Pod pritiskom novih terorističkih akcija u Makedoniji i rešenosti kosovskih Albanaca, predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji žrtvovali su sve amandmane Srba na dokument koji Albanci nazivaju ustavom kako bi sačuvali instituciju specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN

      Nada preostalih Srba sa Kosova i Metohije da još sve nije izgubljeno, da će donošenje novog ustava Kosova biti zaustavljeno ili bar odloženo energijom i optimizmom srpskog premijera Zorana Đinđića, odnosno predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice koji je u prvoj zvaničnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama u razgovoru sa Kofijem Ananom, generalnim sekretarom UN, a u Vašingtonu sa DŽordžom Bušom, predsednikom SAD i Kolinom Pauelom, državnim sekretarom SAD, istakao da Jugoslavija želi multietničko i multikulturalno Kosovo i to tako što će "manjine biti zaštićene, ali da pri tome ne blokira rad institucija", ali da predlog pravnog okvira nije prihvatljiv za Srbe - sasečena je odlučnošću Dana Evertsa, šefa misije OEBS-a na Kosovu.
       Suprotno postupcima Hansa Hekerupa, šefa Unmika na Kosovu, koji je u ponedeljak odložio donošenje dokumenta, Dan Everts je izjavio da "ova nedelja predstavlja ključnu fazu u donošenju pravnih okvira za samoupravu na Kosovu" kao i da je dokument "u završnoj fazi".
       Dokument bi mogao biti donesen početkom sledeće nedelje, i kako sada stvari stoje, bez ijednog amandmana Aleksandra Simića, predstavnika kosovsko-metohijskih Srba u Zajedničkoj radnoj grupi za izradu pravnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu, koje je grupa krajem aprila odbacila.
      
       U poslednjem trenu
       Iako je podrška kosovskim Srbima snažna, ona je stigla kasno. Možda, prekasno. Umesto da su se svi, predsednik, vlada, Skupština..., solidarisali sa kosovskim Srbima, bar onda kada je bilo izvesno da će Albanci tražiti, a vrlo verovatno i dobiti: ustav, predsednika, kancelarski sistem i sudstvo - o Kosovu se ćutalo. Kao, bilo je prečih stvari. Dok su se Srbi zadovoljili time da jednog čoveka imenuju za predstavnika kosovsko-metohijskih Srba u radnoj grupi, Albanci su uveliko vodili kampanju da se uloga specijalnog predstavnika UN na Kosovu i Metohiji obezvredi. Nekoliko dana posle Uskrsa Veton Suroi objavio je tekst u visokotiražnom listu "Koha ditore" napadajući velika ovlašćenja specijalnog predstavnika i iznoseći poznatu albansku argumentaciju koja se svodi na to da Albanci ne mogu razviti pravi osećaj odgovornosti sve dok ne dobiju svoju, potpuno nezavisnu, državu. Slične stavove izneo je Adem Demaći na jednom predavanju početkom aprila rekavši da Albanci kao zajednica neće moći da u sebi izgrade do kraja evropske vrednosti, da naprave neku vrstu socijalne stabilnosti i kohezije ako se ne dopusti da imaju odgovornost koja podrazumeva i pravnu državu.
       "Ocene se moraju donositi na osnovu sadašnjeg stanja koje je takvo da sa Kosova, teritorije koja je pod upravom UN, oružane grupe vrše agresiju na teritoriji države članice programa Partnerstvo za mir koju UN nisu mogle, nisu htele da zaštite", kaže Predrag Simić, diplomatski savetnik predsednika SR Jugoslavije, dodajući da je izrada pravnog okvira samouprave na Kosovu nemoguća bez primene Rezolucije 1244, odnosno odredbi iz Rambujea koje su implementirane u ovaj dokument UN.
      
