Na čelu grupe za utvrđivanje istine u hladnjači punoj leševa, nalazi se načelnik štaba policije na Kosmetu za vreme rata sa NATO-om

      Iako se može verovati pričama, Karla del Ponte je subotnje veče provela čitajući "Timočku krimi reviju". Glavnog tužioca Haškog tribunala navodno je veoma zainteresovao tekst objavljen u ovim lokalnim novinama o hladnjači napunjenoj telima, najverovatnije Albanaca, koja je u aprilu 1999. godine izvučena iz Dunava nedaleko od Kladova.
       Autor teksta Dragan Vitomirović, nekadašnji službenik Državne bezbednosti a danas novinar, direktor Radio-Zaječara i vlasnik pomenutog lista, uz pomoć Živadina Đorđevića, profesionalnog ronioca iz Kladova, rekonstruisao je događaj koji je do prošle nedelje nosio oznaku državne tajne.
       Prema Vitomirovićevom pisanju, 6. aprila 1999. godine ribolovci iz sela Tekija kod Kladova prijavili su miliciji da su na površini vode ugledali vrh kamiona potopljenog u Dunav. Lokalna policija angažovala je Đorđevića i on u reci otkriva Mercedesovu hladnjaču, u čijoj se bravi još nalazio ključ a na papučici za gas kamen. Kako pokušaji da se kamion izvuče iz vode ne uspevaju, ekipa odlučuje da ga otvori i oslobodi tereta i tada, na zaprepašćenje Đorđevića i naočigled meštana Tekije privučenih ovom operacijom, iz kamiona počinju da ispadaju naduti leševi. Očevici tvrde da su na gomili ugledali tela žena, staraca čak i dece.
      
       Zabrana
       Policija iz Kladova, po hijerarhiji, o događaju obaveštava policiju u Boru, Bor zove Beograd a odatle stiže naređenje da se rad na "slučaju hladnjača" što pre zaustavi a da se leševi jednostavno zaborave. U izjavi za Radio B92 ovakvu verziju događaja potvrdio je i Miroslav Srzentić, okružni javni tužilac iz Negotina (pre dve godine bio je na mestu zamenika). "Dan pošto je hladnjača pronađena, rečeno mi je da od uviđaja i obdukcije leševa neće biti ništa, da se slučaj nije ni desio, da je tajna. Tužilaštvo je, tvrdim, znalo za slučaj, ali nam je naređeno da ne postupimo onako kako bi trebalo po zakonu."
       Čini se da su upravo isplivali leševi potopili dvojicu funkcionera srpske policije za koje se verovalo da su preživeli DOS-ovo kadrovsko pročišćavanje MUP-a. Uporedo sa objavom da će istraga o ovom slučaju biti obnovljena stigla je i vest o smeni generala policije Obrada Stevanovića, bivšeg komandanta Posebnih jedinica policije, i Vlastimira Đorđevića, donedavno načelnik resora Javne bezbednosti.
      
       Optužnica
       Vitomirović smatra da nema sumnje da je pisanje o hladnjači dovelo do smene generala. "Prema mojim saznanjima, upravo je Vlastimir Đorđević naredio da se slučaj zatvori i siguran sam da je zbog toga sada smenjen." Inače, Vitomirović, član Nove demokratije - čiji je predsednik Dušan Mihajlović, ministar policije, svoje napore da se priča objavi (kaže da ga je jedan beogradski nedeljnik u januaru ove godine odbio a potom mu još i "policiju navukao na vrat") objašnjava željom da pomogne podizanju optužnice protiv bivšeg predsednika Jugoslavije, ali, ovoga puta, za ratne zločine.
       Beogradski Fond za humanitarno pravo uputio je zahtev srpskom parlamentu da formira komisiju koja bi se bavila prikupljanjem podataka i o hladnjači i o drugim slučajevima uklanjanja dokaza o zločinima počinjenim na Kosovu. Prema rečima Nataše Kandić, direktora Fonda, priča iz Kladova korespondira sa nalazima Fonda koji ukazuju na to da su jugoslovenska vojska a naročito policija uklanjale dokaze o egzekucijama bilo premeštanjem leševa, bilo njihovim spaljivanjem i uništavanjem. U izjavama svedoka Fonda, kao po pravilu, pominju se kamioni kojima se tela ubijenih odvoze u nepoznatom pravcu.
       "Postoji više od deset slučajeva u kojima su nestali Albanci (oko 800) o kojima se više ništa ne zna. Takođe ima oko 1000 nestalih za koje se zna da su mrtvi. U đakovičkom naselju Čabrat, u maju 1999. godine, ubijeno je 87 muškaraca. Oni su sahranjeni na gradskom groblju ali njihova tela kasnije su iskopana i nekud odvezena. Poznat je i slučaj sela Izbice, gde je ubijeno 130 ljudi. Svedoci su videli vojsku kako sahranjena tela otkopava, tovari u kamione i odvozi. Takođe nedostaje 107 ljudi, najverovatnije ubijenih, iz sela Velika Kruša."
       Kandićeva objašnjava da je nekoliko dana pre pronalaska tela u hladnjači, u naselju Brženik u Peći, ubijeno oko 40 muškaraca. I tamošnji svedoci pričaju o kamionima i telima odnetim netragom ali nije moguće tvrditi da su baš ta tela pronađena u hladnjači. Tim pre što se u priču ne uklapaju žene a naročito deca pronađena u Dunavu.
       Po teoriji o uništavanju dokaza o zločinima, budući da su na Kosovu bili izloženi stalnim napadima NATO-a i OVK, pripadnicima vojske i policije bilo je lakše da dokaze unište njihovim prebacivanjem u unutrašnjost Srbije. No, ni Fond ne raspolaže dokazima o maršruti kamiona kojima su navodno premeštani leševi sa Kosova pa tako priče o spaljivanju leševa u krematorijumu u Nišu, u Kostolcu ili smederevskom Sartidu ostaju na nivou glasina.
      
       Policija
       "U MUP-u Srbije moraju znati šta je dalje bilo sa kamionima i telima. To mora znati Rade Marković, recimo", smatra Kandićeva. "Mi danas imamo maksimalno kriminalizovanu policiju čiji interes nije da se dođe do dokaza već da se tragovi zločina zatru. S ovakvom policijom, u čijim redovima na visokim položajima sede isti ljudi koji su bili angažovani na Kosovu, teško je i opasno imati velike zahteve da se sve utvrdi i iznese."
       Smena dvojice generala mogla bi sugerisati suprotno, ali u prilog ovakvoj tvrdnji svakako se ubraja i činjenica da se na čelu u utorak formirane operativne grupe MUP-a Srbije, koja će se baviti "utvrđivanjem relevantnih činjenica" o kamionu-hladnjači, našao aktuelni načelnik resora Javne bezbednosti general Sreten Lukić (nedostupan novinaru NIN-a). Javnost se pita može li general, koji je od početka 1998. pa do kraja rata sa NATO-om sedeo na mestu načelnika štaba MUP-a Srbije za Kosovo i Metohiju i za svoje činjenje na Kosovu odlikovan, biti objektivan u proceni ponašanja ljudi kojima je bio nadređen? Tim pre što je, po osnovu komandne odgovornosti, već pomenut u optužnicama podignutim protiv Miloševića i srpskog vrha.
      
       LJUBICA GOJGIĆ