Kada na jesen bude završena obnova Skupštinu će moći da obilaze građani

      U jednom danu u Saveznu skupštinu nepozvano je ušlo oko 20 000 ljudi. Posle je iz te iste zgrade izneto 56 kamiona šuta. Logika kaže da ono što je odneto, ma u kom stanju, mora i da se vrati, a za vraćanje stvari u prvobitno stanje potrebno je oko 20 miliona maraka. Na drugoj strani, dvadesetak ljudi je između onih koji su lomili, skupljalo u vreće sve ostatke i prenosilo ih u Skupštinu grada. "Skupljali smo sve, svaki komad na koji smo nailazili jer u tom mraku nismo znali šta je važno, šta ne i šta će nam jednom poslužiti da obnovimo uništeno", kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Lilijana Ratković-Trifunović.
      
       Ambijent
       Po svemu sudeći, skupili su dovoljno i to ne samo da bi se obnovilo ono što je stradalo 5. oktobra, već i da bi se realizovala jedna ideja koju je Zavod imao već dugo - povratak Skupštine Jugoslavije u njen izvorni oblik iz 1936. godine sa enterijerom kakav je zamislio ruski arhitekta Nikolaj Krasnov. Bez pokušaja da se minimizira šteta koja je načinjena prilikom demonstracija, izgled Narodne skupštine počeo je da se menja već 1945. kada su uklonjeni simboli stare države. Nastavljen je u trenutku kada je Edvard Kardelj odlučio da na račun izvornog nameštaja promoviše nova slovenačka dostignuća, a kulminirao u trenutku kada je rekonstruisana u skladu sa potrebama Samita nesvrstanih. Tada su promenjene vladine klupe, pa ministri više nisu sedeli licem okrenuti ka poslanicima. Sve se okončalo fazom letargije u kojoj nova vlast nije brinula što je preskupa drvenarija trula, fasada obuhvaćena agresivnom patinom koja razara strukturu, a da su zidovi napukli zbog sleganja i podzemnih voda. Pare pripremljene za obnovu Skupštine posle Titove smrti, potrošene su na konkursu u kome su se lomila koplja da li bi centralnom holu bolje pristajala višemetarska skulptura maršalove biste, ili bi bilo bolje staviti poprsje u svaku prostoriju.
       Iz današnjeg ugla gledano, bilo bi najbolje da se neko setio protivpožarnog sistema jer, kako kaže generalni sekretar Skupštine Milan Lučić, on se u prethodnom sistemu sastojao samo od dojavljivanja požara, što baš i nije mnogo poslužilo svrsi "jer je svako u Beogradu mogao golim okom da vidi vatru" .
       Dakle, protivpožarni sistem je jedna od stavki koja očekuje Saveznu skupštinu u periodu do jeseni za koji je predviđeno da se postavi nova elektronska i računarska mreža, novi video i TV sistemi, kablovska televizija ... sva dostignuća koja će modernizovati parlament. Ali kaže Lučić, obnova mora obuhvatiti i štetu nastalu 5. oktobra, i sve ono što je prouzrokovano činjenicom da zgrada decenijama nije održavana, bar ne onako kako zaslužuje jedno kulturno dobro, a da ova vlast nije spremna da ide ispod normi koje su svojevremeno postavili arhitekte Jovan i Pavle Ilkić i Krasnov. "Neophodno je reći da su svi zanatski radovi koji su ovde urađeni urađeni vrhunski, da su ih radili domaći majstori i ruski emigranti, da je sve u orahovini i hrastu, da su gipsani radovi vrhunski. Želimo da vratimo sjaj Narodnoj skupštini kakav zaslužuje, ali ipak postoje prioriteti, jer ova zgrada osim spomeničkog ima i svoju drugu funkciju. Zbog toga smo u što kraćem roku morali da osposobimo Veliku i Malu plenarnu salu da bi parlament počeo sa zasedanjima."
       Oko toga su se saglasili skupštinsko rukovodstvo i Zavod za zaštitu spomenika, kao ovlašćena institucija za nadzor radova. Na predlog direktora Lilijane Ratković obrazovan je Koordinacioni tim u koji su uključene sve institucije koje su po zakonu nadležne: Republički zavod, Narodni muzej, Muzej primenjene umetnosti, Arhiv Jugoslavije, Narodna biblioteka i predstavnik nadležne službe. "Naša intencija od prvoga dana je da se objekat vrati u prvobitno stanje, tako da se obrati pažnja na izvorni deo enterijera. Radili smo danonoćno bez struje, voda je lila na sve strane, ali nam je bilo jako bitno da se sve na licu mesta identifikuje, popakuje i zapisnički preda u nadležne institucije. Mi imamo sve originalne planove za uređenje enterijera i čak smo iz privatnih kolekcija dobili neke autentične akvarele. Od onoga što imamo i na osnovu planova, mi u potpunosti možemo da rekonstruišemo taj prvobitni ambijent. To je skup i delikatan posao, ali je važno to što on može da se uradi", kaže Ratkovićeva.
      
