NASLOV: "Purpurne reke", Francuska, 2000.
REŽIJA: Matje Kasovic
SCENARIO: Matje Kasovic
ULOGE: Žan Reno, Vinsent Kasel, Nađa Fare

      Vuk Pavlović
      
       Francuski odgovor na mračne trilere novog doba (tipa "Sedam" Dejvida Finčera) pokušao je da ponudi mladi reditelj Matje Kasovic ("Mržnja") u "Purpurnim rekama", neobičnoj i ne do kraja uspešnoj adaptaciji romana Žan-Kristofa Granžea.
       To je o savremena priča koja započinje u francuskom univerzitetskom gradiću Gernonu, gde iz Pariza pristiže specijalni policijski komesar Pjer (Reno) ne bi li rešio ubistvo ritualno iskasapljenog mladića u obližnjim planinama. U međuvremenu, mladi inspektor Maks (Kasel) istražuje slučaj skrnavljenja groba devojčice nastradale pre 17 godina, i njegova istraga se prepliće sa Pjerovom. Dok se stravična ritualna ubistva nižu u Gernonu, tragovi lukavog ubice vode ka lokalnom univerzitetu, čije je ustrojstvo zasnovano na arijevskom elitizmu, i dva policajca upadaju u zamršenu smrtonosnu igru.
       U "Purpurnim rekama" se još jednom potvrđuje staro pravilo da literatura ne može uvek najbolje da koegzistira sa filmom, a pogotovo je to teško izvesti sa kompleksnom krimi- storijom na kakvu se namerio Kasovic. Sa scenarističkog aspekta, izvrsno je okarakterisao glavne junake policajce - beskompromisnog i iskusnog komesara, i nekonvencionalnog mladog inspektora, a zatim je na spoju njihovih istovremeno sličnih i različitih snažnih ličnosti gradio košmarnu triler priču o kultu idealne simbioze tela i uma. Obogaćena vrcavim dijalogom i mračnom ruralnom atmosferom, ona deluje zanimljivo i uzbudljivo do pred sam kraj, a onda nastaju prvi značajni problemi.
       Naime, Kasovic očito nije uspeo da se sasvim otrgne doslednoj interpretaciji romana, čija preobimnost verovatno više odgovara kakvoj mini-seriji, pa svedenost na format celovečernjeg filma nije ispala najfunkcionalnija, odnosno zapretila je da uguši radnju. Naprosto, na granici između zapleta i raspleta, priča se zaglavljuje u preopširnosti razgranatog lavirinta istrage kroz koju prolaze junaci prateći krvavi trag serijskog ubice u jednoj monstruoznoj sredini. Osnovna mana leži u nagloj nagomilanosti događaja, brojnosti likova i naznaka kojima se, s jedne strane, pojačavala tenzija, a s druge, previše zamršavala priča i zbunjivala publika. Takav postupak je uz neke nejasnoće i nelogičnosti od odličnog početka doveo film do komplikovanog i konfuznog svršetka.
       Opet, Kasovic se daleko bolje snalazi u ulozi reditelja. NJegov stil odlikuje eksplozivnost, savršeno postavljanje i dizajniranje sekvenci, koje kao celina efektno funkcionišu do zapetljancije u tekstu, baš kao i izvanredno izbalansiran ritam radnje, prepun naboja i saspensa. No, i on opada u samoj završnici, kada se režiser pomalo zagubio u zavrzlami svog scenarija. Da je radnja konciznija i pročišćenija, "Purpurne reke" bile bi na nivou veoma dobrog mističnog horor-trilera, ovako su zastale kad je bilo najvažnije - blizu samog vrha. Nažalost, posebno zbog očiglednog Kasovicevog rafiniranog rediteljskog talenta, te prelepe pitoreskne fotografije, i naravno - zbog fantastičnog glumačkog tandema Žan Reno/Vinsent Kasel koji je i bukvalno nosio čitav film.