"Nova Srbija" je odlučila da svog predsednika kandiduje za predsednika Srbije, ne mareći nimalo šta o tome misle u Dosu. "Ne pitaju ni oni mene ni za šta, ne pitam ni ja njih" - kaže Velja Ilić

      Gradonačelniku Čačka, junaku 5. oktobra, posle dobijene bitke dogodilo se ono o čemu piše Stevan Jakovljević u Srpskoj trilogiji. Naime, posle pobede, sledi komanda nalevo krug i onda dobošari i kuvari dođu na čelo, a jurišnicima ostaje pozadina.
       Šta je Ilića nateralo da se kandiduje?
       - Ja sam čovek koji nikad nije razmišljao o nekoj visokoj politici. Mene nije interesovalo nikakvo mesto u ovoj vladi. Ali, kada su se obe vlade formirale, videvši da iz Šumadije i Pomoravlja nema ministra ni u jednoj vladi, ja sam bio revoltiran kao Srbin iz srca Srbije, iz područja gde su se svi događaji pokretali u ovom opozicionom delovanju i gde su počinjale sve aktivnosti srpske sadašnje opozicije. Jednostavno, svi su nas zaboravili. Mi samo služimo da idemo u vojsku i da plaćamo porez. A onda nas svi otkače - kaže Velja Ilić.
       Dakle, jedan gnev, jedan revolt koji se pojavio posle svega ovoga, izazvao je u njemu jednu ideju - kandidovaće se za mesto predsednika, pobediće i naučiće ove druge šta treba da radi predsednik Srbije. To je njegov cilj.
       Kaže kako niko nema da brine o privredi, o pokretanju, onoga što vlada treba da radi. Ministarstva ne funkcionišu. Ko je taj ko treba da reguliše zdravstvo, prosvetu, privredu, da dovede banke u red, da se pokrenu određeni procesi? To treba da radi vlada - kaže - ali vlada je preuzela ulogu, odnosno njen predsednik, vođenje spoljne politike, preuzeli su ulogu predstavljanja zemlje u inostranstvu. A da nesreća bude veća - dodaje - nas i drugi, sa strane, potcenjuju i omalovažavaju. Sada, na primer, u razgovoru sa Crnom Gorom, i mala Crna Gora postavlja uslove s kim hoće u Srbiji da razgovara.
      
