Vuk Drašković: pakao su drugi

      Poznato je da je DOS, i ne samo DOS, ukrao ključne ideje Vuka Draškovića. Ideju da se Slobodan Milošević sruši s vlasti, koja je izvorno Vukova, čak su i realizovali. U Srbiji se ne može disati od plagijata!
       Međutim, što rekao narod, i posle Vuka Vuk!
       Svrgavanje Koštunice (ako zatreba), i svakoga osim sebe samoga, zaštitio je u autorskoj agenciji i na Ravnoj gori. Bager je prešao na njegovu stranu. Kaže DŽo: “Uzeli su mi hleb!” DŽo je bagerista od 5. oktobra, poslovođa kod Velje Ilića. Sada je kod Vuka. “DOS”, veli, “ne da ljudima da rade, nego traži porez”. Bager kisne, nagriza ga rđa...
       Razne stratedži agencije - u čije laži Vuk nikad nije verovao - tvrde da mu, to jest Vuku, rejting iznosi oko 1,5 odsto. Samo na prvi pogled skromno: JUL je imao četiri puta manje birača, a držao je sve konce države, dok ih nisu odveli da im izmere pritisak.
       Ravna gora, 12. maj. Vuk Drašković potrže argumente: oni koji su 5. oktobra svrgnuli Miloševića, ostvarili su samo deo programa Srpskog pokreta obnove, a u svemu ostalom država ne može da prati evropske standarde. Vuk se za ovakvu budućnost nije borio, hoće radikalan rez... Šalje pozdrave Velji Iliću i njegovoj kandidaturi za predsednika Srbije. Zalaže se za monarhiju. Traži vanredne izbore na svim nivoima, osim predsedničkih na saveznom nivou...
       Ovacije iz 30 hiljada grla.
       Beograd, 20. maj. Na saboru Srpskog pokreta obnove Vuk se nadovezuje na već rečeno, s posebnim osvrtom na premijera Đinđića: Đinđić prodaje tuđe, a nikoga ne pita.
       - Kako danas prodaje beočinsku cementaru, tako će sutra prodati Pećku patrijaršiju! - poentira Drašković, i posle tih reči ponovo ga biraju, kao jedinog kandidata, za predsednika stranke. Od 3103 prisutna, 2927 su za. Vuk s olakšanjem kaže: “Ne verujte nijednom političkom programu osim svom i ostanite dosledni sebi u veri i neveri, dobru i zlu”. Ceni, dakle, da mu se dosadašnja doslednost isplatila, mada stratedži agencije misle drukčije...
       Šta na to kaže DOS? DOS kaže da je imao sreće što ga ni Vuk Drašković ni Slobodan Milošević nisu poslušali. Vuk nije hteo s DOS-om, istakao je svog predsedničkog kandidata, blagočestivog Vojislava Mihailovića, s tezom: što je više kandidata, lakše će, pojedinačno, pobediti Miloševića. (Deset na jednog, o, zar se i to može!). A da je, kažu, Vuk bio s DOS-om, raspevala bi se epska Srbija, držala bi se opela, bilo bi gusala i ostalih emocija s kojima se ne ide u 21. vek. Pa i kad bi pobedili s Vukom, Vuk bi uzeo pobedu za sebe zato što se prvi setio...
       Slobodan Milošević žrtva je sopstvene, u modernom izrazu virtuelne stvarnosti, i naučne misli svoje supruge. Poverovali su u stvarnost koju su sami stvorili - pobeda nad NATO paktom, obnova i izgradnja, inicijativa za narodnog heroja, prevodi na kineski, pun autobus naroda na “Varadinskoj dugi” i Siniša Vučinić u “Šumatovcu” - i hteli su da na vreme dugoročno učvrste vlast. Ali nije vredelo Miloševiću što je nasilno promenio Ustav da bi ga narod birao neposredno, kad je neposredno izabran Koštunica!?
       Vuku Draškoviću nikako se nije dopao ishod neočekivane neposrednosti i odmah je reagovao:
       - Otpuštaju se naši članovi i proganjani smo kao Jevreji u Nemačkoj. Takvi postupci dolaze od ljudi koji ne bi bili to što jesu bez SPO-a i njegove borbe!
       (Eto odakle je Šešelj ukrao ideju da u parlamentarnoj borbi koristi žute trake).
       Na upravo minulom saboru Vuk je još rekao: “Da smo prihvatili zahteve i ultimatume koje nam je nudila šarolika koalicija, bili bi u parlamentu. Naša je odluka bila da na te izbore idemo pod svojim krštenim imenom. To je najviše moja odgovornost i moja krivica, ako procenite da odgovornosti i krivice ima.”
       Nema! Ponovo je izabran...
       A pobedili su nekršteni. Vuk ostaje pri svome: ime je znamenje.
       Zato što je bez njega, sadašnja vlast, po njemu, ne zna ni kako će se država zvati, ni gde su joj međe, jer nikad grupa neodgovornih i bahatih ljudi nije vodila ovako odgovorne poslove.
       Što rekli Sartr i Vuk, pakao su drugi!
       - Ti lideri iza sebe nemaju članstvo i onda manipulacijom, bacanjem narodu prašine u oči žele da stvore utisak nekakve velike političke snage...
       U junu je Vuk Drašković odlučno ocenio:
       - Nema uslova za bilo kakve izbore!
       U avgustu je stvar zaoštrio, u smislu napada na Koštunicu:
       - Licemerno je što gospodin Koštunica američku pomoć sebi, svojoj stranci i koaliciji naziva “poljupcem smrti”... On, kaže, nije sklon korupciji. To je i moralna i stvarna korupcija.
       Septembar:
       - Ispitivanja koja pokazuju prednost opozicionog kandidata Vojislava Koštunice falsifikovana su i nevažna... Izbori će biti katastrofa za opozicioni blok.
       Ali u oktobru se nije imalo kud:
       - Narod je branio pokradene predsedničke izbore i Vojislav Koštunica je postao predsednik, što mi je drago i među prvima sam mu čestitao!
       Te godine, dvehiljadite, na Ravnoj gori Vuk je svojim pristalicama, dok su šenlučili, komandovao: “Prekini paljbu. Štedite municiju”.
       Ove, dvehiljade prve, na veličanstvenom skupu završnu reč skromno je ustupio bageristi, što je ovaj prihvatio:
       - Sledeći put ako izađem - zapretio je bagerista DŽo - izaći ću sa 35 bagera, jer je i njih 35, i neću da ih rušim, već da bijem...
       Daj gas, Džo!