Sva je prilika da će beogradska umetnica Tanja Ostojić (29), uz selektora Haralda Zemana, biti centralna figura ovogodišnje 49. likovne smotre u Veneciji

      Dok selektor centralne izložbe ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala Harald Zeman najavljuje "povratak čoveku i univerzalnim pitanjima života i smrti" - 60 odsto eksponata na ovoj likovnoj smotri je na nivou ekranske slike. Pred Jugoslovenskim paviljonom stoje montažno-demontažne skulpture od terakote (nastale na simpozijumu "Tera") sa prošlog bijenala. Publikum misli "nešto se gradi" a mi znamo - nije bilo para da se vrate u zemlju.
       U Paviljonu ovogodišnji crnogorski izbor Petra Ćukovića: Crna Gora, herojska - gledana izvana (fotografije "herojskog crnogorskog pejzaža" Ukrajinca Olega Kulika).
       Istovremeno, zaobilazeći ovu staro-novu crnogorsko-srpsku zavrzlamu, Tanja Ostojić kulirajući po prijemima i koktelima u pratnji Haralda Zemana i po njegovom odobrenju kao njegov "anđeo čuvar" šeta svoj rad - "Crni kvadrat na beloj osnovi", odnosno na svom Venerinom bregu, dobro skriven od pogleda javnosti. Pokazaće ga samo Zemanu...
      
       I po babu i po stričevima
       Pretpostaviti da su slike Todora Stevanovića na prošlom bijenalu u Veneciji (1999) predstavljale ono najvitalnije i(li) zaista recentnu pojavu u jugoslovenskoj umetnosti - bilo bi pogrešno. Međutim, to je bio izbor slikara Radisava Trkulje koji je nekako tradicionalno i zahvaljujući funkciji (direktor Muzeja savremene umetnosti) bio i selektor.
       Još bi veća greška bila i pomisliti da je jugoslovensku umetnost mogao predstavljati crnogorski izbor kada je u Veneciju umesto Marine Abramović otišao akademik Voja Stanić (1997).
       Pa, tako još unazad kada je (1995) umesto Koste Bogdanovića i Raše Teodosijevića za koje se odlučila An Mari Žoze otišao Miloš Šobajić - i tada po Trkuljinom izboru. U štampi se mogla pročitati izjava Margit Savović kako je otvaranje bilo veličanstveno, a nije ga, kaže Bogdanović ni bilo jer su katalozi kasnili.
       - Država je bila ta koja je sprečila naš odlazak, priseća se Kosta Bogdanović, vajar, istoričar umetnosti, profesor na novosadskoj Akademiji umetnosti, svojevremeno i direktor MSU. - Ovakvi, izbori jednog čoveka očito nisu ni srpsku ni crnogorsku umetnost predstavili na najbolji način. Otuda i pitanje: treba li izbor i nadalje prepuštati direktorima beogradskog Muzeja savremene umetnosti, odnosno crnogorskog Narodnog muzeja?
       Trkulja, ističe Bogdanović, nikada nije napisao nijednu teoretsku reč. Jednostavno, on se time ne bavi, nema uvid u aktuelno stvaralaštvo. Za neadekvatan izbor zato Trkulja nije kriv već je to vlast koja izbor prepušta jednom čoveku.
       Sličan je stav Centra za savremenu umetnost. Tu ističu da je pri izboru jugoslovenskog predstavnika za Veneciju bitan princip javne debate.
       - U pitanju je ugled naše zemlje, kaže Branka Anđelković, jedan od rukovodilaca Centra - pa izborom za Bijenale treba da se bavi stručni tim i ne bi smelo sve da se završava na ličnim odnosima, simpatijama ili međusobnom uvažavanju umetnika i selektora.
       Uostalom, ni "ključ" po kom se u izboru smenjuju naizmenično Srbija i Crna Gora nije, kako se čuje u krugovima stručnjaka, najbolje rešenje. Negde uoči izbora Marine Abramović za Bijenale bio je skoro donet dogovor da Srbija dva puta zaredom bira jugoslovenskog predstavnika za Veneciju. Ne zato što je veća već, kako objašnjava dr Jerko Denegri, zbog šire i bogatije likovne scene. Ali, tim povodom su se potom svi ućutali...
       Ove godine sve se dešava upravo po tom anahronom ključu koji pamtimo kao loše rešenje još iz veće i socijalističke Jugoslavije.
      