       Slike
       Dakle, jedna od ideja je bila da se i plenarne sale vrate u prvobitno stanje. Mala je vraćena, a kada je Velika u pitanju, postoji objektivni problem: originalna bina je stradala u bombardovanju jer je bila u magacinu na Makišu. Prema nacrtima će se napraviti ista, ministri će ponovo gledati u oči poslanicima, a do daljnjeg će tu biti raščišćen prostor.
       "Mislili smo da samo popravimo oštećenja, ali smo onda shvatili da nam se ovakva prilika više nikada neće ukazati i da će se teško ponovo naći novac za tu vrstu radova. Ogulili smo zidove do cigle i sve krenuli otpočetka radeći danonoćno. Neke greške su se potkrale u odnosu na izvorne planove, neke smo uočili i ispravili, a neke ćemo možda tek otkriti. Kako se radilo, možda najbolje svedoči činjenica da sam u trenutku kada su poslanici već ulazili u Malu salu, video da se na podu, ispod itisona, baš tamo gde je trebalo da sedne Srđa Božović, nalazi rupa u podu kroz koju može da propadne. Otrčao sam, pronašao deo slomljenog stola i podmetnuo dasku", kaže arhitekta Slobodan Popović. Sada su, prema njegovim rečima, radovi odmakli, na izgorelim kabinetima je završeno oko 50 odsto građevinskih poslova, a ulazna vrata su potpuno restaurirana.
       Ako se ima u vidu projekat koji je otpočeo, ali i donacije koje stižu, onda se može razumeti i polušaljiva izjava Desimira Tošića da bi ovakvi nemiri mogli da se događaju bar svake četiri godine, jer se stiču uslovi za nešto što je do juče bio samo san eksperata. Ali, šteta od 20 miliona maraka je ona koja je mogla da se utvrdi shodno brojkama: 2 500 kvadrata razlupanog stakla, 13 izgorelih kabineta, ukradenih ili spaljenih 1 220 stolica, 37 kompjutera, 200 telefona...Ona koja se ne može izmeriti, sastoji se od umetničkih dela koja su nepovratno izgubljena, jer u ovom trenutku bi sa sigurnošću moglo da se tvrdi da je griža građanske savesti okončana i da je svako ko je hteo, vratio ono što je ukrao.
       Konačni zbir je sledeći: od 154 umetničke slike u zgradi je prvog dana bilo samo 34, ali je broj sada stigao do 84; od 46 skulptura, 18 je ukradeno ili slomljeno (manji primerci), a 9 je potpuno uništeno. Tih devet skulptura su bili radovi u gipsu od kojih je jednom planirano da se naprave kamene krovne skulpure ili da se izliju u metalu. Delovalo je da je sve nepovratno uništeno ali iz Narodnog muzeja stiže dobra vest: na osnovu ostataka mnogo toga će moći da se rekonstruiše. Kada su slike u pitanju, situacija je takođe složena, neke mogu a neke ne mogu da se restauriraju. Predviđeno je da se prvo počne sa restauracijom 21 slike i da se one vrate u Skupštinu, a da se potom uradi još 16 koje bi bile izložene u Narodnom muzeju. Međutim, ocena stručnjaka je da u nekim slučajevima ne bi ni trebalo počinjati restauraciju, kao na jednom zimskom pejzažu Save Šumanovića, jer njegove bele boje više niko ne bi mogao da ponovi na način na koji bi to ponovo bio Šumanović. Sa sedam oštećenih grafika i crteža boriće se stručnjaci u Narodnoj biblioteci jer oni imaju odgovarajuću službu i materijale za tu vrstu rada.
      
