NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Uvažite realnost

Iskustvo mi govori da su ljudi nestali pre dve godine, živi još samo u nadama njihovih porodica

      U dosijeima Unmikove specijalne jedinice za nestala lica nalaze se imena 3 400 ljudi (Srba, Albanaca i ostalih) o čijoj se sudbini još ništa ne zna. Od dolaska na Kosovo, pre nešto više od godinu dana, belgijski policajac sa iskustvom rada na pronalaženju nestalih Gido van Riler zatvorio je oko 450 slučajeva. U taj broj uračunato je i dvadesetak tela Srba isporučenih njihovim porodicama. Dvadesetak mrtvih i "nekoliko" pronađenih živih ljudi učinak je koji ne daje mnogo nade porodicama kosovskih Srba od kojih se bar 1 300 još vodi kao nestalo. Ipak, Van Riler odbacuje optužbe na račun efikasnosti međunarodne policije.
       - Broj rešenih slučajeva sporo se povećava ali ima napretka u radu policije, smatra Van Riler. - Morate biti iskreni: mi smo najmlađa policija u svetu, sastavljena od pripadnika 53 nacije, a znamo da kriminala ima i tamo gde organizovana policija postoji stotinama godina. U prvoj godini ili prve dve godine bavite se organizacionim poslovima. Obično kažem da sam se od dolaska na dužnost, pre nešto više od godinu dana, trudio da kuhinju opremim svim neophodnim elementima da bih konačno mogao da počnem da kuvam.
       Reč je o procesu koji traje a koji se odvija u zemlji sa posleratnim traumama u kojoj je u jednom periodu vladalo još i bezakonje. Ne mogu da govorim o Unmiku u celini ali se usuđujem da kažem da pre godinu i po dana nismo znali ništa o nestalim licima a da sada imamo posebnu jedinicu, tim od 18 ljudi koji se bavi samo tim problemom.
      
       Ipak, nestanci ljudi se, pred očima Unmika dešavaju neuobičajeno često. Kako to objašnjavate?
       - Poznato mi je da se broj nestalih Albanaca i Srba uvećao od dolaska Kfora ali to je zato jer mi sada istražujemo i evidentiramo sve slučajeve: slučaj devojčice koja je juče pobegla od kuće, na primer, kao i slučajeve nestalih za vreme sukoba.
       Podsećam da ste na Kosovu imali rat a potom taj nazovimo ga posleratni period. Od momenta kada je prestalo bombardovanje, imali ste pet meseci u kojima na Kosovu nije bilo policije, zakona, prava. Kriminal automatski raste. Zamislite sutra London u kome pet meseci nema policije i dobićete istu sliku.
      
       Porodice nestalih Srba ukazuju da kidnaperi iz OVK ne samo da mirno šetaju Kosovom, nego su neki sada na visokim položajima ili pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa?
       - Bavim se nestalim osobama i moj zadatak je da ih nađem - žive ili mrtve. Mi prikupljamo podatke i sastavljamo dosijee o nestalima. Onog trenutka kada, prikupljajući informacije dođemo do važnih svedoka ili eventualno otkrijemo prekršioce, podaci se prosleđuju centralnoj istražnoj jedinici ili regionalnoj istražnoj jedinici. Istraga o ovim slučajevima, hapšenja i suđenja ne uključuju našu jedinicu.
      
       Na račun vaše policije čuju se i optužbe da vas problemi Srba uopšte nisu interesovali dok je na vlasti u Srbiji bio Milošević. Hoće li se to sada promeniti?
       - Od kada sam ja na čelu odeljenja za nestala lica, nije bilo nijednog pokušaja da se sa nekog političkog nivoa utiče na naš rad. Mi radimo za porodice, a brže rasvetljavamo sudbine onih za koje imamo više dokaza.
      
       Dakle, činjenicu da ste do sada pronašli i identifikovali tela manje od dvadeset nestalih Srba, ne bi trebalo shvatiti kao politički stav?
       - To nema nikakve veze sa politikom. To je prosta realnost. Ako kažem da se oko 400 nestalih vratilo svojim porodicama, to znači da je njihov nestanak prijavljen u ranoj fazi i da smo bili u situaciji da ih pronađemo. Kada je reč o dvadesetak pronađenih Srba (reč je o telima poginulih, prim. aut.) i tu je u pitanju veliki rad jer treba pronaći i identifikovati telo, uporediti sa podacima iz arhive, kontaktirati sa porodicom...
      
       Živih Srba pronašli ste svega nekoliko?
       - Iskustvo mi govori da su ljudi nestali pre dve godine, živi još samo u nadama njihovih porodica. Takvu prošlost ja ne mogu da izmenim ali mogu da pokušam da pronađem telo nastradalog jer je to za porodicu jako važno. Proces oporavka preživelih, dakle budućnost, ne može da počne dok mrtvi nisu sahranjeni. Nažalost, postoje ljudi na obe strane, nazivaju se advokatima a ja bih ih nazvao kriminalcima koji pothranjuju nade porodica navodnim informacijama o nestalima i na njihovim nadama zarađuju novac.
      
       Ne pričaju samo advokati o privatnim zatvorima u kojima se drže Srbi za čije se oslobađanje traže Albanci zatočeni u zatvorima u Srbiji?
       - Već godinu dana imam kontakte sa jugoslovenskim vlastima i sve vreme se u razgovorima pominju ljudi koji znaju za privatne zatvore. I sve vreme ja tražim da mi se ti ljudi dovedu na razgovor. Međutim, nikako da ih sretnem i pošto je to tako, pošto njihova svedočanstva znam na nivou priče, usuđujem se da ne verujem u njih. S druge strane, mi ne negiramo tu mogućnost ali do sada smo proverili 120 lokacija na Kosovu koje su nam prijavljivane kao mesta gde se drže ljudi i nismo našli nijedan privatni zatvor. Nedavno smo osnovali poseban odsek koji će se baviti samo pitanjem privatnih zatvora.
      
       I ovdašnje vlasti i vi govorite o poboljšanoj saradnji posle 5. oktobra. Jugoslovenska strana predlaže dalje povezivanje policijskih službi za traganje za nestalima, forenzičara kao i baza podataka sa ove i one strane administrativne granice. Koliko je to realno?
       - Na sastancima koje sam ovde imao, to se pominje kao glavna tema i ja se slažem. Glavni razlog insistiranja porodica da se u potragu uključe i ovdašnji eksperti je što nam očigledno niko zaista ne veruje. Možda bismo morali da jasnije objasnimo ljudima kako radimo. Nemam ništa protiv dolaska eksperata iz Srbije koji bi radili sa nama ali postoje diplomatske odluke koje ovome moraju da prethode a na koje ja, naravno, ne mogu uticati niti ih mogu menjati. Kada dve različite zemlje treba da rade zajedno, to nije prosta saradnja na nivou policija. Postoje protokoli koji se moraju slediti a oni se donose na nivou diplomatije.
      
       Ipak se vraćamo na uticaj politike?
       - Policija radi za lokalne vlasti a lokalnu vlast čine političari. Mi radimo u okvirima koje nam oni postave.
      
       LJUBICA GOJGIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu