnih jedinica američke mornarice, nateralo je Amerikance da se ovih dana ponovo bave ratom u Vijetnamu. Reč je o Bobu Keriju, jednom od najuticajnijih političara iz tabora demokrata, bivšem guverneru, senatoru i predsedničkom kandidatu, a sadašnjem predsedniku jednog njujorškog koledža, čija je dugo skrivana tajna obelodanjena posle zajedničke istrage "NJujork tajmsa" i televizijske mreže Si-Bi-En.
       Reagovanje javnosti pokazalo je da se Amerikanci nerado suočavaju sa svojom prošlošću i da ne žele ponovo da otvaraju taj mučan period svoje istorije koji je, činilo se, davno iza njih. Američki zvaničnici koji širom sveta upućuju pozive drugim narodima da se suoče sa zločinima koje su njihove vlade činile u njihovo ime, ne planiraju da istraže slučaj svog bivšeg senatora.
       Događaj o kojem je reč zbio se u jeku rata u Vijetnamu, 25. februara '69. Kao 25-godišnji poručnik, Keri je služio u elitnim jedinicama američke mornarice, poznatim kao Foke. Foke su bile specijalno obučavane za brze operacije unutar teritorije Severnog Vijetnama, u kojima zarobljenici nisu bili poželjni. Keri je predvodio Delta vod, kako je glasilo njihovo operativno ime, u kojem većina od sedmorice pripadnika nije imala prethodnog iskustva u borbama u Vijetnamu. Ubrzo su, međutim, prozvani Kerijevi napadači, po svom mladom komandantu koji se hvalio da će zauzeti Hanoj s nožem u zubima!
      
       Detalji
       Jedne noći Keri je poveo svoju jedinicu u prvu ozbiljnu akciju otkad je stigao u Vijetnam, u delti reke Mekong, stotinak kilometara jugoistočno od Sajgona. Amerikanci su smatrali da je ta oblast jedno od uporišta Vijetkonga i proglasili je zonom u kojoj je borbenim jedinicama bilo dozvoljeno da pucaju u svaku potencijalnu metu bez prethodnog odobrenja komande. Kerijeva jedinica dobila je zadatak da ubije lokalne vođe Vijetnamaca, koji su, prema njihovim informacijama, nameravali da se sastanu u Ten Pongu, jednom od sela u ovoj oblasti.
       U intervjuu "NJujork tajmsu" Keri tvrdi da se posle toliko vremena ne seća svih detalja te noći. Ono čega se sećaj jeste da su noževima ubili ljude na koje su naišli u isturenoj kolibi pretpostavljajući da je to bila neka vrsta izvidnice ("standardna operativna procedura bila je da ubijemo ljude sa kojima dođemo u kontakt ili da obustavimo misiju.") I da je, nešto kasnije, približivši se selu, naredio svojim ljudima da otvore vatru pošto su se prethodno čuli pucnji. Keri nije siguran da li je to bio jedan pucanj ili više, čak ni da li se uopšte radilo o pucnjima. "Mogla je biti i buka", kaže danas. Pošto su ispraznili 120 okvira municije, približili su se kolibama i ugledali više žena i dece koji su, čudno grupisani, ležali mrtvi. Nešto kasnije pucali su i na nekoliko prilika koje su bežale, ali nisu ustanovili da li se radi o muškarcima ili ženama. Oružje nisu našli.
       U izveštaju posle ovog događaja, koji je pronađen u arhivama Ministarstva odbrane, ne pominju se civilne žrtve, već stoji da je u akciji ubijen 21 vijetkongovac. Keri tvrdi da je u usmenom izveštaju komandi jasno stavio do znanja da su ubijeni civili.
       "Možda nisam uradio ništa loše", razmišlja danas. "Ali osećao sam da sam uradio nešto pogrešno. Ovako se desilo i ja ne mogu da se opravdam!"
       Mesec dana posle Ten Ponga, u drugoj operaciji, granata mu je raznela nogu i prebačen je u Ameriku. Za zasluge u akciji u Ten Pongu Bob Keri je po povratku u Ameriku odlikovan bronzanom zvezdom. "Nikada nisam nosio tu prokletu medalju. Nikada nisam rekao glasajte za mene ja sam heroj", kaže Keri. "Medalja mi nije ništa značila... odložio sam je zajedno sa drugim sećanjima što sam dalje mogao." Kasnije je odlikovan i ordenom časti, jednim od najviših priznanja za zasluge u ratu.
       Vremenom je Keri postao uspešan biznismen i uticajan političar. NJegova politička karijera bila je u stalnom usponu. U svojim javnim istupima postao je poznat kao protivnik američkog angažovanja u Vijetnamu, što se promenilo prošle godine, kada je u "Vašington postu" povodom godišnjice Vijetnamskog rata napisao da kako vreme prolazi i kako na delu vidi "prednosti slobode koju je donelo naše žrtvovanje, kao i razornu silu diktatura", veruje da je "naš cilj bio pravedan, a naše žrtvovanje nije bilo uzalud". Godinu dana kasnije izašla je istina o Ten Pongu.
      
