U crnogorskom parlamentu sada postoji ubedljiva (57:43 odsto) nezavisna većina, sa solidnim uslovima da, u roku koji su postavili liberali, do kraja ove ili početkom iduće godine, pripremi referendum o državnom statusu Crne Gore

      Postizborna drama u Crnoj Gori završila se, ipak, hepiendom za pristalice nezavisnosti. Posle serije neverovatnih obrta, najmoćniji čovek liberala Slavko Perović saopštio je da LSCG daje "punu podršku manjinskoj vladi koalicije 'Pobjeda je Crne Gore - Milo Đukanović'". Perović je ironično naglasio kako se time "ovoj političkoj grupaciji omogućava da zadrži apsolutnu vlast u Crnoj Gori i ispoštuje predizborna obećanja crnogorskim biračima o pitanju referenduma o crnogorskoj nezavisnosti".
       A ono što se događalo od prevremenih parlamentarnih izbora 22. aprila, do konačne odluke liberala, u ponedeljak 21. maja, opisivano je kao "političko pozorište", "vodvilj, i to loš", "najveća prevara u novijoj istoriji Crne Gore"... Naravno, kao loši momci u tom političkom trileru prepoznati su čelnici LSCG-a, koji su, mimo očekivanja i političke logike, umalo završili u savezu sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju".
      
       Mina
       Nezvanične informacije o pregovorima vrha LSCG sa liderom SNP-a, Predragom Bulatovićem kružile su čaršijom cele protekle sedmice, ali su ih iz centrale liberala danima uredno demantovali. A onda je, u subotu uveče, u Dnevniku TV CG, predsednik LS Miroslav Vicković obznanio da je njegova partija, prethodnog dana, bila postigla sporazum sa SNP-a i SNS-om Božidara Bojovića o podršci koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", manjinskoj vladi Liberalnog saveza. Dogovoreno je bilo, precizirao je Vicković, da liberali dobiju celu vladu, da se zajedničkim snagama srede birački spiskovi, da se donese novi zakon o referendumu, da projugoslovenska koalicija odustane od bojkota referenduma, zahteva da glasaju državljani i uslova koji propisuje da je odluka važeća tek ako se za nju izjasni 50 odsto plus jedan, od ukupnog broja birača... Po mišljenju predsednika LSCG, taj sporazum trebalo je da bude garancija za fer referendum, smirivanje političkih tenzija i miran rasplet krize u Crnoj Gori. No, i "plavuše" su shvatile kako je poenta cele te operacije u razvlašćivanju Đukanovićeve koalicije.
       "Minu pod ovaj sporazum stavio je predsednik Narodne stranke, Dragan Šoć", rezignirano je izjavio Vicković i prozvao "minera" da objasni zašto je to učinio?! Šoć je to, već sutradan, krajnje lapidarno i učinio, kazavši da nije mogao prihvatiti sporazum o kojem ništa ne zna, pošto je, kao što se zna, celu sedmicu proveo u Atini. Lider narodnjaka izrazio je spremnost na pregovore sa LSCG, ali do njih, zbog kasnije odluke liberala, zvanično nije došlo. Da li je u međuvremenu bilo kontakata druge vrste, sada više nije ni bitno.
       Ovdašnji politički analitičari pokušavaju da dokuče razloge zbog kojih je Šoć propustio taj zicer. Uz pretpostavku da je i lideru narodnjaka bilo jasno da Đukanović ima mogućnosti za opstruiranje planova te "neprincipijelne koalicije", dve su verzije dominantne. Prva - da je bilo suviše rizično poveriti liberalima kompletnu vladu, pošto bi, u slučaju da zaborave na dogovor i previše "zacrnogorče", mogli dobiti podršku koalicije koja se bori za nezavisnost Crne Gore. Drugu verziju zastupaju oni koji ne sumnjaju da je "daljinski" za Narodnu stranku u rukama Vojislava Koštunice i da je upravo on stvarni razbijač sporazuma LSCG i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju". Zagovornici ove varijante smatraju da međunarodna zajednica ne želi poraz Đukanovića, već njegov dogovor sa snagama koje preferiraju zajedničku državu, pa je, shodno tome, dobitna kombinacija bila koncentraciona vlada dveju koalicija ili, čak, svih parlamentarnih stranaka.
      