       Podrška
       - Vidite, i u udovičkoj kući se zna red. Srbija nije udovička kuća. Ona ima toliko čestitih i poštenih ljudi i zaslužuje da se u nju uvede neki red, neka organizacija. Prema tome, to je ono zašto sam se ja jednostavno zainatio da se kandidujem na mesto predsednika Srbije i da pokažem da Srbija može da se dovede u red. Ja sam primio jedan grad, jednu opštinu, napravio sam je najboljom u Srbiji. Šest hiljada privatnih preduzeća radi danas u Čačku, i to odlično. A kada smo došli na vlast, bilo je ovde rasulo kao što je i sada u državi Srbiji. Ne treba samo pričati o malim i srednjim preduzećima. Mi smo ih napravili. Čačak ima šest hiljada malih i srednjih preduzeća. Čačak ima bombardovanjem uništenu privredu, ali to se ne oseća. Opet smo najbolji, najviše asfalta, najbolje toplane smo izgradili. Ekološka sredina? Nijedan dimnjak više nema da se puši u Čačku - kaže Ilić.
       - Jedino ako predsednik Koštunica, posle eventualnog odlaska Crne Gore, ide na izbore, ja neću. Ako me Dos ne podrži, idem i kao kandidat "Nove Srbije". Evo vidite sve ankete: ako ne ide Koštunica, ja već imam četrdeset odsto procenata, bez kampanje. Prema tome, ako oni smatraju da imaju nekog boljeg, neka ga kandiduju. Biće dobar. Ja se borim za demokratiju. Neka bude više kandidata. Nije ni to strašno. Pobediće najbolji - kaže Ilić.
       Šta o kandidaturi Velje Ilića misle neki ljudi iz Dosa, videćemo uskoro. Neko ga podržava žestoko, neko mlako, neko reda radi. Sve zavisi ko je ko i iz koje je stranke.
       Nenadu Čanku, predsedniku Lige socijaldemokrata Vojvodine, kažemo da Velja Ilić centralizovanu Srbiju vidi kao veliko zlo.
       - Velja Ilić je upravo jedan od ljudi koji najbolje u Srbiji razume pitanje Vojvodine. On odlično razume, to je naš zajednički rat, da ovde u Vojvodini ne postoji ništa što bi se moglo zvati separatizmom niti bilo čime takvim, niti Vojvodina u celini niti bilo kojim delom, ali postoji takav anticentralistički naboj koji, ako se ne bude dobronamerno i konstruktivno razumeo iz Beograda, sigurno će da se maligno pretvori u nešto što niko od nas ne želi. I to je ono što mene najviše plaši i to je ono zbog čega ja tako agresivno namećem pitanje Vojvodine da bih sprečio da se to izrodi u nešto što nikome ne treba. Velja Ilić to odlično razume i ja sam siguran da bi on prema pitanju Vojvodine koja je suštinski pitanje ukupne decentralizacije društva, imao jedan od najbolje definisanih stavova od svih političara koji se nalaze na političkoj sceni Srbije. Dakle, bez obzira na naše ideološke razlike, jer je on čovek konzervativac, promonarhistički opredeljen, čovek založen za srpsku nacionalnu opciju, ali to sve nisu stvari koje nas mogu deliti, kada još nismo rešili ono najosnovnije a to je pitanje kako da nam se društvo transformiše u nešto gde će te opcije biti na sceni ravnopravno, pa sve opcije takođe ravnopravno čuvati integritet države zajednički shvatajući kao svoju jedinu i jedinstvenu opciju. U uslovima kada se odluke kao danas, kao i juče, donose u uzanom krugu vlastodržaca u Beogradu, to, jednostavno, ne može da opstane - kaže Čanak.
      
       Procedura
       Šef poslaničke grupe Dosa u parlamentu Srbije Čedomir Jovanović misli da je ova tema mogla biti otvorena na jedan prikladniji i manje kontroverzan način i da je tako nešto bilo moguće učiniti kroz jasno saopštavanje namera predstavnicima Dosa u direktnim razgovorima na sednicama Predsedništva, koje je Velja Ilić najčešće izbegavao, a da nije bilo politički korisno i preterano razumno tako nešto činiti kroz medije. U svakom slučaju, to je pravo svakoga pa i gospodina Ilića - kaže - i ono mu se ne može osporiti niti je to bilo ko unutar Dosa dosad činio. Misli da se neće u tom smislu menjati ništa ni ubuduće, s tim što je pitanje podrške Dosa pitanje koje svoj odgovor sasvim sigurno neće prvo dobiti u medijima i gospodin Ilić će morati da sačeka.
       - Mislim da je sam Ilić sebi napravio izvesnu štetu tim ipak isuviše izazovnim, gotovo neumerenim insistiranjem na predsedničkoj funkciji. Očigledno je da stvari idu nekim drugim tokovima.
       Na primedbu da Velja Ilić zamera Dosu što ne stavlja na dnevni red Milana Milutinovića kao predsednika koji ništa ne radi, Jovanović odgovara:
       - Tačno je da Dos nije pokrenuo formalno inicijativu za smenu gospodina Milutinovića. To je, pre svega, posledica veoma jakih preduslova koji bi mogli imati za konsekvencu povlačenje Milana Milutinovića sa mesta predsednika Srbije. Tako nešto mora prethodno izglasati dvotrećinska većina u Skupštini, što nije nerešivo, a potom na referendum bi moralo izaći najmanje pedeset odsto građana da glasa. Građani bi se morali izjasniti o ostanku Milana Milutinovića na funkciji i tek posle toga bi mogli biti organizovani izbori. To je isuviše komplikovana procedura za Srbiju u ovom trenutku, pri čemu meni još uvek nije jasno zašto gospodin Ilić bar formalno nije pokrenuo tu proceduru. Mislim da se niko od nas u Skupštini ne bi ustručavao u situaciji u kojoj bi se nešto našlo pred poslanicima parlamenta. Međutim, gospodin Ilić svojih sedam poslanika nije iskoristio na takav način. Ne znam zašto je to tako. Tu mogućnost on ima i ubuduće i neka sam razmisli o njoj.
      