       Bitka za amandmane
       Aktom Hansa Hekerupa 3. marta osnovana je Zajednička radna grupa za izradu pravnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu. Od ukupno četrnaest članova polovinu čine predstavnici međunarodne zajednice. Albanci imaju pet predstavnika: profesori ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Prištini Fatmir Sejdiju iz Demokratskog saveza Kosova i Adem Bajrami iz Demokratske partije, zatim Muhamed Keljmendi iz Alijanse za budućnost, dok su Bljarim Šalja (filozof) i Bljarim Reka (pravnik) predstavnici nevladinih organizacija, odnosno liberalnije albanske struje. Pored Aleksandra Simića koji je došao na mesto predstavnika kosovsko-metohijskih Srba koje je u početku predstavljao Đorđe Aksić, ostale nealbanske nacionalne zajednice predstavlja profesor prava Berim Ferović čiji su stavovi vrlo bliski najtvrđim albanskim stavovima kao što je zahtev da se dokument nazove ustav što je pravdano potrebom povećane zaštite ljudskih prava i prava nacionalnih zajednica.
       "Poražavajuće je to da su predstavnici međunarodne zajednice relativno niskog nivoa. Očekivao sam da će to sve biti pravnici ali osim predsedavajućeg Johana van le Buna, glavnog političkog savetnika administratora Istočnog Timora, svi ostali su, da tako kažem domaći, odnosno već su neko vreme, neko od njih i od samog početka, zaposleni u Unmiku u Prištini. Pravnici su Aleksandar Berg Olivje, glavni pravni savetnik Hansa Hekerupa, kao i još dvojica predstavnika koji su neko vreme prekinuli rad, ali su u poslednje vreme blisko sarađivali sa mnom, to su gospodin Lising iz UN i Mekert iz Saveta Evrope. Predstavnik Evropske unije gospodin Dikins nije pravnik, ali je sebi dao za pravo da ravnopravno učestvuje u vrlo ozbiljnim raspravama o čisto pravnim terminima. Predstavnik OEBS-a Zejson takođe nije pravnik, kao ni gospodin Mekejvor iz Kanade, bivši novinar koji je iskustvo stekao i u Bosni", kaže Aleksandar Simić i dodaje: "Iz svega ovog može se videti da međunarodna zajednica nije ozbiljno shvatila ovaj zadatak."
       Težište bitke u radnoj grupi bilo je oduvek na relaciji međunarodna zajednica - Albanci, a ne na relaciji Srbi - Albanci ili Srbi - međunarodna zajednica. Svestan da ukoliko predstavnici međunarodne zajednice budu primorani da se izjašnjavaju za ili protiv datih predloga, oni će to učiniti na štetu Srba a u korist Albanaca, srpski predstavnik odlučio je da se amandmanski interveniše na tekst dokumenta koji je bio urađen do 11. aprila i kada nije postojala saglasnost između pitanja ključnih za međunarodnu zajednicu i Albance.
       Strategija srpskog predstavnika u radnoj grupi nije bila zasnovana na principu "traži sve da bi dobio bar nešto", već da kroz amandmane pred međunarodnu zajednicu i Albance postavi realne zahteve oko kojih nije moglo da bude pogađanja. Insistirano je da, u skladu sa Rezolucijom 1244, naziv dokumenta bude "Pravni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu", kao i da se u preambuli (stav 2) decidirano kaže da je Kosovo samoupravna teritorija SRJ, pod privremenom upravom UN, i da se "predviđa uspostavljanje i razvoj značajne samouprave na Kosovu uz poštovanje principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta države u čijem se okviru samouprava uspostavlja", neodređeni termin "ljudi sa Kosova" trebalo bi zameniti sintagmom "nacionalne i druge zajednice i građani Kosova".
      