       Pobuna
       Znatno su manje misteriozni razlozi zbog kojih je LSCG prekonoć odustao od namere da sa SNP-om i narodnjacima doskoči "poslednjoj komunističkoj diktaturi u Evropi". Paktiranje sa Bulatovićem izazvalo je gnušanje i bes članova Liberalnog saveza, ali i velikog broja uglednika koji su tu partiju podržavali, iako joj formalno ne pripadaju. "Potpiši tu koaliciju sa svaštočinjama...a onda Dragana Šoća turi na moje mjesto počasnog predsjednika Liberalne stranke", poručio je iz Sarajeva Marko Vešović, Slavku Peroviću. "Nerazumnom odlukom rukovodstva LSCG pogaženi su principi stranke, čime je dovedena u pitanje desetogodišnja borba za suverenu Crnu Goru", izjavio je jedan od prvih članova te partije, književnik Mladen Lompar. "LSCG, glavni promoter ideje o nezavisnosti, stavio se posle izbora na raspolaganje političkoj koaliciji 'Zajedno za Jugoslaviju'", ističe se u apelu tridesetak crnogorskih intelektualaca i zaključuje da rukovodstvo LSCG "deluje protivno biračkoj volji i bitno remeti na izborima uspostavljen odnos političkih snaga, na štetu većine koja je pobedila sa opredeljenjem za nezavisnu Crnu Goru". Konačno, glasila su javila kako se Perović tek posle razgovora sa zaslužnim predsednikom LS dr Radoslavom Rotkovićem prelomio i otišao na konferenciju za novinare na kojoj je obelodanio odluku o podršci manjinskoj vladi DPS-SDP?!
       Rukovodstvo liberala nije ni potvrdilo, ni demantovalo pobunu članstva. Mali kabinet LSCG dobio je nepodeljenu podršku Predsedništva i predsednika opštinskih odbora, saopštio je u utorak Miodrag Živković, politički lider LSCG. Ipak, u obrazloženju potpore Đukanovićevoj koaliciji naslućuje se i uticaj "baunti" efekta. Odluka je, naime, opravdana i "širinom i zamahom pokrenute kampanje protiv crnogorskih liberala", te "nespremnošću Crne Gore da prihvati promjene u svom političkom biću". Poseban psihološki teret za rukovodstvo liberala zacelo je predstavljala globalno izvikana "tajna" o njihovim novčanim potraživanjima. Koliko se ta (ne)istina "primila", ponajbolje svedoči činjenica da je u javnosti sasvim ozbiljno shvaćena ironična izjava poslanika Dejana Vučinića, da su liberali tražili "ne 20, nego 120 miliona DEM"!
      
