Gubeći tlo pod nogama, Georgijevski je u stvari započeo predizbornu kampanju i usred krize zajahao nacionalističke konje

      Posle silnih diplomatskih pritisaka formirana je Vlada nacionalnog jedinstva kojom je trebalo da se minimiziraju opasnosti od soliranja opozicije i eventualnog podstrekavanja na krvaviju završnicu makedonske krize. Ostalo je samo jedno pitanje - ima li Makedonija vladu ili država funkcioniše po inerciji. Još prve nedelje postojanja nove vlade lideri albanskih političkih partija Arben DŽaferi i Imer Imeri potpisali su zajedničku deklaraciju sa Alijem Ahmetijem, političkim vođom ONA u Prizrenu. Reakcija mnogih partija u vladi bila je da je to veleizdaja i da se time dovodi u pitanje osnovni cilj postojanja ovakve vlade - a to je izlazak iz trenutne krize.
      
       Nacionalizam
       DŽaferijeva reakcija na optužbe bila je ćutanje, dok je Imeri uzaludno pokušavao da objasni da je u stvari to put ka miru i pokušaj stavljanja ONA pod kakvu-takvu političku kontrolu. Nedelju dana posle toga, DŽaferi za Rojters izjavljuje da njegova partija nije u ratu i da ne može da preuzme odgovornost o političkim odlukama koje treba da dovedu do mira i da je zato primarno uključivanje ONA u pregovore. Drugim rečima, rekao je da je on u vladi kao i svi drugi, ali da od njih ionako ništa ne zavisi. U međuvremenu, dve glavne političke partije Makedonaca SDSM i VMRO-DPMNE počele su da sebi podmeću klipove i da optužuju jedni druge za nekompetentnost i prljave namere.
       Premijer LJupčo Georgijevski u intervjuu za A1 televiziju izjaviće: "...u ovu koaliciju smo ušli čista srca, ali smo naišli na hipokriziju. Lično nemam ništa protiv raspada koalicije... Mi dosad nismo uopšte rešavali krizu. Ja ne nameravam da još dugo budem premijer u takvoj koaliciji. Jedino rešenje je okončanje dijaloga i prevremeni izbori još u septembru..."
       Georgijevski je još rekao da je za njegovu partiju VMRO, u koalicionim pregovorima, jedino prihvatljivo rešenje građanski koncept države. Svaka dalja diskusija o promeni određenih ustavnih odredbi zbog kojih se navodno vodi "prosvetni rat" oko Kumanova u kombinaciji sa zakonom o samoupravi koji bi dao široka ovlašćenja opštinama, predstavlja federalizaciju Makedonije. Gubeći tlo pod nogama, Georgijevski je u stvari započeo predizbornu kampanju i usred krize zajahao nacionalističke konje. NJegovo srozavanje u klasični nacionalizam bivšejugoslovenskog tipa imao je tri ekspresne faze.
       U prvoj, Georgijevski je izjavljivao kako mediji samo prave dramu i kako se ništa bitno ne događa, da se zapravo radi o maloj grupi naoružanih bandita sa Kosova sa kojima će se lako izaći na kraj. Ključna tačka ove faze - selo Tanuševci. U drugoj fazi i dalje je izjavljivao da je u toku agresija na Makedoniju sa Kosova i optužio međunarodnu zajednicu za asistenciju agresoru. Počeo je pritisak te iste zajednice za inkorporaciju svih partnera u vladu.
       U trećoj fazi, sada na čelu velike koalicije Georgijevski odjednom počinje da govori kako se Makedoniji nameće reforma države po diktatu Albanaca i kako je posredi reč o oružanoj pobuni unutar Makedonije.
       Za trenutak za LJupčeta Georgijevskog, ovaj rat se pretvorio u slamku spasa od definitivnog gubitka vlasti koje mu se smešilo zbog niza korupcijskih i političkih skandala.
      
