Filmovi koji će biti prikazani na Kroazeti većinom su mračni - kao nova, definitivna i integralna verzija Kopoline "Apokalipse" (van zvanične konkurencije). Tu su priče o smrtnoj kazni, terorističkim atentatima u Španiji i Rusiji, logorima za istrebljenje, ubilačkom ludilu, stradanju žena. Tugovanje za mrtvima je lajtmotiv festivala

      Selekcija nije pravljena da ugodi bilo kome, i da smo filmove gledali i bez špice, izbor bi bio isti - tvrdi novi umetnički direktor Kanskog festivala Tijeri Fremo. Novi selektor je stalno zaposlen kao direktor Instituta "Limijer" u Lionu, štićenik je Žila Žakoba, dugogodišnjeg predsednika festivala, i poznat je kao veliki ljubitelj filma, ozbiljan i solidan. Zato njegov izbor kandidata za Zlatnu palmu i nije predstavljao neko veliko iznenađenje.
       U Kanu je ponovo i jaka američka reprezentacija, ne samo autora cenjenih u Evropi - kao što su Dejvid Linč, braća Koen i Šon Pen - nego i velikih studija kao što su "Drimvorks" s animiranim filmom "Šrek" što je pravi izuzetak za zvaničnu kansku selekciju, i "Foks" sa "Mulen ružom" koji je 9. maja otvorio festival. Fremo je prvi put u Kanu bio 1979, kada je Zlatnu palmu dobio Frensis Ford Kopola za "Apokalipsu danas". Filmofil koji je tada morao da "žicari" karte za projekcije, ove godine se vraća u Kan pod skutom svog mentora Žakoba "odličnog profesora" koji ga je, kako voli da kaže, "malo vodio za ruku i naučio sve što zna".
      
       Selektor - novo iskustvo
       Šta je dobar film? Dobar fudbaler je onaj koji daje više golova od svog protivnika, ili onaj koji ih ne prima. U umetnosti, sve je mnogo složenije - objašnjava svoj kredo novi umetnički direktor. "Ima toliko stilova, toliko zemalja, toliko različitih autora, sve to treba složiti, uravnotežiti. U dve selekcije od po oko 25 filmova (zvanična i Izvestan pogled) nudimo putovanje koje kaže: ovo je filmska scena 2001. godine." Fremo dodaje da je posao selektora za njega bio "neobično iskustvo".
       "Čovek postaje pomalo autističan, opsesija je živeti sa autorima i filmovima, i to zahteva vrlo izraženu fizičku disciplinu. Gledati pet, šest, deset filmova dnevno, od 8 ujutru do ponoći, to liči na pripreme za Olimpijadu. Čovek mora da vodi računa o spavanju, ne sme previše da jede, ne sme uopšte da pije. Mora da apstrahuje privatni život i da bude potpuno posvećen filmovima. Vikendom smo imali i po 25 filmova da pogledamo". Kaže da i za mnogim filmovima žali: "čovek vidi 500 filmova, i odbije 450. To što neki film nije izabran, ne znači da nije dobar". Jedan film (odbija da kaže čiji) odbacio je jer je ocenio da "ne bi dobro prošao". "Kan je zamešateljstvo glasina, štampe, gledalaca, to je fantastičan koktel kad je u pitanju odličan film - ali (festival) može i da razapne na krst."
      
