Svakog dana na kanalu M6 više od 8 miliona Francuza postaju svojevrsni voajeri dok gledaju program "Loft Stordž"

      U prostranu kuću od 225 kvadratnih metara u Sen Deniju u Parizu, 26. aprila ušlo je 11 Francuza. Uslov je bio da su neudati, odnosno neoženjeni, i da imaju između 18 i 35 godina. Igra u koju su ušli traje devet nedelja. Oni žive zajedno u kući oko koje se nalaze vrt i bazen, bez radio aparata, bez fiksnih i mobilnih telefona, bez Interneta, bez vokmena, bez knjiga i bez novina. Tokom 24 časa njih nadgleda 26 kamera i sluša 50 mikrofona.
       Šta je cilj ove dobrovoljne izloženosti javnosti tokom 24 časa? Kuća vredna 3 miliona franaka (manje od milion DEM) koju će dobiti par koji ostane na kraju u igri, pod uslovom da živi zajedno u kući najmanje tri meseca. Kako se eliminišu kandidati?
       Svake nedelje iz igre ispada po jedan od prvobitnih 11 aktera. Jedne nedelje muškarci predlože dve devojke za ispadanje, a gledaoci tokom nedelje svojim glasovima odlučuju. Druge nedelje po istom principu ispada muški član ekipe. Više od četiri miliona Francuza se javlja na telefone i to je do sada nezapamćeno učešće. Baš kao što je i nezabeležena gledanost ovog programa čija je bizarnost podigla na noge sve slojeve društva.
       Treba reći da se svake večeri na kanalu M6 emituje u dva maha izveštaj o tome šta su tog dana radili mladići i devojke, o čemu su govorili pred kamerom, a o čemu u krevetu, kako se između sebe svađaju ili vole. Tako je milionski auditorij video kada se dvoje iz grupe "smuvaju" i krenu u bazen. NJihova naga tela i prepoznatljivi pokreti u vodi, u noći pod reflektorima, pokazali su gledaocima mnogo više od lepog erotskog uvoda u seksualni čin. Tek kad budu ispali iz igre, Loana i Žan Eduard videće kako su izgledali, baš kao što će i svi ostali naknadno saznavati razmere svoje enormne popularnosti koju su stekli preko noći. U međuvremenu, ovi dobrovoljni zamorčići odvojeni od ostatka sveta, svojim svakodnevnim životom pred kamerama uzbuđuju, ili nerviraju, iritiraju ili izazivaju simpatije celokupne francuske javnosti koja se drastično podelila.
       Na polovini emitovanja "Loft Stordž", francuski IFOP je napravio veliko istraživanje kojem je dnevnik "Figaro" poklonio ogroman publicitet, i na osnovu kojeg su gledaoci u 46 odsto slučajeva dali apsolutnu podršku ovom programu, dok 48 odsto njih misli da televizija ide predaleko. Treba reći da ovaj TV kanal u Francuskoj inače gledaju mlađi od 30 godina, pa su oni masovno glasali za "Loft Stordž".
       Kako to obično biva u slučaju ovakvih novina, u veliku raspravu "za" i "protiv" uključile su se javne ličnosti, psiholozi, psihijatri, kritičari i teoretičari mas-medija. Teško je zaključiti kojih je više, ali ukupni napad na ovu novotariju pristiglu, naravno, iz SAD, mogao bi se formulisati kroz reči uvaženog psihijatra Stefana Bensaida, koji kaže: "Ova pretendovana hiperrealnost života stvara virtuelni svet i pokazuje trijumf lažnih vrednosti jednog društva u čijoj osnovi je preokupacija materijalnim dobrima. Jedna od mogućih poruka ovog programa je: vodite ljubav pred celim svetom i kuća je vaša. Učesnici se tretiraju kao pacovi zatvoreni u lavirintu koji traže put da doću do kuće, a u međuvremenu treba da se poubijaju između sebe."I Žak Lang, ministar obrazovanja, morao je da se izjasni o ovome. Diplomatski se pozvao na CSA (Savet za audiovizuelne komunikacije) tražeći da njegov sud bude meritoran, dok je ministar finansija Loran Fabis kritičarima poručio: "Umesto što se zgražavaju, bolje bi im bilo da razmisle šta je sledeća etapa." Segolen Rojal iz ministarstva za porodicu i decu izjavljuje, pak, da zajedno sa svojom decom gleda "Loft Stordž" kako bi sa njima mogla da razgovara u kritičkom duhu.
       Luj Dalmas će u svom časopisu "Balkan info" napisati da je ovde reč o stvaranju veštačke realnosti unutar koje se pretenduje da se kaže istina. Taj postupak autentičnosti u prevari, razvija svoju tezu ovaj analitičar, bio je neštedimice korišćen i kada se izveštavalo o događajima iz bivše Jugoslavije gde su oni koji vode igru uspevali da fikcija postane realnost. Tako je izmišljen svet u kojem su dobri (zapadnjaci) bombardovali zle (Srbe).
       Zbog čega je "Loft Stordž" prijemčiva drugoj polovini anketiranih? Pre svega, ona omogućava ogromnom broju mladih ljudi da preko noći postanu slavni, jer su junaci iz kuće u Sen Deniju preplavili naslovne strane novina, a o njima je napravljen i specijalan časopis pod nazivom "Loft Stordž". Branitelji tvrde da je to o čemu razgovaraju junaci zapravo pravi život, dok elita traži suštinu. Tako, na primer, jedan junak govori kako ga je napustio otac i da svom očuhu nikada nije mogao da kaže "tata". Dok, s jedne strane, tvrde da je on manipulisan, stiže odgovor: tačno je da on nije Rasin, ni Tolstoj, ni Šekspir, ali govori iste stvari. To je realnost koju scenarista ne može ni da zamisli. Ona je bez sumnje banalna, ali je spontana, moderna i tačna, kao što je u raskoraku sa jezikom kojim oficijelni govor tretira probleme. Totalna praznina, ili totalni život? Ova dilema će i dalje puniti novinske stupce, sve dok 5. jula u areni ne ostanu dvoje - spremni da uz mesečnu nadoknadu od 10 000 franaka po osobi, uđu u kuću gde treba zajedno da ostanu samo tri meseca. I da postanu njeni vlasnici. U međuvremenu, njihovi životi su postali vlasništvo miliona Francuza.
      
       RADMILA STANKOVIĆ