|
Svi smo mi pomalo paranormalni |
"Istina je tamo negde", stoji na početku svake epizode "Dosijea iks", a makar delić te istine nalazi se u zemlji Srbiji, ako je suditi po gledanosti koja je na ovim prostorima i dalje najveća na svetu!
Malo je poznato da je kultna serija tek iz drugog pokušaja bila odobrena od strane medijske kuće "Foks" i to na neumoljivo insistiranje Krisa Kartera, koji je inače poznat kao čovek izuzetne upornosti, posvećen poslu i perfekcionista. "Dosije iks" važi za njegovo životno delo, TV ostvarenje koje je obeležilo jednu deceniju i uticalo na celokupan pogled na svet i današnjicu. Ova serija je, kaže Karter "refleksija stanja (post)modernog društva". Ona mu je, recimo i to, donela članstvo u klubu 25 najmoćnijih ljudi SAD (po magazinu "Time"), 50 najznačajnijih ljudi naučne fantastike ("Cinefantastiljue") i - 50 najlepših ("People").
Milenijum
Sam Karter, međutim, poriče da je autor naučne fantastike. Kaže da "samo ima dobar osećaj čega se ljudi plaše". NJegove kreacije to bespogovorno potvrđuju i nije čudo što mnogi filozofi, sociolozi, ali i obični ljudi koji promisle o tome dolaze do zaključka da su priče koje nam Karter servira, priče o strahovima naše civilizacije i morama ljudi o neumitnom kraju sveta, koji, verovatno, neće biti izazvan božanskom rukom, već zaverom nacionalnih (SAD) vlada, tajnih centara moći (Pušači), vanzemaljaca i neizlečivih bolesti.
Ovaj neumorni četrdesetpetogodišnjak potpisivao je i druge projekte, koji su - neki od njih krajnje nezasluženo - ostali u senci "Dosijea iks". Svakako najznačajniji od njih bio je "Milenijum", po mnogima najznačajnije delo ikada prikazano na TV ekranima. Sumorni Frenk Blek, u interpretaciji vrsnog Lensa Henriksena (na čijem angažovanju je Karter izričito insistirao - baš kao i prilikom odabira Lilijen Enderson za ulogu agenta Skali, protivno volji ljudi iz "Foksa"), borio se protiv znanih i neznanih sila zla, iščekujući dolazak novog milenijuma i kraj sveta-proreknut za taj momenat. Po nekim kritičarima, ova serija bila je, jednostavno, previše za prosečnog TV gledaoca, koji nije bio u stanju da pojmi slojevitost i simboličku višeznačnost Karterove naracije unutar "Milenijuma". Navukavši gnev politički korektnog Holivuda, jer se sa pozicije sopstvene intelektualne superiornosti često i poigravao običnim gledaocem, iritirajući ga sadržajima koje nije bio u stanju da shvati, nevoljno je napustio projekat, posle tri godine prikazivanja, spremivši "osvetu" u vidu nekoliko poslednjih epizoda, gde na šokantan način simbolizuje "ludilo u savremenoj verziji" (kroz lik Lare Minc) i kraj sveta (kao momenat totalnog iščeznuća TV programa).
Opečen ovim iskustvom, Karter se 1999. kompletno posvećuje snimanju novih epizoda "Dosijea iks", spremajući u potaji serije "Harsh Realm" i "The Lone Gunmen" ("Usamljeni revolveraši"). Dok se prva pokazala katastrofalnom (na zahtev gledalaca, skinuta je sa programa posle tri emitovane epizode), druga, koja se bavi dogodovštinama trojice "ćaknutih" naučnika, publici već poznatih iz "Dosijea iks", trenutno se emituje u SAD, sa dobrim prognozama za uspeh.
Radoholik
U želji da ne ostane zatočenik onoga što ljudi uporno pripisuju naučnoj fantastici, Karter se odlučio da snimi film čisto avanturističkog žanra - "Riptide", koji se ove godine pojavljuje u bioskopima. Naravno, i ovde se Karter javlja u ulozi izvrsnog producenta - idejnog tvorca, ali ne i režisera filma, što je i razumljivo, budući da je on čovek televizije.
Iako već u zrelim godinama, Kris Karter uživa u surfu na meksičkim plažama kad god mu posao dozvoljava, a kako sam kaže - ne dozvoljava mu često. Radni dan mu traje punih 14 časova. U glavi mu je istovremeno bar 12 različitih epizoda, koje su u različitim fazama izrade, od smišljanja priče do montaže. U stanju je da se koncentriše i radi bilo gde i bilo kad. Nikad ne izlazi noću, radi svakog vikenda, što mu ne smeta da tvrdi da ima odličan, romantičan (!) brak sa spisateljicom i scenaristom Dori Pirson, koji traje već 16 godina. Dece nema, za večeru najčešće obeduje u meksičkom restoranu. Kako kaže, retko se poverava ljudima jer je, po sopstvenom priznanju, "trust no-one" (ne veruj nikome) osoba.
DUŠAN KATILOVIĆ
|