       Preseljenje
       SDSM - njegov najljući oponent ima stav da je najbitnija stabilizacija zemlje i da izbori treba da čekaju. Punim plućima se upuštaju u međusobno opanjkavanje sa VMRO. Optuženi su da njih problemi i ne interesuju nego da su im bitne samo direktorske fotelje javnih preduzeća.
       U međuvremenu, u skopskom "Večeru" objavljena je ideja "određenih" akademika o razmeni teritorija i stanovništva sa Albanijom. Georgijevski i predsednik Sobranja su ideju ocenili "kao vrednu razmišljanja".
       Ostatak političkih partija i ogroman deo medija ideju je okarakterisalo kao "suludu", "fašistoidnu", "katastrofalnu".
       U Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti rečeno je da je ono što je prezentovao njen predsednik Đorđi Efremov u stvari njegov lični stav. Ideja je da Makedonija ustupi Albaniji Tetovo, Gostivar, Debar a da zauzvrat dobije od Albanije deo regiona zvanog Mala Prespa oko albanskog grada Podgradec i deo albanske obale Ohridskog jezera. Ova razmena bi bila praćena egzodusom oko 300 000 ljudi. Iznenadnu ljubav ka kartografiji je pokazao i list "Nova Makedonija" koji je otišao još dalje u tom dahu i u razmenu uključio i delove Bugarske. Sledećeg dana glavni urednik je smenjen.
      
       Rat
       U međuvremenu na dve žarišne tačke na Šari i u Kumanovu ratna dejstva se nastavljaju. Na kumanovskom frontu se svakog dana vode borbe makedonskih bezbednosnih snaga i terorista. Na terenu raste nervoza. Najviše zbog toga što se operacije vode isuviše oprezno za ukus generala i vojnika. Osnovni problem je veliki broj civila u selima izloženim ratnim dejstvima.
       Na drugoj strani, na Šar planini grupa od četrdesetak skoro žrtvovanih vojnika i sto rezervnih policajaca, ostavljenih na Popovoj šapki svakog dana razmenjuje minobacačku vatru sa oko 700 terorista uglavnom ulogorenim u selu Vejce. Vojnici koji su se spustili sa Popove šapke pričaju da u selu nema civila i da im, ipak, nije dozvoljeno da gađaju teroriste sve dok ne napuste selo. Jedan od njih kaže da im je potrebno oko 1000 vojnika i nekoliko tenkova kako bi zatvorili kosovsku granicu. Zasad poginulih nema, ali zato ima dosta ranjenih.
       Nezavisni "Dnevnik" pozivajući se na vojne izvore u utorak objavio je da Makedonija kupuje dva helikoptera Ka-52 aligator, četiri helikoptera Mi-24, šest tipa "hjui" i četiri jurišna aviona Su-25. Prema istom izvoru sve ovo "svijetlo oružje" biće prikazano na Aeromitingu u Skoplju 10. juna. Iz ovog se vidi da se Makedonija ozbiljno priprema za moguću sledeću fazu rata. Iako se i dalje traži mirno rešenje krize, doba naivne vere u blaženu "oazu mira" prošlo je.
       Zasad makedonska država ne samo što uspeva da se nosi sa terorističkim formacijama, već to radi sa minimalnim gubicima svojih vojnika i civila. Međutim, pitanje je koliko dugo može jedna mala država sa ograničenim resursima da izdrži vojni napor. Produžetak krize razara ionako ruiniranu ekonomiju, a resursi koje druga strana može da ubaci u rat (novac od narkobiznisa i oružje) praktično su neograničeni.
       Ako ovaj sukob niskog intenziteta potraje još nekoliko meseci, steći će se svi elementi za eksploziju istinskog građanskog rata: radikalizacija masa, gomilanje teškog naoružanja na makedonskoj strani, gomilanje ljudstva na strani ONA, delegitimizacija albanskih političkih stranaka i njihovo podjarmljivanje od strane terorista, impotencija vlade da se bavi zemljom umesto samom sobom i nervoza vojske.
      
       ROBERTO BELIĆANEC