       Žurba
       Zoran Živković, potpredsednik Demokratske stranke, nije oduševljen potezom Velje Ilića. Priznaje da je pravo svake stranke da kandiduje svoje ljude za razne funkcije u državi, pa tako je to i pravo "Nove Srbije" da kandiduje svog predsednika za predsednika Srbije. U Dosu ne postoji, koliko zna, nijedan dokument koji bi to zabranjivao i misli da je sa te formalne strane to potpuno u redu. S druge strane, misli da to nije u redu zato što je to pitanje koje definitivno sada nije na dnevnom redu, nije najvažnije, niti to interesuje građane Srbije, pa ni ljude u Dosu.
       - Imali smo puno primedbi na Ustav Srbije i na nadležnosti predsednika Srbije i mislim da je logično da stranke dosta raspravljaju o tome da se promeni, što je moguće u ovoj situaciji, a time, znači, da se napravi jedan moderan ustav koji će trajati dugo bez primedbi neke eventualne buduće vlasti, a s druge strane, da se tu mesto predsednika tako definiše da ono ima pravo mesto, tj. da ono bude protokolarna funkcija. To je opredeljenje ne samo stranaka Dosa, nego čini mi se, i 99 odsto stranaka Srbije da parlament bude najvažniji, a ne predsednik.
      
       Prognoze
       Potpredsednik DSS-a govori za naš list - Aleksandar Popović. Kaže on da je pravo gospodina Ilića, odnosno "Nove Srbije", njegove stranke, da predlaže kandidate. Oni su relevantna politička organizacija Srbije, stranka koja je unutar Dosa, i koja sigurno stoji u gornjoj polovini po uticaju na biračko telo po svim anketama.
       - Unutar Dosa čini mi se da je to treća stranka po jačini. Dakle, pravo je "Nove Srbije" da istakne svog kandidata. I naravno, gospodin Ilić kao političar koji se takođe dobro kotira u anketama, u analizama javnog mnjenja, jeste kandidat koji je relevantan i legitiman. Naravno, Demokratska stranka Srbije će doneti odluku o tome kako će izaći na neke buduće izbore uključujući i predsedničke, da li samostalno, da li će nekog podržati kad dođe vreme, kada se ti izbori raspišu i tada će tu odluku doneti glavni odbor stranke, ali u svakom slučaju gospodin Ilić jeste jedan respektabilan kandidat i pravo je njegove stranke da ga kandiduje. Što se tiče zamerki da to treba Dos da odluči, znate šta: kada ti izbori budu došli, videće se ko će na njih i kako izaći. Ja ne verujem da će na te neke naredne izbore Dos izaći jedinstveno.
       Ako se Vojislav Koštunica ne bi kandidovao, onda - prema istraživanju Strateškog marketinga - kao kandidati mogli bi da se pojave Velja Ilić, Nebojša Čović, Branislav Ivković i Vojislav Šešelj. Za Ilića glasalo bi 39 odsto, za Čovića 29, za Ivkovića 10 i za Šešelja 9 odsto. Ali, ako bi se u izbornu trku uključili Koštunica i Đinđić, pomenuta četvorka prestaje da bude zanimljiva. Za Koštunicu bi glasalo 59 odsto, za Đinđića 13, za Ilića 9, Ivkovića i Šešelja oko 5 odsto.
       To su današnje prognoze, a šta će biti, ne znamo. Srbija je velika tajna, u kojoj, često, onaj juri zbunjenog.
      
       PETAR IGNJA