       Predlozi
       "Nasuprot klasičnom modelu vladavine većine razvijeni su u modernoj teoriji principi konsenzusne demokratije koji su primenjeni u nekim razvijenim multietničkim društvima kao što je Švajcarska, Belgija, Kanada i Južni Tirol u Austiriji", kaže Aleksandar Simić dodajući da je parlamentarna demokratija na Kosovu neprihvatljiva jer ne postoji poverenje nacionalnih zajednica. Takođe samouprava Kosova i održavanje slobodnih i poštenih izbora nije moguće sve dok se iseljenim Srbima sa Kosova ne omogući povratak, odnosno dok "Unmik i SRGS ne preduzmu sve neophodne mere da im se omogući siguran povratak i pravo da zaposednu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu".
       Privremene institucije samouprave na Kosovu bile bi, prema onome što su Srbi zagovarali, specijalni predstavik UN, skupština, predsedništvo, izvršni organi, ombudsman, ombudsman za nacionalne zajednice.
       "U amandmanima sam naveo da kancelarijski princip izvršne vlasti, onako kako su to Albanci predložili, nije saglasan sa posebnim, multietničkim karakterom Kosova i principima nacionalne i etničke zastupljenosti u organima samouprave, kao i da se predviđa posebna procedura odlučivanja u skupštini u stvarima od posebnog interesa za nacionalne zajednice", kaže Aleksandar Simić dodajući da bi se na taj način sprečila tiranija većine ali tako da ne bi bila moguća ni opstrukcija rada skupštine koja bi sprečila donošenje odluka.
       Konačna arbitraža specijalnog predstavnika UN ili njegovih predstavnika u skladu je sa Rezolucijom 1244. Specijalni predstavnik UN regulisao bi organizaciju, sastav, izbor, disciplinsko kažnjavanje i opoziv sudija, a Ustavni sud Kosova ne bi trebalo da postoji jer prejudicira konačno rešenje statusa Kosova.
      
       Zaokret
       Međutim, posle posete Briselu koja je za kosovske lidere bila veoma mučna jer im je prvi put jasno stavljeno do znanja da za sada nema govora o referendumu na koji bi Albanci stavili u preambulu odredbe o skupštini, predsedniku Kosova i završnim odredbama o izmeni akta. Albancima je prvi put jasno stavljeno do znanja da nezavisnog Kosova ne može biti.
       Međutim, na ekspertskom nivou dolazi do zaokreta. Predstavnici međunarodne zajednice prihvataju ključne albanske stavove: ustav kao naziv dokumenta, predsednika, skupštinu koja bi donosila zakone a ne samo uredbe, učvršćivanje statusa Kosovskog zaštitnog korpusa...
       "Moguće je da su albanski stavovi prihvaćeni kao neka vrsta kompenzacije za ovlašćenja specijalnog predstavnika", kaže Aleksandar Simić uz napomenu da su se Albanci na sve načine trudili da "razvodne" ovlašćenja specijalnog predstavnika, posebno ona koja se nalaze na tzv. crnoj listi.
       "Crnu listu" čine ovlašćenja specijalnog predstavnika koja su vezana za bezbednost, njegovu komandu nad privremenom kosovskom policijom, Kosovskim zaštitnim korpusom, pravom da imenuje i razrešava sudije uopšte, da u osnovi određuje budžetsku, monetarnu i fiskalnu politiku. Albanci su predlagali da se specijalni predstavnik mora savetovati sa skupštinom, da sudije mora birati sa liste koju skupština predloži, a da se KZK-om komanduje u skladu sa politikom koju odredi skupština. Nije prihvaćeno uvođene ustavnog suda, ali je u okviru vrhovnog suda predviđeno postojanje specijalnog panela od pet sudija, koji bi vremenom dobio ingerencije ustavnog suda.
       Predstavnici međunarodne zajednice nisu bili spremni da prihvate ni tezu Srba da je politički proces na Kosovu počeo tek njihovim pristankom da učestvuju u radu grupe. Ovakav stav odbijen je sa istim cinizmom koji je pokazao Dan Everts, šef misije OEBS-a na Kosovu, kada mu je Aleksandar Simić predložio da se na Kosovu uvedu elementi dvodomnosti kakvi su uvedeni u Ustav Belgije, kako bi se zaštitili interesi nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji.
       "Gospodin Everts koji je iz Holandije, hladnokrvno je rekao da je sve to toliko komplikovano, da tu komplikovanost ne razumeju ni sami Belgijanci, a kamoli da bi se to primenilo na Kosovu", kaže Simić i dodaje da ga je ovaj stav jednog ambasadora OEBS-a porazio više nego albanska nespremnost na bilo kakav kompromis.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