       Vest za NJusvik
       Zanimljivo je da je štampa za ovaj događaj znala više od dve godine. Novinar "NJusvika" istraživao je biografiju senatora koji je najavio da će se po drugi put kandidovati za predsednika, i napravio seriju intervjua sa njim, ali "NJusvik" nije tada hteo da je objavi. "Nismo hteli to da uradimo čoveku koji je tek odustao od kandidature za predsednika", kaže danas jedan od urednika. I pored odustajanja od kandidature i dalje se radilo o jednoj od najomiljenijih političkih figura u Americi devedesetih, i jednom od najuticajnijih ratnih heroja koji javno priznaje da je ubio civile pa nije jasno po kom kriterijumu to nije bila vest za "NJusvik".
       Novinar koji je radio na priči prešao je u "NJujork tajms", gde je kasnije i objavio priču. Jedan od urednika "NJusvika" priznaje da je hteo da izbaci iz teksta priznanje drugog svedoka događaja koga su intervjuisali, Gerharda Klana, pripadnika Kerijeve jedinice, zato što je smatrao da Klan "nije baš najbolji svedok na svetu". Pominju se njegovi problemi sa alkoholom i kavgadžijski karakter. Tokom dvadesetogodišnje karijere u Fokama, stekao je, međutim, zavidan vojnički ugled, a jedan od oficira pod čijom komandom je služio izjavio je da nikada nije video da je alkohol uticao na njegovo izvršavanje dužnosti. Klan je u Ameriku došao kao dete, nemački emigrant i potiče iz porodice sa dugom vojničkom tradicijom.
       NJegovu verziju potkrepljuju i izjave dve žene iz Vijetnama američkoj televizijskoj stanici Si-Bi-En, koje tvrde da su očevici masakra. Jedna od njih, koja je u vreme masakra imala dvanaest godina, ispričala je ekipi Si-Bi-En da je ona jedina preživela tako što je uspela da se u poslednjem trenutku sakrije, mada ranjena u nogu. NJihove priče poklapaju se u ključnim detaljima.
       Klan i dva vijetnamska svedoka tvrde da je Keri izdao naređenje da se puca u civile, koje su prethodno postrojili radi ispitivanja ("pošto smo obustavili vatru, začuo se plač bebe. Beba je bila poslednja živa. Krv i utrobe bili su svuda rasuti"). Prethodno je pomogao Klanu da zakolje starca u prvoj kolibi, u kojoj su na isti način ubijeni i jedna starija žena i troje dece ispod 12 godina. Klan tvrdi da su odlučili da pobiju seljane kako bi se u povratku izvukli živi.
       Ova verzija mogla bi da objasni zašto su leševi bili grupisani na jednom mestu, čega se i Keri seća, iako ne može da objasni kako je do toga došlo budući da su, prema njegovoj priči, pucali nasumice u mrak.
       Ovakvo izlaganje omiljene političke i medijske ličnosti palo je američkom javnom mnjenju kao šamar. Veći deo javnosti pokazao je spremnost da ne osuđuje Kerija i ne otvara dugo vidane rane. Pentagon je zvanično ostavio mogućnost da bronzana zvezda bude oduzeta Keriju ako dođe do istrage koja bi utvrdila da je medalju dobio na osnovu lažnog izveštaja. Privatno, zvaničnici iz Ministarstva odbrane smatraju da je malo verovatno da će se sprovesti istraga o događajima koji su se desili pre toliko decenija, u kojoj bi bilo teško prikupiti dokaze i koja bi bila politički osetljiva.
       Veterani su se među prvima oglasili u jednodušnoj oceni da Kerija treba ostaviti na miru i da je najveća greška osuđivati ratnika umesto rata u kojem je bio prinuđen da radi i nešto što nije za pohvalu. U Senatu, gde je Keri u dva mandata stekao prijatelje na obe strane, i gde postoji lobi bivših veterana, njegov slučaj takođe je naišao na razumevanje i podršku.
      
