NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Relaksacija situacije

Mi ćemo sada biti u vlasti i nećemo dozvoliti da političke elite Crne Gore i Srbije stvore neku novu državnu tvorevinu, kako su to uradile 1992. godine sa Žabljačkim ustavom

      Ako ovih postizbornih dana posetite Crnu Goru, možete sa lakoćom uočiti da ste ipak došli u Montenegro. Doduše, ne u tako monolitan Montenegro kako je to donedavno bila dominirajuća deskripcija većine putnika namernika i nezavisnih analitičara. Ali, via facti, Montenegro je bliži Crnogorcima od Jugoslavije. Koalicija "Za Jugoslaviju" jeste dobila neočekivano mnogo glasova ali ne i dovoljno - bar ne za one koji imaju običaj da uvažavaju pobedu na izborima.
       Ideja DPS-a o samostalnosti Crnogoraca - koja je postepeno sazrevala tokom poslednjih godina vladavine (valjda) poslednjeg srpskog pantokratora i koja je u njoj, s razlogom, nalazila svoj pouzdan alibi - nije dobila očekivanu većinu u parlamentu. Padobran DPS-a se nije "pravilno" otvorio, pretila je izvesna opasnost od pada sa takođe izvesnim traumatičnim posledicama i po ideju i po DPS. Međutim, Liberalni savez Crne Gore - kao rezervni padobran - omogućio je bezbedno prizemljenje i za ideju, i za DPS a posebno za liberale ("Nego što!"). Ali, ostao je ozbiljan osećaj nelagodnosti na otrežnjujuće saznanje da se prizemilo uz pomoć rezerve, uz pomoć Liberalnog saveza, možda ne baš posebno željenog saveznika na organizaciji države.
       Liberalni savez Crne Gore jedina je crnogorska parlamentarna partija koja do sada nije učestvovala u vlasti na republičkom nivou. U vladu sada ulaze na velika vrata i sa velikim očekivanjem. Mnogo toga u ovom trenutku od njih zavisi, ali ne i Jugoslavija. Ona odavno za njih ne postoji - tu dileme nema.
       O svemu tome razgovarali smo sa g. Miodragom Živkovićem političkim liderom ove crnogorske partije.
      
       Koliko razlog uspeha koalicije "Za Jugoslaviju" leži u činjenici što su jaka opozicija DPS-u (koju ste i vi zdušno kritikovali) a koliko je to istinsko opredeljenje za Jugoslaviju?
       - Koaliciji "Za Jugoslaviju" ne može da se pripiše da su za nju glasali svi oni koji su u ovom trenutku za zajedničku državu sa Srbijom. Smatram da je glavni kohezioni faktor koalicije koju predvodi SNP protivljenje aktuelnoj vlasti u Crnoj Gori i borba za osvajanje vlasti u Crnoj Gori. Dakle, znatan dio te grupacije na referendumu neće biti protiv nezavisne Crne Gore.
      
       To pretpostavlja da se kvalitet vlasti u Crnoj Gori promeni na bolje?
       - Apsolutno. Ukoliko se ublaži njihova ocjena da je Crna Gora privatna država, nečija prćija, ukoliko se vrati vjera u institucije države, pravo i pravdu, siguran sam da će veliki dio tih ljudi glasati za nezavisnu Crnu Goru.
      
       U novoj političkoj konstelaciji to će u velikoj meri zavisiti od Liberalnog saveza Crne Gore?
       - To je više nego jasno. Siguran sam da će ovim resorima koje će dobiti Liberalni savez Crne Gore, doći do relaksacije situacije i da ćemo demokratskim pristupom privući znatan dio ljudi da glasaju za nezavisnu Crnu Goru.
      
       Može li se reći da oko nestrpljivog posmatrača može možda odveć olako da zaključi da je koalicija "Za Jugoslaviju" dobila suviše glasova da bi se doživljavala kao poražena strana?
       - Suština je da je ovog puta za koaliciju "Za Jugoslaviju" glasalo sigurno više od dvadeset hiljada dosadašnjih sigurnih glasača DPS-a, ne smatrajući ove izbore nekom vrstom referenduma za samostalnost Crne Gore. Upravo se tu nalazi razlog ovako dobrog rezultata koalicije "Za Jugoslaviju".
      
       Kako to da se kod nas uvek više pažnje posvećuje porazu nego pobedi?
       - Samo poraženima je bitno kako su poraženi. S druge strane, kad se raskrsti s mitskim naslagama i sa svim onim opterećenjima iz istorije i kada se budemo ponašali po standardima i uzusima civilizovanog svijeta, onda će i kod nas biti pobjeda važnija od poraza. Nesumnjiva je činjenica da je de facto i de iure većina stanovništva Crne Gore, bar kada je riječ o ovim izborima, za nezavisnu i suverenu Crnu Goru.
      
