Posle Mostara, incidenti u Trebinju, Banjaluci sada i u Sarajevu pokazuju da ni u konstrukciji, ni u praksi dejtonske Bosne nešto ne valja

      Događaji koji su onemogućili polaganje temelja za obnovu Osman-pašine džamije u Trebinju (5. maj) i Ferhat-pašine džamije u Banjaluci (7. maj) nikoga neće obradovati. "Užasnut sam", objaviće visoki predstavnik UN Volfgang Petrič posle Trebinja. "Neprihvatljivo je da se, pet godina posle rata izaziva nacionalna i verska netolerancija", (Živko Radišić, član Predsedništva BiH). "Nasilje četničke horde" (reis-ul-ulema Mustafa Cerić) Posle banjalučkih događanja: "Ozbiljno je uzdrmana međunarodna pozicija Republike Srpske." (Mladen Ivanić, premijer RS) "Napadi su neprihvatljivi", za portparola Stejt departmenta. I "tragičan incident", za generala Žaka Klajna koji je bio na licu mesta. "Moraće da bude konsekvenci... Neću dozvoliti usporavanje mirovnog procesa." (Petrič)
       Biće hapšenja. "Čim se kompletira istraga". Biće ostavki. "Ministar unutrašnjih poslova RS Perica Bundalo i načelnik Vlado Tutuš ponudili su ostavke." Biće još čuđenja, jer se računalo da su se Srbi "od otvaranja džamije u Kozarcu, do memorijalnog centra u Potočarima kod Srebrenice" navikli na ovakve ceremonije. Pa i više od toga, jer su ostajali mirni kad su "protekle nedelje, neposredno pre osveštavanja temelja crkve u Kozarcu, Bošnjaci povratnici pucali iz streljačkog naoružanja u nameri da izazovu incident".
      
       Navijači
       I sad je očigledno da će se o povodu i pravno-političkom tretiranju izgrednika svi lako i brzo složiti. Ali, vara se svako ko veruje da će privođenjem nekoliko stotina navijača "Borca" (Banjaluka), "Leotara" (Trebinje) danas, ili "Veleža" (Mostar) zbog nedavnih hrvatskih izgreda juče, stanje u Bosni zauvek smiriti i rešiti. "Navijači" nisu svet kojima je Bog podario logički instrumentarij i sposobnost da rečito obrazlože svoj bes, ali mi koji se sećamo i "Maksimira" i učešća "Zvezdinih" delija i "Dinamovih" bed-blu bojsa u različitim političkim projektima u raznim vremenima, znamo da njihovi senzori mogu biti pouzdan indikator da se u društvu nešto kuva.
       Volfgang Petrič se u nedelju uveče (6. maj) pojavio na Televiziji RS i u udarnom terminu izneo svoj pogled na današnju Bosnu. Šesta je godina od potpisivanja sporazuma u Dejtonu, a čovek koji predstavlja međunarodnu zajednicu nudio je građanima RS ista stara obećanja: ekonomski prosperitet, ulazak u Evropu, vanzemaljske čari i moći demokratije. Izgledao je kao neko ko ne razume da se dramatično smanjuje broj ljudi koji veruju u tu već istrošenu priču o "svetloj budućnosti". Kod Petriča se neumerena nadmenost probijala kroz pancir diplomatske uglađenosti. Poslednje što bi neupućen gledalac pomislio jeste da iza ove funkcije stoje zaista slabi rezultati. Ako se prihvati da je međunarodna intervencija donela mir u Bosnu, danas je već aktuelno pitanje: koliki se to kredit poverenja od naroda očekuje. Je li pet godina malo? Nažalost, svi ostali rezultati u Bosni su - nezadovoljavajući.
       Izbori, koje je sve odreda organizovao OEBS, ne samo što nisu ubedili narod u BiH u prednosti situacije "kad narod bira" nego su izvođeni pod jakim i otvorenim pritiscima da narod izabere "ono što treba" napreko su oduzeli demokratiji oreol privlačnosti.
      
       Još je i mučniji osećaj zbog izigranih nadanja kad je u pitanju ekonomska pomoć od Zapada. Da oni momci što provaljuju policijske kordone, skidaju zelene zastave i kradu kamen temeljac (onaj iz Trebinja još nije pronađen) imaju posao, ili bar vide šansu da ga dobiju, da imaju neku perspektivu, nerado bi se pojavljivali u scenama sa vandalima kojih, to nije tajna, u svim društvima ima. A hiljade građana koji stoje i nemo posmatraju svakako su, i Petriču, i lokalnim vlastima, veći problem od "nekoliko stotina izgrednika". Socijalni psiholog će lako pokazati da je njihov pasivan otpor podizanju džamije tek nezadovoljstvo preneseno iz mnogih životnih situacija i iz izneverenih očekivanja. Bar je to Andrić detaljno opisao.
      
       Svinjarije
       Uostalom, Bosna, koja je bila planetarni primer "novog pristupa" Zapada rešavanju lokalnih konflikata ljulja se (ne slučajno!) u vreme kad je Makedonija ugrožena iz temelja, kada za kosovsku situaciju niko ne može reći da zadovoljava i minimume zahteva, kada je u Preševskoj dolini stanje stiglo do sukoba sa dojučerašnjim saveznicima i saradnje sa "neprijateljskom" armijom SRJ.
       Zapad je uspevao da "krpi" ovu Bosnu, uostalom kao i ceo region, više silom nego milom i to smišljajući rešenja od slučaja do slučaja - pri tom trošeći principe i velika načela bez osećaja da će se ubrzo u tom (ne)moralnom i (ne)pravnom haosu otvoriti pitanja njegove dobre namere. Kada se učinilo da se odlaskom "poslednjeg neprijatelja" (Milošević) Balkan dovodi u red, odjednom se množe nevolje.
       Kada su se u Banjaluci među demonstrantima pojavili članovi SDS-a (dojučerašnji Petričevi "neprijatelji") Mirko Šarović, Dragan Čavić i Dragan Kalinić i pozvali ih da se raziđu, "dočekuju ih zvižduci, a onda skandiranje 'Rašo', 'Rašo' (Radovan Karadžić). U međuvremenu neko je pred zgradu rijaseta donio prase. Životinja mirno njuška ispred vrata, kao da je danima hranjena baš ispred ulaza. Kasnije dolazi na mjesto obilježenog temelja i počinje da rovi. Ova uvredljiva dosjetka izaziva salve smijeha." Za uspešno suzbijanje ovakvih "potreba" javnog vređanja treba i nešto više uraditi od hapšenja onog ko je svinju doneo tog dana.
       Uostalom, protesti Bošnjaka u Sarajevu i vandalizam u Tuzli, dva dana kasnije (9. maja) daće Petriču šansu da se i pred nastupom treće strane - užasne.
      
       SLOBODAN RELJIĆ