Na nepalskom dvoru dogodilo se prošlog vikenda nešto što se nije videlo ni u krvavim Šekspirovim tragedijama. Prestolonaslednik Dipendra (29), gnevan što mu roditelji ne dozvoljavaju ženidbu sa Devijanom Ranom, ćerkom bivšeg ministra inostranih poslova, pobio je automatom celu svoju užu i deo šire porodice. Sebe je smrtno ranio i bio u komi, a do smrti koja je brzo nastupila, bio je još brže proglašen za kralja. Faktička vlast odmah je prenesena na njegovog strica Gjanendru. On je kao dete već bio formalno kralj 1951. godine, jer nije, kao ostali deo porodice, bio u izgnanstvu. I ovog puta, pukim slučajem, nije bio u petak na fatalnoj dvorskoj večeri, ali je ranjena njegova supruga, danas kraljica.
       U Nepalu, zemlji iza božjih leđa, izgubljenoj u mraku istorije, na padinama Himalaja (na sanskritu "Boravište snega"), obnovio je stvarnu kraljevsku vlast tek 1951. godine. Dipendrin deda vladao je autokratski. To je pokušao i pre neki dan ubijeni kralj Birendra (55), ali je morao da uvede parlamentarnu monarhiju. Pre toga je nasledno vladala od 1846. godine porodica Rana, iz koje je nesuđena princeza zbog koje se i desio dvorski masakr i, gle apsurda, prinčeva majka koju je ubio.
       Novi kralj pokušava iz pragmatičnih razloga da komisijski dokaže kako je automat eksplodirao slučajno i pobio toliki svet.
       Pored porodičnih i plemenskih sukoba gornjeg sloja, Nepal potresa u poslednje vreme i ilegalni maoistički pokret nezadovoljan feudalnim običajima konzervativne kraljevske porodice. Borba za "lenjinističku republiku" odnela je poslednjih pet godina oko 1600 žrtava. Komunisti danas imaju većinu u parlamentu.
       Nepal je jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, sa velikim procentom nepismenih, ali su zato i kralj i sin, žrtva i oceubica, bili učenici prestižnog koledža Iton u Velikoj Britaniji osnovanog 1440. godine.
       Ime Nepal je sanskritskog porekla, kao i njemu srodan napali jezik, kojim govori devedeset posto stanovnika hindu religije. Reč se sastoji od ni (dole), pati (leteti) i alaja (stanište), što se može protumačiti kao "stanište na padini". Glavni grad Katmandu znači "drveni hramovi".
       Jedan od najlepših putopisa o Nepalu napisao je pokojni Stevan Pešić pod naslovom "Katmandu". Već na prvim stranicama on je posvedočio nešto izuzetno: " Ma koliko je moj boravak u Katmanduu bio lep, radostan, zanimljiv, on je ujedno bio i boravak izvan života. Nigde smrt nije tako prisutna kao u tom gradu. Ona je u zemlji, u vazduhu, u drveću, u nebu i na licima ljudi. Činilo mi se da je smrt mali demon što čuči iza čela svakog čoveka; tu se nastani od rođenja i ne napušta ga nikad."
       Očigledno se nastanio i na nepalskom dvoru.