       Vladajuća crnogorska koalicija hoće da razgovara sa demokratskom vlašću u Srbiji. Šta je tu sporno? Zašto vlasti dve republike ne bi razgovarale o federaciji koju, gle čuda, čine baš njih dve?
       - Mi u Liberalnom savezu Crne Gore smatramo da nema ničeg spornog u razgovorima koje može ubuduće da vodi dio aktuelne vlasti u Crnoj Gori sa aktuelnom vlašću u Srbiji. Znači, mi nemamo ništa protiv da gospodin Đukanović razgovara sa gospodinom Koštunicom ili gospodinom Đinđićem. Jer, poslije izbora imamo jasnu kvalitativnu novinu: sada je potpuno izvjesno da se iz tih razgovora neće napraviti nikakva državna zajednica.
      
       Znači li to da je Liberalni savez Crne Gore u novoj vladi garant osamostaljenja Crne Gore?
       - Tačno. Mi ćemo sada biti u vlasti i nećemo dozvoliti da političke elite Crne Gore i Srbije stvore neku novu državnu tvorevinu, kako su to uradile 1992. godine sa Žabljačkim ustavom. Ovog puta o budućnosti i državnopravnom statusu Crne Gore odlučivaće isključivo građani Crne Gore na referendumu koji bi trebalo da bude organizovan do kraja godine. Građani Crne Gore su jasno vidjeli šta se desilo sa državom koju su pravile političke elite.
      
       Činjenica je da se većina birača Crne Gore koji su izašli na izbore opredelila za nezavisnost ali da se nisu dovoljno ubedljivo udaljili od Jugoslavije. Međutim, ko određuje šta je dovoljno ubedljivo kao i šta je kome dovoljna udaljenost?
       - Kada govorimo o toj temi, smatram da je najispravnije da se koriste iskustva demokratskog svijeta. Svuda u svijetu se zna šta je većina a šta manjina, i to se poštuje.
      
       Postojale su i većine od 104 odsto!
       - Naravno, takvi incidenti postoje, ali samo u nedemokratskim režimima. Opasno je kada se neko na to navikne kao na jedinu pravu većinu. Mi u Liberalnom savezu Crne Gore smo pristalice kvalifikovane većine. Smatramo da možda ne bi bilo baš dobro kada bi ta pobjeda iznosila 51 naspram 49 odsto, iako je to uobičajeno u svijetu.
      
       Koja je većina, po vašem mišljenju, dovoljna?
       - Za nas je prihvatljivo da ta kvalifikovana većina bude 55 odsto, da razlika između dva suprotstavljena bloka bude 10 odsto. Na taj način bi bile otklonjene sve kritike koje dolaze iz Crne Gore od zagovornika zajedničke države, kao i, što je još značajnije, kritike koje na postojeći zakon o referendumu dolaze iz međunarodne zajednice. Gotovo nigdje na svijetu ne postoji zakon o referendumu koji predviđa toliku kvalifikovanu većinu koju mi predlažemo. U gotovo svim zakonima o referendumu govori se samo o prostoj većini. Insistiranjem i licitiranjem sa ovoliko ili onoliko potrebne većine, ušli bismo u zonu neracionalnog. Takođe, mogli bismo da dođemo u situaciju da manjina teroriše većinu, što bi bio apsurd.
      
       Cinici su odmah primetili da su liberali kao demokrate u uslovima za ulazak u postizbornu koaliciju zatražili da preuzmu ceo represivni državni aparat. Zašto, recimo, niste insistirali na podeli tog aparata između DPS-a, vas i partije gospodina Rakčevića? Čini se da bi to bilo logičnije i Liberalnom savezu Crne Gore primerenije.
       - Vidite, sve autokratske vlasti počivaju na monopolu a najznačajniji monopol svake takve vlasti jeste upravo policija, tužilaštvo i ministarstvo pravde. Glavni monopol koji je u najvećoj mjeri doprineo da Crna Gora nije imala ni demokratske ni slobodne izbore jeste upravo represivni aparat. Ovim monopolom se obezbjeđivao prestiž partija na vlasti, obezbjeđivali uslovi za sve dosadašnje izborne pobjede a samim tim i održanje te partije na vlasti. Koalicija koju mi pravimo sa koalicijom "Pobjeda je Crne Gore" jeste tehnička koalicija, koja će se prevashodno baviti dvama pitanjima: prvo, obnova crnogorske državnosti i, drugo, početak istinskog demokratskog preobražaja Crne Gore i vraćanje vjere u institucije države, u pravo i pravdu kao i garantovanje građanskih sloboda stanovnicima Crne Gore.
      
