NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Isplata preživelima

U pismu kancelaru Šrederu, 43 predstavnika nemačke privrede upozorili su proteklog vikenda da "pravni interesi nekoliko kompanija ne smeju biti na putu pravdi za preživele žrtve nacizma"

      Svi koji su bili na prinudnom radu u vreme nacizma najmanje šest meseci i još su živi mogli bi u avgustu - posle punih 56 godina - najzad da dobiju obeštećenje za tada preživljene patnje - maksimalno 15 hiljada maraka. Naravno, pod uslovom da dožive avgust. Nije reč o cinizmu - svakog dana, prema procenama, umire po dve stotine od milion i dvesta hiljada preživelih prinudnih radnika. Istovremeno, novac koji su u fond za njihovo obeštećenje uložili nemačka država i privreda donosi kompanijama poreske olakšice od milijardu i osamsto miliona maraka i - svakodnevno - kamate od sedamsto hiljada maraka (prema proceni iz sindikata metalaca).
       Gotovo svi učesnici u poduhvatu obeštećenja prinudnim radnicima, osim glavnih kočničara - dela nemačke privrede, sada su jednoglasni u proceni da gotovo više ništa ne sprečava početak isplata. Taj optimizam zasniva se na odluci njujorškog Apelacionog suda koji je ukinuo presudu sudije Širli Vol Kram. Pre nekoliko meseci Kramova (78) odbila je da odbaci skupnu tužbu žrtava nacizma protiv nemačkih banaka, jer nemačke firme nisu prikupile u punom iznosu svoj deo od pet milijardi maraka za Fond za obeštećenje žrtava (nemačka država je odavno uplatila svoj deo). Kad je taj uslov ispunjen, sudija je pokušala da zahteve žrtava poveže sa poravnanjem s austrijskim bankama, što su odbili i nemačka država i privreda. Sada je Apelacioni sud odbacio taj zahtev i put ka obeštećenju trebalo bi da bude otvoren. Da li?
      
       Saveti žrtvama
       Da bi isplate zaista i počele, mora se garantovati pravna sigurnost nemačkim firmama - da ne moraju da strahuju od novih kolektivnih tužbi u SAD. Odluku o tome da li takva sigurnost postoji ili ne, donosi Bundestag. Ako se može suditi prema izjavama političara - sve je u redu. Tako je kancelar Gerhard Šreder izjavio da je, na osnovu odluke Apelacionog suda, moguća "tesna komunikacija sa nemačkom privredom", te bi Bundestag odluku mogao da donese pre letnje pauze. Slično misli i glavni vladin pregovarač o ovoj temi, nekadašnji šef liberala grof Oto Lambsdorf. Folker Bek, predstavnik za pravna pitanja parlamentarne frakcije Zelenih, smatra čak da bi Bundestag već ove ili sledeće sedmice mogao da donese odluku o pravnoj sigurnosti, tj. o početku isplata.
       Novo odlaganje više ne može da se pravda sa moralnog stanovišta, kaže Bek i dodaje: "Želeli bismo da žrtve za života dobiju obeštećenje koje im pripada." Istovremeno, Bek je zatražio od privrede da i kamate uloži u Fond za obeštećenje kako bi od njih koristi imali bivši prinudni radnici, a ne nemačke kompanije. U protivnom, upozorava Bek, mogle bi se pojaviti sumnje da se početak isplata namerno odlaže kako bi se kamatama dobijenim za to vreme pokrio deo troškova.
       Savezno udruženje "Informacije i saveti za žrtve naci-progona" saopštilo je da je presudom njujorškog Apelacionog suda nestao i poslednji izgovor za odlaganje obeštećenja i da Bundestag mora odmah da donese odluku o početku isplata. Istovremeno, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Paul Špigel izjavio je da je "nepodnošljivo" da dnevno umire 200 bivših prinudnih radnika dok istovremeno nemačka privreda ubire kamate od sakupljenih pet milijardi maraka. On je upozorio da bi u očima sveta i Nemačka i njena privreda mogle značajno da izgube na ugledu i da je još malo onih koji nisu pravnici, ali su u stanju da prate raspravu o pravnoj sigurnosti.
       Glavni kočničari su i dalje (neke) nemačke kompanije. Zvaničnici iz privrednih udruženja smatraju da je njujorška presuda u redu, ali da potpuna pravna sigurnost još nije osigurana. Predsednik nemačke industrijske i trgovinske komore Ludvig Georg Braun pominje "ostale manje probleme" koji moraju biti rešeni pre nego što počnu isplate. Predstavnik privrede u Fondu za obeštećenje Volfgang Gibovski je rekao: "I mi delimo nade u skori početak isplata. Ali, ne možemo sa stopostotnom sigurnošću reći - sve je u redu".
       Spor i jeste u tome koliko bi kolektivnih tužbi u američkim sudovima trebalo da bude odbijeno da bi se konstatovalo: "sve je u redu". Trenutno, tamo je u postupku još 11 kolektivnih tužbi - četiri su nesporne, za preostalih sedam moraju se sačekati odluke sudova, smatra Gibovski.
      
       Gimnazijalci
       Sada su i u samoj privredi sve glasniji zahtevi da počnu isplate. U pismu kancelaru Šrederu, 43 predstavnika nemačke privrede upozorili su proteklog vikenda da "pravni interesi nekoliko kompanija ne smeju biti na putu pravdi za preživele žrtve (nacizma)". "Nemojte dozvoliti da nekoliko kompanija sprečava nemačku vladu i nemački parlament da postupe u skladu sa svojom istorijskom odgovornošću. Novac koji smo uplatili mi, kao i šest hiljada drugih firmi, mora što pre stići do onih kojima je namenjen", kaže se u pismu kancelaru.
       O stanju svesti u pojedinim segmentima društva upečatljivo svedoči i primer iz Bremena. Praonica iz Bremena, naslednica praonice koja je u vreme nacizma zapošljavala prinudne radnike, odbila je da uplati doprinos za Fond. Učenici završnog razreda jedne tamošnje gimnazije pozabavili su se istorijom firme, predočili rukovodstvu rezultate, sakupili od džeparaca 285 maraka i poslali firmi uz napomenu "Za uplatu u Fond za obeštećenje". Praonica je novac vratila, a njen predstavnik je izjavio: onaj ko kupi polovan automobil, nije dužan da obešteti žrtve udesa koji je napravio prethodni vlasnik.
       Što se komentara u medijima tiče, citiraćemo za kraj jedan ("Dojče vele") od mnogih napisanih u istom duhu: "Deset milijardi maraka nije sakupljeno da bi se kupila pravna sigurnost nemačkih firmi koje su u vreme nacizma profitirale od robovskog rada. Preživeli prinudni radnici morali bi da dobiju bar malo obeštećenje za doživljenu nepravdu, za lišavanje slobode, deportaciju, eksploataciju i česte telesne povrede, glad i patnje. O njima je reč, o žrtvama. I zato nemački parlament mora što pre da odobri početak isplata."
      
       NENAD BRISKI


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu