("Jahači magle", NIN br. 2626; "U brlogu do guše", NIN br. 2627)

      Ko je kameleon i konvertit, može se lako dokazati. Ponavljanjem laži u prvom i potonjem tekstu o "nebuloznoj krajini" kritizer želi dokazati osnovanost stavova. Koraći su Crnogorci, a ne Krajišnici.
       O mišovima koji njuške izviruju uoči kataklizmičnih događanja mislim sve najgore, kao i o salonskim navijačima promena, koji se rado sećaju šopinga u Trstu i Markovićevih nekoliko meseci. U vreme patriotskih ratova mene nije bilo u programu od '92. do '95, odlukom M. Markovića i M. Vučelića. I kasnije mogao sam da radim samo ponekad reportaže, snimljene emisije i poneki prenos sportova koji nisu u žiži javnosti, alpsko smučanje, skokovi, atletika, ranije nepopularna odbojka, poneki beznačajni vaterpolo prenos... Ako nađete jedan moj jedini "nalog tekst", komentar, emisiju, reportažu, pa čak i "vest koja je bila politički obojena", na način koji mi se imputira, pristajem da pocepam radnu knjižicu.
       Odgovor na glavno pitanje je sasvim jasan i precizan. Kao prvo, ni ja ni Pantić nismo u sektoru koji glavno tematski obrađuje političke teme. Jedini način bile su aluzije, alegorije, sklop reči, logički akcenat i slične figure, koje su mogle da izraze neslaganje i protest. Upravo zbog toga i niza situacija i postupaka bio sam više pod suspenzijama negoli u radnom procesu. Od 5. oktobra samo sam jednom javno progovorio i to tekstom u "Danasu" od 16. novembra. Takođe samo jednom, 11 . oktobra, učestvovao sam u Dnevniku nove RTS, jer pravi kameleoni su i dalje tamo masovno prisutni.
       To je moj način protesta. Podsećanje a ne fakat jeste problem lične frustracije i nije osnova za blaćenje drugog. U logičkim silogizmima nađite odgovori: to pitanje zašto nisam napustio RTS je zbilja komično i bolesno. Ja nikada nisam sedeo na kanabetu čoveka koga sada "mišovi" napadaju iz svih oružja, a leteli su mu na Gazimestan, paktirali u republičkim ili saveznim vladama! Pogledajte samo koliko je potpredsednika nove vlade sarađivalo sa porodicom, i ako tome dodate skupštine, saveznu i republičku, razne savetnike i nove opozicionare, shvatićete da nismo ni na pola puta promena, već možda na samom početku! Novinarski je kanon sakupiti činjenice, razgovarati, proveriti, pa tek onda pisati i donositi sudove. Da su Pavlović i Majstorovićeva pisali o neslaganju sa mojim prenosima, slova ne bih progovorio, jer ukusi su "čudo" a daljinski upravljač najdemokratskije pluralističko sredstvo. Ovako ružno lepljenje političkih etiketa na osnovu podsećanja zbilja je nedostojno. Ja se izvinjavam za stav o sudskom poravnanju, jer i o današnjem pravosuđu ne mislim mnogo bolje nego li o prethodnom.
       Za kraj ove "kvazipolemike" reč dve o opštoj modi. Katarzičnih napada na RTS i njegove poslenike, koji nisu otišli u druge tzv. nezavisne novinske ili TV kuće ili osnovali privatne firme.
       Gospodo, prljanjem RTS-ovaca nećete oprati sopstvene biografije srbovanja, napadima na porodicu nećete se osloboditi sopstvene odgovornosti za činjenje u proteklih petnaestak godina. I suodgovornost za stanje u kojem smo se našli.
       Nijednom niste pipnuli "Minovićevu i Strujinu Politiku", harmonikašku BK, "Jezdinu Palmu", julovske Pinkove i Infoe, sve TV kuće nastale u vreme vlasti porodice i burazerske države. RTV postoji još od 1958. godine i imao je uspona i padova. Verovali ili ne, ali baš stari kadrovi RTS-a politički i moralno neuprljani, bez obzira na stavove kritizera i sakupljača lažnih činjenica, postaraće se da RTS ostane nacionalna TV kuća, opet najbolja, i najjača ali bez "šlihtanja" ni sadašnjim ni budućim političkim prolaznim vlastodršcima.
       E, kada to ostvarimo, Vuče, sami bez prisile ili sugestije, donećemo odluku da li da ostanemo u RTB-u ili ne.
       Znajući dobro te dve do dve i po hiljade ljudi, od tehnike i produkcije do novinarskog sektora i pratećih službi, siguran sam da ćemo u tome uspeti! Da li će ovo vama biti smešno ili tužno, gospodo, to je vaš emocionalni problem. A ako mi pokažete vaš jedan objavljeni tekst, kritički na vlast od '89. do '99. godine, ja ću NIN pojesti bez senfa i piva. Ako ne mogu da zaustavim poplavu, ne moram da gledam šta ona nosi.
      
       DUŠKO KORAĆ,
      
       novinar RTB-a