       Nas i Rusa...
       Petar Ćuković, direktor Narodnog muzeja sa Cetinja, na ovogodišnji 49. bijenale šalje mlađeg crnogorskog umetnika Miliju Pavičevića i Olega Kulika, Rusa ukrajinskog porekla. Po Ćukovićevim rečima, reč je, dakle, o projektu - ne o predstavljanju umetnika. U centru paviljona biće objekti - kućice Milije Pavičevića, na zidovima digitalne fotografije (3h7 metara) herojskog crnogorskog pejzaža koje je Kulik snimio prošlog leta kao gost Budve - grada teatra. On na tim fotografijama interveniše sa blagom dozom političke konotacije, ubacujući posmatrača, prolaznika, parolu... Dakle, u Jugoslovenskom paviljonu biće Crna Gora viđena iznutra (Pavičević) i izvana (Kulik). U kunst-istoričarskim krugovima govori se o sumi od 180 000 maraka, što bi trebalo da su troškovi ovog projekta.
       Sam Ćuković očekuje da ovom prilikom konačno zaćute "neznalice i lažni crnogorski dušebrižnici, koji su pre četiri godine na tako okrutan i primitivan način sprečili legalno odabran nastup Marine Abramović".
      
       Šetnja anđela
       Ove godine izložbeni prostor se proteže na više od 17 000 kvadratnih metara, a otvaraju se i novi prostori u kompleksu Arsenala i na prelazu Đardina u Arsenale. Povećan je broj nacionalnih selekcija. Sa vlastitim paviljonom predstavljena je 31 zemlja, bez paviljona 19, a 17 latinoameričkih pokriva njihov institut. Hrvatsku ove godine predstavlja Julije Knifer (na bijenale je nekad, šezdesetih, odlazio kao jugoslovenski predstavnik). Sloveniju predstavlja više autora raznih nacionalnosti - Vuk Ćosić, Tadej Pogačar, Grupa 0100101110101101...
       Oko 60 odsto eksponata ovog bijenala je na nivou ekranske slike, što je logičan nastavak onog od pre dve godine kad je "ekran" predstavljao oko 40 odsto eksponata.
       Selektor centralne ovogodišnje bijenalne smotre "Plato ljudskog roda" je Harald Zeman, švajcarski kritičar i kustos. Bijenale otvara ambijentalno delo Jozefa Bojsa "Kraj 20. veka" a Zeman najavljuje "povratak čoveku i univerzalnim pitanjima života i smrti".
       - Prošli put sam otkrio Kineze (Zeman je bio selektor i na prethodnom bijenalu 1999) a ovog puta će to biti Nordijci, obećava selektor Zeman najavljujući da će najviše mladih umetnika doći iz severnoevropskih zemalja.
       Zeman se rukovodi "individualnim mitologijama gde je sve moguće i prihvatljivo u stvaranju i težnji ka sveobuhvatnom umetničkom delu". I, njegov pogled nije uprt samo ka severu; zvirnuvši ka jugu, ugledao je Beograđanku Tanju Ostojić. Po njegovom izboru, ona je učesnik centralne smotre...
       NJen rad je "Crni kvadrat na beloj osnovi" u čast Maljevića, kako ističe, a formiran je delimičnim izbrijavanjem dlačica na Venerinom bregu. Delo će videti samo Harald Zeman "kako bi ga proglasio oficijelnim delom 49. venecijanskog bijenala".
       Tokom četvorodnevnog otvaranja bijenala Ostojićeva će se, kako objašnjava, kretati kroz izložbene prostore, elegantno odevena "a moje umetničko delo će biti skriveno". Ova intervencija, prema njenim rečima, "može da isprovocira reinterpretaciju istočnoevropske duhovnosti i nematerijalnih vrednosti. U suštini, reč je o poverenju i moći".
       Posebno je zanimljiv, međutim, drugi deo rada Tanje Ostojić. Reč je o svojevrsnoj umetničkoj akciji pod nazivom "Biću Vaš anđeo":
       "Gospodin Zeman, glavni kustos izložbe, pristao je da tokom svečanih otvaranja, promocija, koktela, večera, konferencije za štampu, na prirodan i diskretan način budem u ulozi njegove profesionalne pratnje anđela" - objašnjava umetnica i dodaje:
       - U Parizu imam zakazanu probu haljina iz kolekcije visoke mode u salonu gospodina Kristijana Lakroa, koji je ljubazno odlučio da mi pozajmi dve svoje haljine za performans "Biću Vaš anđeo" u kojima nastupam u zvaničnom programu 49. venecijanskog bijenala.
       A bijenale, danas više turistička atrakcija nego ozbiljno zborište istoričara i teoretičara umetnosti, računa da premaši posetu od 200 000 namernika koliko ih je bilo 1999.
      
       SAVO POPOVIĆ