       Korupcija
       Vrh LSCG, očito, pogrešno je procenio spremnost svojih birača da, pod bilo kakvim izgovorom, kolaboriraju sa partijama koje se bore protiv obnove crnogorske državnosti i negiraju crnogorski nacionalni identitet. Sporazum sa Bulatovićem i Bojovićem postao im je još neprihvatljiviji kad je "prirodni saveznik" liberala, koalicija "Pobjeda je Crne Gore", javno prihvatila sve uslove LSCG, pa i onaj o potpunoj kontroli crnogorske policije. Partijskoj bazi bilo je neshvatljivo što se rukovodstvo uporno i strpljivo dogovara sa SNP-om i SNS-om, a sa Đukanovićem i Rakčevićem po principu "ostavi ili uzmi". Ni tvrdnje da se u MUP-u dešavaju "čudne stvari" i da DPS paralelno, tajno pregovara sa Bulatovićem i Šoćem, nisu se ispostavile kao valjan alibi za vrh LSCG pred svojim članstvom.
       Iako je do samog raspleta Đukanovićeva pozicija delovala veoma nepovoljno, dogodio mu se gotovo savršen ishod. U crnogorskom parlamentu sada postoji ubedljiva (57:43 odsto) nezavisna većina, sa solidnim uslovima da, u roku koji su postavili liberali, do kraja ove ili početkom iduće godine, pripremi referendum o državnom statusu Crne Gore. Istina, podrška liberala sada više izgleda kao nevoljna, nego kao iskrena. No, pokaže li Vlada DPS-SDP više inicijative u antikorupcijskoj kampanji, sprovede li neophodan kadrovski rez i odlučnije zakorači u reforme, ta bi se hladna relacija još i mogla otopiti. Uostalom, Filip Vujanović i Žarko Rakčević već su izrazili žaljenje što liberali neće u vladu i pozvali ih da zajedno nastave borbu za međunarodno priznanje i demokratizaciju Crne Gore.
       Odbijanjem da prihvati savez sa projugoslovenskim snagama, čak i kad su mu potezi liberala omogućili dobar izgovor za to, Đukanović je definitivno obesmislio optužbe da se samo verbalno zalaže za obnovu crnogorske državnosti. Posle postizborne pasivnosti, njegova koalicija dobila je potrebne preduslove za aktivnu politiku. Đukanović sada ima dovoljno vremena i dobru startnu poziciju za pregovore unutar Crne Gore, ali i sa predstavnicima Srbije. Taj dijalog je jedino što od njega, u ovom trenutku, traži međunarodna zajednica. Bulatoviću i Šoću biće sve teže da opravdaju eventualni bojkot referenduma, a Koštunica i Đinđić ne mogu unedogled čekati na rešenje odnosa Beograda i Podgorice. Od dve loše ekonomije, crnogorska je u nešto boljem stanju, standard njenih građana je osetno bolji, što znači da će u predstojećoj partiji šaha Đukanovićev sat sporije otkucavati.
      
       Nemilost
       Lopta je sada u nogama zagovornika "funkcionalne federacije", ali to u ovakvim okolnostima nije prednost, pošto se svaki rezolutniji potez može protumačiti kao "jednostran", odnosno ispostaviti kao autogol. Posle početne euforije zbog dobrog izbornog rezultata, počinju, čini se, prvi ali veliki problemi za projugoslovensku koaliciju. Pogotovu za Predraga Bulatovića i njegov SNP, koji će u novom sazivu crnogorske Skupštine imati čak 11 poslanika manje nego dosad. Konflikt sa DOS-om povodom zakona o saradnji sa Haškim tribunalom preti da Bulatovića baci u nemilost Beograda, koji bi se mogao sasvim okrenuti Šoću i njegovim narodnjacima. S druge strane, Kilibardin naslednik vukao je sjajne taktičke poteze poslednje pola godine i udvostručio parlamentarnu snagu Narodne stranke. Ali, bez pune podrške daleko jačeg SNP-a, narodnjaci ne mogu biti ozbiljan faktor na crnogorskoj političkoj sceni, uprkos svakovrsnoj potpori iz Beograda. Enigma pred kojom su se našle projugoslovenske snage komplikuje i činjenica da je za značajan deo glasača SNP-a Slobodan Milošević ostao politički guru i da oni Vojislava Koštunicu nisu prihvatli za novog vođu. Ode li Milošević u Hag, taj će procep, moguće, više podeliti projugoslovenski korpus u Crnoj Gori, nego u samoj Srbiji. Utisak je da konsolidovanju tih snaga najviše može doprineti eventualna nespremnost ili nesposobnost nove-stare crnogorske vlasti da krene u obračun sa "mangupima u svojim redovima".
      
       DARKO ŠUKOVIĆ