Boks više nije samo "plemenita veština" kojom se dokazuju muškarci. Za tu privilegiju odskora izborile su se i žene

      Nedavno su u Filadelfiji spektakularnu konferenciju za novinare priredile 23-godišnja Lejla Ali i šesnaest godina starija DŽeklin Lajd-Frejzer, kćerke slavnih očeva, nekadašnjih šampiona teške kategorije, legendarnog Muhameda i ništa manje slavnog DŽoa. NJih dve ukrstiće rukavice 8. juna u Vernonu, gradiću američke države NJujork. Lejla i DŽeklin su za kratko vreme napravile sjajnu boksersku karijeru i rezultat svega je zakazivanje međusobnog obračuna u ringu, za koji već sada vlada ogromno interesovanje u SAD i širom sveta.
       Na izuzetno posećenoj pres-konferenciji atmosferu do usijanja prva je podigla lepuškasta Lejla koja je u prepoznatljivom stilu svoga oca Muhameda rekla: "Održaću takvu lekciju DŽeklin da će zažaliti što je uopšte pomislila da boksuje."
       Naravno, DŽeklin se nije dala zbuniti. Ova obrazovana dama (pravnica - bavi se advokaturom) i majka troje dece, oštro je odgovorila mlađoj rivalki: "Moj tata je prvi srušio mit o nepobedivosti gospodina Alija. Priznajem da sam počela da treniram boks kada je Lejla počela da se hvališe i oponaša oca. Naučiću je pameti u ringu!"
      
       Istinski šampion
       Sedamdesetih godina prošlog veka došlo je do velikih duela (bokserskih mečeva) dva crna teškaša Kasijusa Marselijusa Kleja, alijas Muhameda Alija i DŽozefa DŽoa Frejzera. NJihova tri meča gotovo su zasenila takve legende poput Volkota, Dempseja, Vilarda, jedino neporaženog Rokija Marćana. Klej, alijas Muhamed Ali, olimpijski šampion iz Rima 1960, doduše u poluteškoj kategoriji, za vreme karijere postao je mit, zaštitnik crne manjine, kasnije crne muslimanske "braće", Bledolika Amerika nikada mu nije oprostila izbegavanje vojne obaveze zbog nedolaska na klanicu vijetnamskog ratišta. Kasnije, uspeo je da se iskupi za svoje "ekscese" i beli deo Amerike mu je dao "oproštaj" kada je 1996. u Atlanti zapalio olimpijski plamen, uprkos Parkinsonovoj bolesti. Bila je to sudbina crnog čoveka, Amerikanca, jer za isto odbijanje služenja vojnog roka u Vijetnamu, sada već bivši predsednik SAD Vilijam Bil Klinton nikada nije izašao pred sudiju...
       Kada je 1964. pobedio Sonija Listona, u svojoj prvoj borbi za apsolutnog šampiona sveta, mnogi su bili razočarani, jer u Kasijusu Kleju nisu videli istinskog šampiona, a on je upravo to bio. Sonijevi navijači su govorili da je meč bio režiran od strane mafije, očigledno zaboravljajući da je Liston bio član te iste "kamore" zbog čega je veliki deo života proveo iza rešetaka!
       "Brbljivac" iz Luisvila (država Kentaki), kako su nazvali Muhameda Alija, znao je da odgovori: "Krećem se kao leptir, a ubadam kao osa." Odbijanje da ratuje u Vijetnamu Kasijusa Kleja koštalo je titule svetskog šampiona u apsolutnoj kategoriji. Muslimanska braća su ga vrlo brzo pridobila za svoju veru. Senat Amerike ga je, da li samo pod pritiskom, oslobodio izdržavanja zatvorske kazne i usledio je kambek. Te 1971. meč između Alija i DŽoa proglašen je za borbu stoleća. Bela Amerika se još jednom uskovitlala, njihov favorit bio je DŽoe Frejzer, crnac, ali protivnik "nepodnošljivom" Muhamedu Aliju. U ondašnjoj SFRJ je, takođe, izbila "uzbuna". Kako dočekati meč pored televizijskih ekrana, kada borba počinje u cik zore, a treba da se sutradan radi samoupravljački? Tu borbu je dočekao ceo svet. Frejzer, nazvan još "Buldožer", u poslednjoj, petnaestoj rundi, na zadovoljstvo bele Amerike, nokautirao je Muhameda Alija, pri tom mu još i slomio vilicu.
      
       Ćerke i sinovi
       "Nikada nisam zbog toga mrzeo DŽoa", kazaće kasnije Ali, "to je čovek koga sam najviše vređao, ali i cenio i poštovao." DŽoe je bio veliki borac. Tri godine kasnije u kultnom "Medison skver gardenu" održaće se drugi meč koji je Ali dobio na poene u dvanaest rundi. Da bi svi bili zadovoljeni, održan je i treći meč 1975. u Manili. "Buldožer" DŽoe je borbu predao u četrnaestoj rundi. "Ovo je gore od smrti, ne mogu više...", rekao je Frejzer i završio sjajnu karijeru.
       Muhamed Ali je još boksovao, ali to više nije bio onaj koji "leti poput leptira i ubada kao osa". Oženio se i po četvrti put. Bio je božji poslenik među bokserima, ali kako nije shvatio da je baš njega Bog poslao da sve uči "plemenitoj veštini", stigla ga je Parkinsonova bolest, citat je novinara Mark Krama iz lista "Sports Illustrated".
       Muhamed Ali ima tri kćerke, od kojih je Lejla najstarija, DŽoe Frejzer možda uspešniji sa tri sina i jednom kćerkom - DŽeklin. Meč dve kćerke, dvojice velikana boksa i apsolutnih šampiona sveta treba da se dogodi početkom juna. Svetske bokserske asocijacije (NJBC i NJBA) taj meč ne priznaju, valjda iz muške sujete. Lejla Ali je u dosadašnjoj karijeri imala osam mečeva sa isto toliko pobeda od kojih šest nokautom. Starija DŽeklin Frejzer sedam mečeva, ali isto toliko pobeda nokautom.
       I ma koliko svetske asocijacije ne priznaju ovaj meč za bilo kakvu titulu, organizatori i promoteri ove ženske bokserske "plemenite veštine" već su obezbedili 15 miliona dolara koliko treba da podele Lejla i DŽeklin bez obzira ko će pobediti.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