U takozvanoj demokratskoj javnosti teško da bi se našla omraženija skraćenica od RTS, mada je konkurencija žestoka - DB, SRS, UČK, KFOR, JUL... Kad se kaže RTS, misli se "televizija", ali i ostala dva slova nisu na nekoj velikoj ceni. Čak i sami ljudi iz vrha politike, kulture, pa i svekolikih UNS-a, NUNS-a, a naročito Jovo-nanovo postavljenih i nezavisnih rukovodilaca, uvek govore - ja kao direktor, ja kao urednik, ja kao član Upravnog odbora - "televizije". Zašto je to tako, dobro se zna. Zato što se televizija gleda samo otvorenih očiju. Tu nije važno šta se priča, već šta se vidi ("Video sam te na televiziji" a ne "Dobro si govorio na televiziji").
       Može se nekom učiniti da je ova priča malo passe, sada kad se donosi zakon o radio-difuziji i još neki srodni zakoni, kad je izabran prvi pravi direktor RTS-a, kad je naš najveći autoritet za elektronske medije (dr Prpa) rekla svoje, kad je i ministru Đeliću postalo jasno da finansiranje RTS-a ne može funkcionisati na principu dobrovoljnosti.
       Ne, upravo sada, ovih dana cela priča dobija novi kvalitet. Nisu više krivci ona ipak mala grupa najozloglašenijih i najtransparentnijih tipova čija se imena i dela izgovaraju uz psovke i pljuvanje (njih više pred kamerama i mikrofonima nema a značajnom broju su i optužnice sastavljene), već su "na olovku uzeti" svi oni drugi, koji su čameći u zapećku i bivajući malo na prinudnom odmoru malo na ledu, čuj, drznuli se, da urušenu zgradu RTS-a koliko-toliko podignu na noge za ovih nekoliko meseci. Tek njih ne treba ništa pitati i slušati kada govore o sudbini kuće u kojoj rade, poručuje jedan od članova tog "revolucionarnog prekog suda" Rade Veljanovski. Ta družina dobro raspoređena od NUNS-a do Upravnog odbora RTS-a (naravno, ne svi članovi pomenutih institucija), projektuje novi RTS kao malo našminkani oronuli i iscrpljeni ANEM; na primer, bez radijskog III programa, Poslovne zajednice lokalnog radija i Muzičke produkcije (orkestri i hor RTS-a). Takva razmišljanja pripadaju kamenom dobu elektronskih medija.
       Može biti da sadašnji jutarnji program RTS-a, koji jedini odgovara slici prevaziđenog, nemuštog, amaterskog odnosa prema televiziji, sa agresivno netalentovanim i neupućenim voditeljima i novinarima, ili Treći dnevnik kao fotokopija Drugog sa novim voditeljem, ne daju nade da se državna televizija može podići iz mrtvih. Ali, ako je alternativa ovim programskim promašajima sijaset "novih" projekata zasnovanih na modelu "radio preko televizije" (čitaj, beskrajno dosadnih naklapanja poznatih novinara iz novina, ranijih ljutih kritičara istog modela), ili još gore - humorističko-političkih emisija na Palmi i Pinku sa napaljenim voditeljkama i umudrenim filozof-voditeljima, ili najgore - BK koncept ulickanog, umivenog, napuderisanog i u svakom pogledu perolakog odnosa prema životu i stvarnosti, onda nam pomoći nema.
       Antička misao - Govori da bih te video - nije samo ime emisije na Radio Beogradu II, već pre sentenca za bolje razumevanje ljudi i događaja u Radio-televiziji Srbije i oko nje.