       Biblioteka
       Šta će biti spaseno, ostaje da se vidi posle rada stručnjaka. U Zavodu tvrde da što se njih tiče, a oni su zaduženi za obnovu ambijentalne celine, imaju uzorke na osnovu kojih mogu da rekonstruišu sve. NJihovi stručnjaci su čak prilikom pregleda zgrade pronašli bronzane orlove Kraljevine Jugoslavije koji su se nekada nalazili na skupštinskim jarbolima a tokođe su rad Krasnova. Na tu dobru vest ide i jedna veoma rđava - materijal od neprocenjive vrednosti stradao je u biblioteci.
       "Naša bilbioteka ima fond od oko 60 000 knjiga, jednu veliku zbirku priručnika, stenografskih beležaka i Službenih listova. Stenografske beleške imamo od početka parlamentarizma u Srbiji, od 1859. godine pa sve do danas. Imamo zbirku od sto rariteta jer je naša biblioteka nasledila fond biblioteke Kraljevine Srbije. Tu biblioteku mogu da koriste svi, dovoljno je samo da se uputi zahtev, a uslov je da knjiga ili dokumentacija ne postoje na drugom mestu", kaže bibliotekar Nelka Perović.
       Demonstranti su 5. oktobra zapalile magacin, ukrali oko 500 knjiga i rasturili sve evidencione kartice.
       "U požaru nam je stradala periodika od kraja 18. veka pa do danas. Izgoreli su Službeni glasnici Kraljevine Srbije, svi kompleti Politike i Borbe od početka izlaženja do danas. Narodna biblioteka Srbije ima dosta toga, Politika je imala svoj požar i mnogo izgubila, ali nigde više ne postoje kompleti svega. Raspareni su nam kompleti enciklopedija: iz Medicinske enciklopedije je uzeta jedna knjiga, iz Opšte dve... Iz svake je uzeta poneka knjiga što pojedincu ne znači ništa, a nama znači mnogo. Odneta je kompletna Istorija srpskog naroda, kompletan Slobodan Jovanović ali, srećom, nije uzeto prvo izdanje. Nekoliko knjiga je vraćeno, ali mnogo manje nego što smo očekivali. Odneli su i Inventarnu knjigu, koja sem nama nikome ništa ne znači. Preko Interneta smo je tražili i posle nekoliko dana policija ju je našla pored kante za đubre u bloku 45", kaže Perović.
       "Jedna od najvećih vrednosti naše biblioteke su Protokoli, skraćene stenografske beleške sa prvih sednica od početka parlamentarizma. Prva knjiga Protokola je ukradena 5. oktobra . NJena i istorijska i tržišna vrednost je ogromna, ona je jedinstvena i niko ne poseduje njenu kopiju. Igrom slučaja, jedna naša koleginica ju je pronašla na Buvljaku gde je prodavana za 30 dinara. U oduševljnju je platila 100 dinara, a radi se o jedinom primerku te knjige", kaže Nelka Perović.
       Zaključak priče bi mogao da bude sledeći: u doba Tita iz Skupštine je iznošen originalni nameštaj i skupe slike (jedan autentični sto je pronađen u Zadužbini Vuka Karadžića i niko ne zna kako je tu pre mnogo godina dospeo), onda je došao 5.oktobar... Sada se teži ka povratku korenima. Priča nije baš tako lepa jer postoji još jedan podatak: u Skupštini je postojalo 63 tepiha, a pronađeno je 53 i trebalo je da budu poslati na restauraciju. Stiglo je samo 52 jer se još jedan tepih izgubio i to u periodu između 3. i 6. novembra. To su obični tepisi jer priča da su, bar oni iz kabineta kneza Pavla, bili protkani zlatom, predstavlja samo jedan od modernih mitova u koje spada i onaj da su četiri ulazne skulpture bile neoštećene, ali da je Karađorđe bio prefarban u crno. Da bi kraj bio bolji, evo obećanja Milana Lučića; "Onoga trenutka kada Skupština bude završena, očekujemo da će to biti na jesen, biće otvorena za grupne i individualne posete. Način će biti naknadno utvrđen."
      
       SANDRA PETRUŠIĆ
      
      

Pare Obnova se finansira iz tri izvora: savezni budžet, donacije i osiguravajuća kuća "Dunav". Problem je samo treći izvor, jer i pored dobre polise, sva osiguravajuća društva ne priznaju naknadu štete u događajima koji su revolucionarnog karaktera, zbog čega je novim skupštinskim vlastima u interesu da se događaj kvalifikuje kao demonstracije ljudi koji su želeli da odbrane svoju izbornu volju.        Generalni sekretar Skupštine Milan Lučić tvrdi da će donacije stizati u skladu sa radovima koji se izvode, jer obnova Skupštine ide u fazama.