NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Kako do pouzdanih vesti

Novinarima je najvažnije da na Mreži razluče proverene od neproverenih podataka

      Internet je najveća biblioteka na svetu, sa knjigama koje leže na podu, nedavno je prokomentarisao Patrik Kejsi iz "Asošijeted presa" u Oklahoma Sitiju. Informacija je mnogo, ali da li ćete pronaći ono za čim tragate? Svim surferima poznato je koliko ima junka i adresa sa zvučnim imenima koje umesto pouzdanih informacija kriju nešto sasvim drugo (uporedite, na primer, http://www.whitehouse.gov i http://www.whitehouse.com). Zato je važno naučiti kako pronaći najbolje na Mreži.
       Ako ste se bacili na ozbiljno pretraživanje, preporučljivo je da koristite više od jednog pretraživača. Pored onih najpopularnijih, kakvi su Google, DŽahoo ili Altavista (http://www.ragingsearch.altavista.com će vam uštedeti vreme jer su podaci daleko koncizniji nego na preopširnom altavista.com), tu su i http://www.northernlight.com, pogodan za više akademsku pretragu, jer se vodi računa o standardu ponuđenih informacija ili http://www.alltheweb.com, brz i pregledan pretraživač koji se visoko kotira. Od domaćih pretraživača, možete se osloniti na http://www.krstarica.com, yusearch.co.yu, http://www.pretrazivac.com...
       Da bi izbegli prikaz i pregled miliona nepotrebnih sajtova zbog loše tehnike pretraživanja, pogledajte kako da što uspešnije osmislite pitanje za pojedinačne pretraživače ili direktorijume na http://www.zednet.com/searchiq ili http://www.unn.ac.uk/central/isd/features. Imajte na umu to da korišćenjem veznika "and" i znaka plus sužavate pretragu.
       Podaci koje novinari žele da dobiju sa Interneta moraju biti pouzdani. Na sajtovima mora da stoji izvor podataka, spisak telefona i e-mail adresa. Ako toga nema, budite krajnje kritični prema informacijama koje objavljuju. Stiv Miler, asistent tehničkog urednika "NJujork tajmsa" smislio je strategiju za procenjivanje informacija na Internetu, koja se može naći na sajtu http://www.freedomforum.org/technologs/1997/10/stevechart2.asp. Naravno, ovo se pre svega odnosi na američke sajtove. Ukratko: vladini sajtovi (.gov) su najpouzdaniji, zatim dolaze univerzitetski (.edu), potom oni sa ekstenzijom .org (mada i kompanije mogu da zakupe ove domene), pa tek onda komercijalni sajtovi (.com), iako većina novinskih i televizijskih sajtova čije su informacije prilično pouzdane koristi ove domene. Neki od visoko kotiranih nenjs sajtova američke vlade su: http://www.usinfo.state.gov, http://www.state.gov, http://www.fpc.gov, kao i pretraživač vladinih Internet lokacija http://www.firstgov.gov.
       Jedna od institucija koja se bavi organizacijom i registracijom domena zove se Netnjork Solutions. Na adresi http://www.networksolutions.com/cgi-bin/whois/whois možete proveriti ko je vlasnik domena većine web izdavača u Americi, ali i registrovati domen sa ekstenzijama .com, .edu, .mil. Za one koji registruju domen u Jugoslaviji na .co.yu, adresa je http://www.nic.yu. Registracija pretraživača može se obaviti na http://www.docs.yahoo.com/info/suggest.
       Evo nekoliko korisnih sajtova za novinare, uglavnom iz američke produkcije. Na adresi http://www.ajrnewslink.org nalaze se tekstovi iz mesečnika American Journalism Revienj - odličan izvor informacija koje se tiču različitih aspekata on-line novinarstva, od toga kako kreirati priče za web ili kako nenjs sajt učiniti primamljivim za čitaoce, do linkova za novine i magazine širom sveta. Novinarski vodič kroz Internet na http://www.reporter.umd.ed, koga je napravio Kristofer Kalahan, dekan na fakultetu za novinarstvo Univerziteta u Mičigenu, predstavlja još jednu interesantnu lokaciju koju vredi posetiti.
       Robert Najls, producent sajta "Los Anđeles tajmsa", napravio je svoj sajt - http://www.robertniles.com - na kojem se nalaze odlične ideje i saveti kako da dođete do podataka koje želite.
       Ukoliko ne stojite baš najbolje s engleskim jezikom, http://www.dictionary.com odlično je mesto da rešite svoje nedoumice i postavite, recimo, pitanja iz gramatike koja vas muče, a ima i bazu linkova na rečnike za četrdesetak jezika. Relativno grub, ali brz prevod nekog članka možete dobiti koristeći servis za prevođenje na sajtu altavista.com.
       Kada su banke informacija u pitanju, http://www.britannica.com nezaobilazna je stanica. Osim enciklopedijskih članaka, tu ćete naći izabrane članke iz više od sedamdeset svetskih listova. Adrese najpoznatijih listova i časopisa naći ćete na lokaciji http://www.newspaperlinks.com ili http://www.newspapers.com.
       Prava biblioteka na Internetu, http://www.lii.com pruža izbor od preko 7300 izvora na Internetu, koje su izabrali i sortirali profesionalni bibliotekari. U potrazi za prijateljima ili poznanicima nastanjenim u Sjedinjenim Državama ili drugim zemljama, na http://www.555-1212.com naći ćete svojevrstan on-line imenik sa adresama i telefonskim brojevima.
       Nenjs grupe su mesta na kojima ćete naći mnoštvo tema o kojima korisnici aktivno diskutuju, razmenjujući poruke. Poštu koja se razmenjuje mogu čitati svi korisnici koji su učlanjeni u grupu, i mogu se uključiti u diskusiju u svakom trenutku. Sve što je potrebno jeste mapirati raspoložive grupe preko programa za čitanje pošte i prijaviti se na neku od njih. Na domaćem Internetu, pristup takvim grupama obezbeđuje većina dobavljača (nenjs.beotel.yu, nenjs.eunet.yu, nenjs.tehnicom.net, nenjs.bitsyu.net). Kada su ove grupe u pitanju, budite oprezni - one su izvor brzih, ali teško proverljivih informacija.
      
       ANA OTAŠEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu