NAZIV IZLOŽBE: Zapisi
GALERIJA: Salon muzeja savremene umetnosti
AUTOR: Danica Basta

      Đorđe Kadijević
      
       U savremenoj likovnoj umetnosti u svetu gotovo da nema pojave koja u nas nije našla svoje epigone. To je standardan način na koji se "proslavljaju" naši umetnici: kad se u svetu umetnosti desi nešto novo, odmah se nađe neko od naših da pokaže "da mi i to umemo"... U mnoštvu "izama" koji su se tako kod nas odomaćili, izvestan izuzetak predstavlja letrizam. Da podsetimo: to je onaj pravac u slikarstvu čiji predstavnici se inspirišu vizuelnim strukturama pisanih znakova, ili, rečeno prostije, slova. Mi nismo imali izrazitog reprezenta takvog slikarstva. A onda se, početkom devedesetih, pojavila Danica Basta.
       Iznenađenje je bilo tim veće što je Bastino ime bilo poznato i cenjeno među predstavnicima nove figuracije. Kada je u pomenuto vreme ušla u svoju "apstraktnu" fazu, prva pomisao je bila da je krenula smerom letrističke inspiracije. NJena platna su, baš kao i na ovoj izložbi, bila podeljena na paralelne, horizontalne zone, ispunjene gusto zbijenim linijama. Ta su platna izazivala različite asocijacije, na nečitak dečiji rukopis, na grafite sa gradskih fasada, na stare rukopise sa inicijalima... Od tog vremena pa do danas prošlo je dovoljno vremena da se predstava o Bastinim slikama i njihovom sadržaju pojasni. Prvobitna pretpostavka o njihovoj letrističkoj strukturi gotovo sasvim je odbačena. Postalo je jasno da se Basta ne izražava u znakovima na klasičan način, po kome se može utvrditi veza između znaka i označenog.
       Na pitanje šta Bastini slikani "zapisi" označavaju u predmetnom ili pojmovnom smislu, odgovor se svodi na jednu reč: ništa! Ono što se vidi na njenim slikama može da se shvati samo kao t r a g izraza čiste vizuelne senzibilnosti, više akcionog nego kontemplativnog karaktera. U tim tragovima otisnut je sublimirani sadržaj Bastine likovne emotivnosti čiji izraz nije posredovan nečim što je predmetno ili pojmovno određeno.
       U njima je prirodno iskazana radost slobodnog stvaralačkog čina. Ta radost zarazno prelazi na posmatrača koji spontano uživa u lepoti Bastine slobodne slikarske akcije. Taj vedri osećaj lepote i radosti pojačan je svetlim bojama gotovo čitavog spektra, nad kojima dominira zlatna pozadina. Ta pozlata, koja u vizantijskoj simbolici boja ima značenje božanskog sjaja, daje Bastinim slikama naročitu nijansu arhaizma i sakralnosti... Po svemu rečenom, čini se razumljivo da naziv Bastine izložbe "Zapisi" ima simbolično a ne doslovno značenje.