Entoni Kvin, koji je umro u 87. godini, ostavio je impresivnu zaostavštinu: u toku skoro 60 godina glumačke karijere, snimio je više od stotinu filmova, dobio dva Oskara, bio otac 13 dece...

      Entoni Rudolf Oaksaka Kvin rođen je 21. aprila 1915. u Čivavi, u Meksiku, od oca Frenka Kvina, poreklom Irca, i majke Manuele Oaksake, koja je vukla korene od Asteka. Oboje su učestvovali u meksičkoj revoluciji na strani legendarnog revolucionara Panča Vile. Strahujući od odmazde vlasti, Frenk Kvin je prebegao u SAD. Sledi klasična priča o siromašnom i tegobnom životu.
       U prvoj autobiografiji pod naslovom "Istočni greh", Kvin opisuje kako se sa prvom suprugom vozio po brdima iza Santa Barbare, baš na mestu gde su on i njegovi roditelji radili. "LJupka valovita brda podsećala su je na vreme kada je izlazila na jahanje sa svojim školskim drugaricama", pisao je Kvin. "A isti taj pejzaž podsećao me je na bedu kada smo, klečeći, zarađivali novac." Kvin nije stekao nijednu diplomu, ali je odlučio da čita knjige, sluša klasičnu muziku, upoznaje svake sedmice po neku novu vrstu umetničkog stvaralaštva. Jednom prilikom upoznao je slavnog arhitektu Frenka Lojda Rajta i pokazao mu svoj projekat samoposluge. Rajtov prijateljski savet nije, međutim, imao nikakve veze sa arhitekturom - posavetovao je mladiću da ode na sitan hirurški zahvat na jeziku, da više ne bi šuškao dok govori. Rajt, koji je ostao Kvinov dugogodišni prijatelj, savetovao mu je i da uzima časove glume.
       Entoni Kvin je kao glumac debitovao 1936. u pozorištu, u ulozi koja je bila namenjena DŽonu Barimoru. Slavni glumac je posle predstave potražio mladića koji mu je preoteo ulogu. "Pogledao me je i rekao - bili ste izvanredni", zapisao je Kvin. Kada je saznao da ovaj ima samo 21 godinu, Barimor je počeo da ga poziva kod sebe i vremenom su postali prijatelji, a ostareli glumac bio je Kvinov mentor. "On je bio kao ostareli matador koji mač predaje najnadarenijem nasledniku", dodao je Kvin. Godine 1937. Entoni Kvin se oženio Ketrin. usvojenom ćerkom holivudskog mangata Sesila B. De Mila. Sa njom je imao petoro dece, a njihov prvi sin, Kristofer, stradao je nesrećnim slučajem - udavio se 1941. u jezeru na komšijskom imanju. Razveli su se 1965. kad se saznalo da je on otac deteta garderoberke Jolande Adolori, kojom se kasnije i oženio i sa kojom je imao troje dece: Frančeska, Danijelu i Lorenca. Debi na Brodveju 1947. u "Tramvaju zvanom želja" Tenesija Vilijamsa, gde je igrao Stenlija Kovalskog u režiji Elije Kazana, bio je prekretnica u njegovoj karijeri. Pedesetih godina Kvin je bio na vrhuncu slave: dobio je prvog Oskara za epizodnu ulogu u filmu "Viva Zapata" gde je, uz Marlona Branda, igrao njegovog starijeg brata. Drugog Oskara dobio je takođe za epizodnu ulogu: kao Pol Gogen na platnu se pojavio samo osam minuta u filmu "Žudnja za životom" o Vinsentu van Gogu.
       Najzapaženiju ulogu, onu po kojoj će ga pamtiti svi filmofili, Entoni Kvin je odigrao u "Grku Zorbi", za koji je bio nominovan za Oskara za glavnu ulogu - koji nije dobio. Kvin je prema tom filmu imao sasvim poseban odnos: skoro 20 godina posle premijere, on je ulogu Zorbe oživeo na pozorišnoj sceni, i skoro 40 godina posle smrti sina Kristofera, uspeo je da progovori o tome. Zorba je, kao i Kvin, izgubio sina, a glumac u predstavi dva puta mora to da ponovi. "Nikada, nikada nikada, nisam govorio o smrti mog sina. Nikada nisam tu reč upotrebio u vezi sa njim. A svake noći, kada je počinjala predstava, morao sam da počnem sa tim - on je mrtav. Ja to nisam mogao. A onda je došao režiser i rekao - ne valja. Znam koliko ti je teško, ali moraš to da uradiš", zapisao je Kvin. Zorba je, dodaje on, napustio porodicu, jer nije mogao da podnese da bude sa njima posle sinovljeve smrti. "Zorba i ja smo vrlo slični", voleo je da ponovi Kvin. Posle mučnog razvoda od Jolande, sa kojom je bio 32 godine u braku, a koja ga je optuživala za nasilje, Kvin se smirio pored svoje sekretarice Keti Benvin kojom se oženio 1997. Sa njom je imao dvoje dece, Antoniju i Rajana. On, takođe, nikada nije krio da je imao još dvoje dece sa Nemicom čije ime nije hteo da otkrije (Aleksa i Šona) i neimenovanog sina od neimenovane Francuskinje.
      
       SEKA POPOVIĆ