       Amerikanci se vraćaju u Evropu
       U trci za 54. Zlatnu palmu, koju će dodeliti žiri na čijem je čelu Liv Ulman, ove godine su četiri američka ostvarenja. Po mnogima, to je znak "stidljivog pomirenja" Holivuda i Evrope. "Da, da", pisao je "Holivud riporter" kada je objavljena kanska selekcija. "Ura, živeo Holivud", dodao je drugi specijalizovani list "Dejli varajeti", pozdravljajući vesti iz Kana. Fremo je, otkad je postavljen za umetničkog direktora, dva puta boravio u Kaliforniji i to je, izgleda, malo omekšalo američke producente koji su u tome videli gest dobre volje jer su se godinama osećali isključeni sa festivala koji pretenduje da neguje autorski film i voli da zanemaruje superprodukcije.
       "Predstaviti film u ambijentu kakav je u Kanu, uvek je rizik", objašnjava Hilari Klark, direktor odseka za međunarodnu promociju u kompaniji "Foks". "Toliko je stvari u igri, filmovi su toliko skupi da poslednjih deset godina, iz straha, mnogi studiji nisu ništa učinili." Tako su predstavnici Mejdžorsa poslednjih godina u Kan išli "iz pobožnih umetničkih razloga", ali su samo gledali, promovisali svoje nove filmove (van konkurencije, uglavnom), i kupovali po nešto. Prisustvo u Kanu, pa čak ni Zlatna palma, nisu, međutim, njihov cilj ni merilo finansijskog uspeha. "Način na koji Holivud promoviše svoje filmove nema veze sa borbom za nagrade ili međunarodnim priznanjem na festivalu kao što je kanski", kaže Ričard DŽuel, profesor na filmskoj školi na Univerzitetu Južna Kalifornija. "Da misle da mogu da izvuku neku ekonomsku korist od Kana, oni bi to odavno uradili."
       Posle "Mulen ruža" australijskog režisera Baza Lurmana, koji je angažovao zvezdu kao što je Nikol Kidman za ljubavnu priču o igračici i pesniku, i koji kritičari predstavljaju kao tragikomediju, publika u Kanu neće imati baš mnogo razloga da se smeje. Filmovi koji će biti prikazani na Kroazeti većinom su mračni - kao nova, definitivna i integralna verzija Kopoline "Apokalipse" (van zvanične konkurencije), zatim priče o smrtnoj kazni, terorističkim atentatima u Španiji i Rusiji, logorima za istrebljenje, ubilačkom ludilu, stradanju žena. Tugovanje za mrtvima je lajtmotiv festivala, od smrti sina (u "Sinovljevoj sobi" Nanija Moretija), preko želje za osvetom za ubistvo ćerke ("Zavet", Šona Pena), do smrti brata (kod Katalonca Marka Reče, u filmu "Pau i njegov brat")...
       Notu humora bi trebalo da pruži "Šrek", priča o ogromnom zelenom čudovištu koje ze zaljubljuje u riđokosu princezu.
       Od 9. do 20. maja u Kanu se održava i Pijaca filmova na kojoj će potencijalnim kupcima iz celog sveta biti predstavljeno 650 ostvarenja. Predviđeno je 1 420 projekcija, "što je pravo ludilo", kako kaže direktor Pijace Žerom Pajar. "Imamo impresivne liste čekanja za filmove koje ne stižemo da prikažemo, traže se i treće projekcije... Teško je bilo koga odbiti."
       Na kanskoj Pijaci se prikaže šest puta više filmova nego u svim festivalskim selekcijama zajedno, a tu su i dela koja se nikada ne bi našla u festivalskoj palati, ona sa oznakom samo za odrasle, kao što je "Sadističko i mazohističko". Ipak, nekada je dovoljna glasina pa da se sazna da će biti održane dve projekcije od po 20 minuta snimljenog materijala filma "Gospodar prstenova", prvog dela Tolkinove trilogije, čija se premijera očekuje krajem ove godine.
      
       Iće i piće
       Kan je najveće svetsko filmsko tržište i obrt se meri između jedne i tri milijarde franaka (75 do 225 miliona nemačkih maraka). Uz to, u Kan ove godine dolazi 35 000 filmskih profesionalaca, 4 000 novinara i očekuje se oko 200 000 ljubitelja filma. Hoteli u Kanu od 9. do 20. maja naplaćuju sobe po letnjim cenama (kao u julu i avgustu), a visina cene zavisi od površine sobe i pogleda (najniža cena u "Karltonu" je 145 maraka, a u "Martinezu" 210 maraka). Apartmani su znatno skuplji - 3 800 maraka u "Martinezu", do apartmana od 500 kvadratnih metara (od kojih 250 nad Kroazetom) u "Karltonu" za 3 400 DEM.
       Tokom festivala, samo u "Mažestiku" biće otvoreno 8 000 boca šampanjca, pojedeno 35 kilograma kavijara i 350 kilograma guščje paštete. U "Karltonu" dnevno služe 1 800 obroka, od kojih 500 na plaži - 700 kilograma jastoga, 15 kilograma kavijara, 600 kilograma mesa, tri tone ribe, 30 tona plodova mora i povrća, i 40 000 kriški hleba. Holovima i hodnicima "Karltona" dnevno prođe
       5 000 gostiju, telefonska centrala primi 8 000 poziva i 2 500 faksova. U perionici 600 zaposlenih - naspram 340, koliko ih ima obično - opere
       1 500 čaršava i 1 500 peškira dnevno.
      
       SLOBODANKA POPOVIĆ
      
       (BETA)
      
      

Konkurenti za zlatnu palmu "Mulen ruž", Baz Lurman (Australija)        "Pustinjski mesec", Aojama Šinđi (Japan)        "Čovek koji nije bio tamo", DŽoel Koen (SAD)        "Pohvala ljubavi", Žan-Lik Godar (Švajcarska)        "Pijanista", Mihael Haneke (Austrija)        "Milenijumski mambo", Hu Hsijao-Hsijen (Tajvan)        "Mlaka voda pod crvenim mostom", Šoheji Imamura (Japan)        "Šrek" (animirani film), Viktorija DŽensen i Endru Adamson (SAD)        "Rastojanje", Kore-Eda Hirokazu (Japan)        "Mulholand drajv", Dejvid Linč (SAD)        "Kandahar", Mohsen Mahmalbaf (Iran)        "Sinovljeva soba", Nani Moreti (Italija)        "Vraćam se kući", Manoel de Oliveira (Portugal)        "Umeće ratovanja", Ermano Olmi (Italija)        "Zavet", Šon Pen (SAD)        "Pau i njegov brat", Mark Reča (Španija)        "Rođen u znaku Bika", Aleksandar Sokurov (Rusija)        "Ničija zemlja", Danis Tanović (Bosna)        "A tamo, koliko je sati?", Cai Ming-Lijang (Tajvan)        "Proba", Katrin Korsini (Francuska)        "Oficirska soba", Fransoa Diperon (Francuska)        "Roberto Suko", Sedrik Kan (Francuska)        "Ko bi ga znao", Žak Rivet (Francuska)