Predlog Nebojše Čovića o etničkoj podeli Kosova i Metohije pored ostalog je i znak da nova vlast preuzima ofanzivnu politiku umesto ranije defanzive kada se reagovalo na tuđe političke akcije

      Iako nije ni nov ni nepoznat, predlog Nebojše Čovića, potpredsednika srpske vlade, o podeli Kosova i Metohije na etničke celine, na neki način, iznenadio je sve koji su umešani u krizu u južnoj srpskoj pokrajini. Jedni se pitaju otkud baš sada takav predlog, drugi otkud da potekne baš od Nebojše Čovića. Zbog toga su i reakcije bile: to je zanimljivo, videćemo, ali i potpuno ignorisanje.
       Što se međunarodne zajednice tiče - predlog će biti pažljivo proučen, budući da im nedostaju svi elementi za zaključivanje. Jasno je, međutim, da se predlog o podeli na etničkom principu kosi sa njihovim osnovnim polazištem za Kosovo i Metohiju, a to je insistiranje na multietničnosti. A ta multietničnost može biti realizovana i kroz nezavisno Kosovo, na šta zasad, mnogo toga ukazuje.
      
       Povratak
       Albanski politički lideri zaoukupljeni svojim višedecenijskim snom o nezavisnosti, u poslednje vreme i ne komentarišu bilo šta što dolazi iz Beograda. Jednostavno, ponašaju se kao da se to odnosi na neku drugu teritoriju, uzdajući se u međunarodno prisustvo na putu ka ostvarenju svojih ciljeva.
       Najviše odjeka bilo je na srpskoj političkoj sceni. Reagovale su stranke, udruženja Srba sa Kosmeta, partijski i državni lideri. Najžešći u osudi Čovićeve ideje o podeli teritorije Kosova i Metohije između Srba i Albanaca, bile su stranke i lideri desne i leve orijentacije. Stranka srpskog jedinstva prva je ustala protiv bilo kakvog pominjanja podele Kosova i Metohije. To isto saopštili su i radikali, uz već poznate kvalifikacije lidera DOS-a kao stranih plaćenika. I SPS se usprotivio, tvrdeći da se time anulira i ono što su oni tokom desetogodišnje vladavine tamo učinili. Zanimljivo je da je i Vuk Drašković odbacio bilo kakvu mogućnost da se o tome razgovara.
       Ono što do juče među kosovskim Srbima nije smelo ni da se pomene, ovoga puta je naišlo na relativno solidan odjek. Očigledno da mitologija i ratobornost polako ustupa mesto realnosti i pragmatici. Ovoga puta i gračanička grupa Srba na čelu sa vladikom Artemijem i kosovskomitrovička sa Oliverom Ivanovićem kao liderom, vrlo su ozbiljno shvatili inicijativu Nebojše Čovića.
       - Predlog je interesantan, ali sada nisam spreman da dam konačnu ocenu. Mislim da bi to zadovoljilo neke srpske zahteve, u tom smislu da se decentralizuje vlast na Kosovu, jer bismo u protivnom imali decentralizovanu Srbiju i vrlo centralizovano Kosovo, što znači majorizaciju Albanaca nad srpskom manjinom dole. To zaslužuje ozbiljnu pažnju i detaljnu razradu da bi se izbegle eventualne nedoumice i zamke takvog načina razmišljanja - kaže Oliver Ivanović, predsednik IO SNV Kosovske Mitrovice.
      
       Saradnja
       Po mišljenju Vuka Antonijevića, predsednika Skupštine SNV i poslanika u republičkoj skupštini, kantonizacija bi bila najbolje rešenje.
       - Čovićeva priča je čak i bolja - smatra on - kao prelazno rešenje, jer će omogućiti sigurnost Srba koji su dole ostali, a samim tim i pospešiti povratak onih koji su otišli. Predlog je dobar što uključuje našu vojsku i policiju u srpskom delu entiteta. To bi, takođe, moglo da spasi Rezoluciju 1244 i međunarodnu mirovnu misiju. Albanci moraju da budu svesni da na nesreći jednog naroda ne mogu da grade svoju sreću.
       Iako se politički i lično ne slaže po mnogim pitanjima sa svojim zemljakom, Nenad Radosavljević, predsednik opštine u Leposaviću i jedan od vodećih ljudi u gračaničkom SNV, takođe podržava Čovićev predlog.
       - Nemam ništa protiv toga da se o ovome razgovara, ali stalno ponavljam, to je moguće ostvariti samo uz saradnju sa međunarodnom zajednicom. Ranija iskustva kada smo sve hteli sami i na silu, to nam dovoljno govore - kaže Radosavljević.
      
       Pritisak
       Predsednik Saveznog komiteta zaduženog za probleme Kosova i Metohije, Momčilo Trajković ima nešto drugačije mišljenje.
       - Prihvatam, ali samo kao jednu od opcija. I ne može da se ide solo. Te ideje se na taj način ne saopštavaju. Nama prvo treba strategija, treba prvo da stabilizujemo narod, da omogućimo sigurnost i povratak Srba, pa onda da idemo dalje.
       Ostali lideri vladajućeg establišmenta u Beogradu se uglavnom nisu decidirano izjašnjavali. Zbog toga je, zasad, ostalo nejasno da li je Čovićeva inicijativa pojedinačan istup čoveka koji je proveo dosta vremena rešavajući probleme Srba i Albanaca na jugu Srbije, a očigledno je da u tome uspeva, ili je reč o sinhronizovanoj i odranije pripremanoj akciji srpskih vlasti.
       Bez obzira na to, neke činjenice su vidljive. Srpske vlasti su iz dugogodišnje političke defanzive kada su najčešće odgovarale na tuđe poteze i ideje, krenule u inicijativu. To znači da na diplomatskom i ukupnom političkom planu treba vršiti stalni pritisak idejama i predlozima za razrešenje problema. Na taj način su i drugi primoravani da učine nešto. Svaka ideja koja ima i zrno realnosti ne može se tek tako odbaciti. Ako se ima u vidu da Nebojša Čović uživa veliki ugled u zapadnim političkim krugovima za ono što je do sada postigao na jugu Srbije, realno je očekivati da će se međunarodna zajednica ubrzo pozabaviti predlogom i sa svojim stavom ili stavovima izaći u javnost.
       Ni albanski političari neće moći da još dugo ostanu ravnodušni.
       Znajući Čovićevu upornost i dosadašnje iskustvo stečeno u pregovorima sa Albancima i međunarodnom zajednicom, o ovome će biti još reči u danima koji dolaze.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