       Uvreda veterana
       Oglasio se i čuveni američki senator DŽon Mekejn, takođe veteran iz Vijetnama i bivši ratni zatvorenik, koji je prošle godine posetio Hanoj povodom godišnjice završetka rata. On je Si-En-Enu rekao da je njegovo srce u ovom trenutku uz Kerija kao i "svih nas koji smo učestvovali u ratovima gde smo radili stvari na koje smo nekada ponosni, a nekada nismo". Ovaj bivši pilot dodao je i da ne može da garantuje da je svaka bomba koju je bacio na Severni Vijetnam pogodila samo vojsku.
       Brojna reagovanja čitalaca u američkim listovima i na Internetu pretežno imaju isti ton opravdanja. Jedna žena napisala je da je kao majka dvojice vojnika koji trenutno služe u američkoj vojsci zgrožena što je "NJujork tajms" objavio takvu priču, koja vređa hiljade ratnih veterana, bez nekog posebnog razloga sem dizanja tiraža. Neki uzimaju u obzir Kerijeve zasluge u političkoj karijeri, oni koji su radili za njega pamte ga kao izuzetnog i poštenog čoveka, a njegove kolege kao čvrstog i beskompromisnog. Mišljenje koje se ponavlja jeste da se ne može suditi istim aršinima u ratu i u miru, da se takve stvari dešavaju u svakom ratu, da treba biti obazriv u osuđivanju i da su jedini koji mogu da sude o postupcima Boba Kerija oni koji su i sami učestvovali u ratu. Ovo poslednje stanovište neko je prokomentarisao kao odraz mentaliteta i grupisanja oko sopstvenog koji znači prikrivanje zločina i odbijanje suočavanja sa istinom.
      
       Istraga za zločine
       Usamljena su mišljenja da Keriju treba da se sudi i da to što je ugledni Amerikanac ne sme da bude olakšavajuća okolnost. Neki smatraju da se o zločinima u Vijetnamu ne bi ni govorilo da je Amerika pobedila u tom ratu, jer pravda je uvek na strani pobednika.
       Naznaka da će biti pokrenuta istraga za ratne zločine protiv Kerija nema. On, izgleda, nije očekivao drugu verziju događaja od one koju je sam ispričao. Možda zato njegove izjave variraju od intervjua do intervjua. U nedelju je tvrdio da su njegove jedinice bile pod teškom vatrom, dok je prethodno rekao da nije siguran da li je na njih uopšte pucano. Pošto je sećanje lažljivo, kako priznaje, okupio je u svom njujorškom domu preostale članove nekadašnjeg Delta voda (Klan nije pozvan) da bi posle pet sati razgovora izašli sa saopštenjem da svi stoje iza njegove verzije. Nezvanično Keri je optužio Klana da hoće da mu se osveti jer mu nije pomogao da dobije orden časti, zamera i "NJujork tajmsu" i Si-Bi-Esu što su uključili izjave Vijetnamki. "Vijetnamska vlada rutinski govori kako su Amerikanci bili grozni. "Tajms" i Si-Bi-Es ih sada u tome podržavaju."
       Iako tvrdi da je spreman na sve posledice, priznaje: "Iznenadilo me je kada sam shvatio da rat još nije gotov, jer su rane još duboke."
       Sa prošlonedeljnim obelodanjivanjem istine o zločinu bivšeg senatora poklopio se drugi događaj koji naizgled nema veze sa prethodnim. Reč je o otvaranju tajnih dosijea CIA o sudbini nacista posle Drugog svetskog rata, koji pokazuju da je veliki broj visokih funkcionera Trećeg rajha prošao nekažnjeno u zamenu za informacije koje su pružili američkoj vladi, a manji broj njih je amnestirano zbog podataka koje su dali Rusima. Nije tajna da je izvestan broj nacista bezbedno nastavio da živi u Americi.
      
       ANA OTAŠEVIĆ