       Koliko bi trebalo da traje ta tehnička koalicija?
       - Koalicija ne bi trebalo da traje duže od osam mjeseci, do uspostavljanja ustavotvorne skupštine. Mi ćemo demokratskim odnosom stvoriti uslove da ovi državni organi - koji su bitno uticali da se vlast u Crnoj Gori jedanaest godina ne promijeni - budu ustrojeni tako da više nikada ne služe nijednoj partiji.
      
       Nije nelogično upitati kako ulazite u koaliciju sa takvom vrstom vlasti. U čemu se ona onda razlikuje od SNP? Da li je differentia specifica u tome što je DPS za samostalnu Crnu Goru?
       - Posebno naglašavam sa koalicijom "Pobjeda je Crne Gore" mi ulazimo u tehničku koaliciju koja se odnosi, prije svega i iznad svega, na pomenuta dva pitanja. Kada sprovedemo referendum, mi ćemo na sljedeće izbore izaći samostalno, jer dodirnih tačaka sa DPS-om mi nemamo.
      
       Zašto niste ušli u koaliciju sa SNP i definitivno skinuli DPS sa vlasti?
       - To je, ipak, bila samo teorijska mogućnost. I pored svega, naš prirodni saveznik na pitanju svih pitanja - obnova crnogorske državnosti - jeste DPS sa gospodinom Đukanovićem na čelu koji se bar deklarativno zalaže za nezavisnu Crnu Goru.
      
       Mislite da je to samo deklarativno?
       - Mi smo uvjereni da će tek poslije zaključenja koalicionog ugovora Liberalnog saveza Crne Gore i sadašnje vladajuće koalicije, DPS i gospodin Đukanović istinski raditi na projektu crnogorske državnosti. Potpuno sam ubijeđen da je DPS kojim slučajem ostvario većinu u parlamentu da bi uslijedio moratorijum na referendum. Koalicija sa Liberalnim savezom definitivno vodi i DPS i gospodina Đukanovića u proces referenduma a ne na put nekakve platforme.
      
       U kolikoj meri ekonomsko-socijalna situacija u Crnoj Gori može da utiče na to osnovno pitanje jer za očekivati je da će pogoršana ekonomska situacija ići u prilog koaliciji "Za Jugoslaviju"?
       - To može biti značajan faktor koji na neke može uticati da u određenom trenutku ne glasaju za nezavisnu Crnu Goru. Međutim, mi želimo da ukažemo da je ekonomska situacija u Crnoj Gori bolja nego u Srbiji. Mi ćemo sve učiniti da građani shvate i praktično vide da je bolje živjeti u nezavisnoj Crnoj Gori. Mi u tome moramo uspjeti.
      
       Da li ste razmišljali o činjenici da je deo biračkog tela koji se opredelio za DPS istovremeno i za Jugoslaviju i da se može očekivati da na referendumu glasa za zajedničku državu?
       - Sigurno je da postoje rezerve u DPS-u koje na referendumu mogu glasati za Jugoslaviju. Međutim, uvjereni smo da u koaliciji "Za Jugoslaviju" postoje mnogo veće rezerve koje će glasati za projekat crnogorske nezavisnosti.
      
       To deluje apsurdno, gotovo nestvarno.
       - Možda, ali mi smo uvjereni da ako se naprave pomaci bar u resorima koji će pripasti Liberalnom savezu, da ćemo dobiti mnogo veći broj glasova od onog broja koji bi se eventualno izgubio iz koalicije gospodina Đukanovića.
      
       Može li doći do inverzije i pretvaranja leptira u gusenicu?
       - Ne vjerujem.
      
       LUKA MIČETA
      
      

Organizacija vaše partije ima jedan svojevrsni novum. Imate predsednika partije i političkog lidera. Međutim, na izbornoj listi prvi ste bili vi, drugi rizničar, gospodin Slavko Perović, a tek treći gospodin Miroslav Vicković, predsednik partije.
       - Politički lider je prva ličnost partije, predsjednik partije je kao direktor, ličnost koja se bavi unutrašnjim uređenjem stranke. Kada smo sastavljali listu za ove izbore, ocijenili smo da je veoma značajno da gospodin Perović bude na drugom mjestu jer je on bio i ostao personifikacija Liberalnog saveza Crne Gore. Dakle, to je bila stvar unutarpartijskog dogovora koji je postignut konsenzusom, uz punu saglasnost gospodina Vickovića.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu