Moj film je odlično prošao kod intelektualne publike, veoma loše kod one druge. Naročito u konzervativnim, nacionalističkim krugovima, u kojima se obično tvrdi da antisemitizam u Poljskoj ne postoji ali da su, ipak, za sve krivi Jevreji

      Svojim filmom "Purim", kojim je otvoren Međunarodni festival filmova o ljudskim pravima, beogradskoj publici predstavila se izuzetna gošća, Izabela Civinska, poznata po tome što se bavi kontroverznim i društveno nepoželjnim temama.
      
       U ambijentu postkomunizma i tranzicije, dakle socijalne neizvesnosti, glavni junak filma izvikuje antisemitske parole, a takođe i svog sina, tinejdžera, vaspitava u istom duhu. A onda iznenada dobija poziv da preuzme nasledstvo od svog nepoznatog rođaka u Americi - Jevrejina. Tako saznaje da je i sam jevrejskog porekla, da su roditelji promenili prezime u strahu od antisemitizma...
       - Moja zainteresovanost za ovu temu datira od 1968, kada je komunistička vlada proglasila Jevreje krivim za loše stanje u zemlji i podelila im pasoše za jedan pravac - priča za NIN gospođa Civinska.
       - Otišlo je mnogo mojih prijatelja, za koje do tada nisam ni znala da su Jevreji. Sve to izgledalo mi je potpuno besmisleno, ali se ispostavilo da je egzodus Jevreja izazvao oduševljenje kod "malih" ljudi, običnih građana. Dogodilo se da se u Poljskoj obnovio predratni antisemitizam. U meni je to izazvalo buđenje u političkom smislu, koje je rezultiralo hapšenjem i desetodnevnim zatvorom. Od tog trenutka počinjem da se bavim političkim pozorištem.
      
       Kako je publika u Poljskoj primila vaš film?
       - Odlično je prošao kod intelektualne publike, veoma loše kod one druge. Naročito u konzervativnim, nacionalističkim krugovima, u kojima se obično tvrdi da antisemitizam u Poljskoj ne postoji ali da su, ipak, za sve krivi Jevreji.
      
       Da li ste doživljavali neprijatnosti?
       - Kad je čovek uveren u nešto i zna da je u pravu, obično zaboravi da zbog toga može da dobije po glavi. Na moju adresu stiglo je mnogo pisama pretećeg sadržaja: Slušaj ti, stara...! U Poljskoj je veoma slušana privatna radio-stanica Radio Marija, oko koje su okupljeni ekstremni katolici. Bila sam na njihovoj meti. Pod imenom Majke božije okupili su se ljudi, koji u sebi imaju jedino mržnju.
      
       U svim bivšim komunističkim zemljama ideologija je zamenjena nacionalističkom retorikom, često vatrenom.
       - Mislim da je razlog tome što taj sistem nije dozvoljavao iznošenje istine. Recimo, ćutalo se o zločinima Ukrajinaca nad Poljacima u Drugom svetskom ratu, i obratno. Ili kod vas o nedelima Hrvata nad Srbima u Hrvatskoj... Poljsku državnu bezbednost uglavnom su činili ljudi jevrejske nacionalnosti, ali ne treba to naglašavati, njihovo poreklo, već da su oni bili komunisti. I ne može čitav jevrejski narod u Poljskoj da strada zbog njihovih nepočinstava, kao što se ni krivica Poljaka, koji su činili zločine, ne može trpati na leđa svih nas.
       Sada saznajemo da je takvih zločina u prošlosti bilo mnogo, više nego što smo pretpostavljali. U Poljskoj se upravo odvija afera oko ubistva više od hiljadu Jevreja u mestu Jedvabno, za vreme rata. NJih nisu pobili i spalili Nemci kao što se do sada tvrdilo, već sami meštani, Poljaci. Pripadam ljudima koji smatraju da treba reći celu istinu, da treba oprostiti i krenuti napred. Sa punom svešću o onom što se događalo. U Španiji je, recimo, to uspelo.
      
       U vašem rediteljskom opusu primetno je da se bavite poreklom zla. Do kakvih odgovora ste došli?
       - Fascinira me tajna mračnog dela naših ličnosti. Ono što ispoljavamo kao mržnju, često je iracionalno i potpuno nerazumljivo. Recimo, otkud mržnja prema nekom s kim ste se, do pre pet minuta, držali za ruke? Jedna poljska poslovica tvrdi: "Kad ne znaš u čemu je problem, onda je sigurno u novcu!" Svakako da je razlog našeg nezadovoljstva često u činjenici da sebi ne možemo da priuštimo bolji život. I među narodima postoje takve frustracije - jeste, Jevreji u Poljskoj bili su imućniji od Poljaka, ali nije to jedini razlog za mržnju. Reč je o nepoznanici koja se zove ljudsko zlo. NJime ću se svakako baviti i ubuduće.
      
       Kako je u poljskoj tranziciji prošla kultura? Kad ste bili ministar za kulturu, doživeli ste da se na vas sruči gnev vaših kolega.
       - Položaj kulture veoma je težak. Kao neko ko se bavi njome, moram da priznam da nam je u prethodnom sistemu bilo lakše. U Poljskoj se može čuti vic: "Da li nam je ovo trebalo?" Glumci su bili u prvim redovima borbe protiv komunističkog totalitarizma, ali ispostavilo se da u sistemu slobodnog tržišta, ne da ništa nisu dobili, nego su izgubili socijalnu sigurnost. Decentralizacija u Poljskoj uslovila je lokalno finansiranje kulturnih ustanova a to ih je dovelo u težak položaj jer para nema. Da bi glumac preživeo danas u Poljskoj, mora da radi još jedan posao, vozi taksi ili rdi u baru. Za utehu je da je isto i u drugim evropskim zemljama, osim u Francuskoj gde je položaj glumaca mnogo bolji. Veoma teško je i snimiti film u Poljskoj, događaju se mučne stvari oko podele budžeta.
      
       Nije li komunizam imao bolja rešenja za kulturu?! Recimo, poljska kinematografija bila je jedna od najznačajnijih u svetu?
       - Kao umetnik, možda bih mogla da se složim sa vašom konstatacijom, kao građanin nikako. Daleko mu lepa kuća!
      
       LJUBIŠA STAVRIĆ
      
      

Lična karta Izabela Civinska je rođena 1935. u plemićkoj porodici. Uglavnom se bavi političkim pozorištem. Od 1973, do '89. bila je direktor Novog teatra u Poznanju, od 1989. do '91. ministar je za kulturu u prvoj demokratskoj vladi. Važi za odvažnu rediteljku, bavi se "teškim" temama, često narušavajući važeće stereotipe. U vreme vanrednog stanja u Poljskoj postavila je predstavu "Osuđen jula '56.", koja govori o radničkim nemirima 1956. Adaptirala je i Bulatovićevo delo "Crveni petao leti prema nebu", a 1993. u Varšavi je postavila pretpremijeru "Antigone u NJujorku"...