Rešenje treba pronaći u tvrdim razgovorima dve vladajuće koalicije

      DOS i DPS uz neku vrstu međunarodnog angažmana, jer će u protivnom obe strane imati ozbiljnih problema - DPS će teško ostvariti samostalnu državu, a DOS će takođe teško ostvariti ozbiljne reforme uz sadašnjeg koalicionog partnera, kaže Vladimir Goati
       Istoričari kažu da se do sada još nijedna zemlja nije raspala zato što njen parlament nije usvojio određeni zakon, ali je Jugoslavija, izgleda, spremna da pomogne istoričarima. Do sada je izračunato da od usvajanja Zakona o saradnji sa Međunarodnim sudom za ratne zločine verovatno zavisi sudbina tri koalicije, dvojice vodećih političara i jedne države. Takva konstatacija, međutim, ne govori o snazi pomenute institucije u Holandiji već o slabosti koalicija i država, koje već mesecima ne uspevaju da sami otvore testament počivšeg režima.
       Već nekoliko nedelja mediji obaveštavaju da su u Dunav, kome je nekada davno veliki kompozitor posvetio najlepši valcer, svojevremeno gurnute hladnjače sa polugolim, izmučenim telima staraca, žena, dece koji su zatim u najstrožoj diskreciji izvađeni i zakopani negde u okolini Beograda. Odjednom su se pojavili zaboravni svedoci, onemeli policajci i svi pričaju novinarima priče sa onu stranu razuma i humanosti.
       Još se, međutim, nije pojavio heroj koji bi podigao optužnicu za ratne zločine, što valjda upućuje na zaključak da se suočavanje sa zločinama može izvršiti isključivo u Hagu i uz solidnu ekonomsku nadoknadu. Nema katarze bez donacije, kao da poručuju ovdašnji humanisti-početnici, koji u hladnjačima vide samo odličan argument za izručenje svih optuženih, a Slobodana Miloševića posebno. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se skoro dve trećine ispitanika protivi izručenju, ne zato što veruju da među Srbima nema ratnih zločinaca već što ne veruju toj jedinstvenoj pravnoj instituciji. Negde tu se nalazi i epicentar potresa u saveznoj državi, ali i unutar demokratske vlasti Srbije.
      
       Donatorska kazna
       Ukoliko vladajuća koalicija ne bude postigla sporazum o haškom zakonu, održavanje donatorske konferencije će verovatno biti ugroženo jer se procenjuje da na njoj sigurno neće učestvovati SAD i Japan, dok će evropske zemlje u Briselu pokazati znatno manje entuzijazma prema obnovi treće Jugoslavije. U pitanje bi se doveli i pregovori sa Pariskim klubom poverilaca, koji su možda i važniji od donatorskog skupa, jer se procenjuje da SRJ umesto napuljskih uslova (koji podrazumevaju otpisivanje 67 odsto dugova) može da očekuje znatno nepovoljnije "hjustonske" uslove reprogramiranja dugova (20 odsto). Ta dva slučaja, međutim, samo ukazuju na temeljni zaokret međunarodne zajednice koja bi mogla da sa znatno više razumevanja posmatra napore za ostvarivanje samostalne crnogorske države.
       Jedan od lidera DOS i potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać sa izvesnom dozom cinizma ocenjuje da se partneri iz SNP-a ponašaju kao nekada Josip Broz, koji je istovremeno flertovao i izvlačio korist od Amerikanaca i Rusa. "Oni se u Crnoj Gori bore protiv šverca i kriminala, a za očuvanje Jugoslavije, dok u Beogradu pokušavaju da štite svoje birače od ubedljivo većinskog raspoloženja u Srbiji. Zbog toga bi bilo pošteno da nam kažu šta oni, u stvari, žele. Meni se čini da njih interesuje samo vlast u Crnoj Gori, dok im borba za Jugoslaviju služi samo kao izgovor za ostvarivanje tog cilja."
       Predstavnici SNP-a na dosadašnjim sastancima uglavnom su ponavljali da im birači, među kojima je ogroman broj pre deset godina učestvovao u ratu, neće oprostiti ako budu glasali za zakon koji podrazumeva izručenje, napominjući da bi to neminovno vodilo do vraćanja u život ozbiljno uzdrmanog Mila Đukanovića i raspada Jugoslavije. "Ključna dilema za nas je šta je važnije - država ili Hag. Za nas je važnija država i čudi me što su neki partneri iz DOS-a spremni da razbiju državu kako se ne bi zamerili Karli del Ponte. Koliko vidimo, jedino od nas se traži da se odreknemo partijskih interesa zbog viših ciljeva, ali nigde nisam primetio da je njima važnija država od partije ili još gore, nekog sitnog biznisa", kaže visoki funkcioner SNP-a, objašnjavajući da partiju stalno obilaze roditelji čiji su sinovi izginuli u ratu i zaklinju ih da ne popuste.
       Lider SNP-a Predrag Bulatović je izjavio da se "rešenje mora naći ako postoji politička volja", ocenjujući da "kod jednog broja stranaka u okviru DOS-a koje imaju veoma mali uticaj na birače, nema političke volje nego nestrpljivosti". Politikolog Vladimir Goati smatra da je stav SNP-a potpuno očekivan jer je ta partija i nastala velikom podelom DPS-a oko odnosa prema liku i delu Slobodana Miloševića. "Ona je nastala pod Miloševićevom zvezdom, on je bio njihovo vezivno tkivo, i zaista je bilo nerealno očekivati da će ta partija, koja je na septembarske izbore izašla u koaliciji sa Miloševićem, napraviti zaokret za 180 stepeni i prihvatiti izručenje čoveka koji je tu partiju stvorio."
       U utorak je jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, koji je dan ranije zatražio od lidera DOS-a da sačekaju još neki dan na odluku SNP-a, razgovorao o mogućem kompromisu sa premijerom Zoranom Žižićem, koji će o sadržaju tog razgovora obavestiti Izvršni odbor partije. Žižić, koji je u medijima već identifikovan kao neko ko ima razumevanja za argumente DOS-a, predložio je da na sednicu dođe neko od uglednijih lidera iz DOS-a, ali je procenjeno da od odlaska u Podgoricu ne bi bilo previše koristi. Prema izvorima NIN-a, prijateljski pritisak na Bulatovićevu partiju izvršiće Narodna stranka, koja bi mogla da napusti projugoslovensku koaliciju ako SNP bude blokirao haški zakon. U sredu je zatim najavljen nov sastanak DOS-a i SNP-a, koji bi se održao u petak u Crnoj Gori. Za sredu uveče je zakazan novi sastanak Koštunice i Žižića, koji je predsednika SRJ izvestio o zahtevu Izvršnog odbora SNP-a da Koštunica obezbedi nastavak razgovora sa DOS-om. Poklonicima jugoslovenske zajednice je, što bi rekao njen prvi predsednik, strepnja i dalje jača od nade.
      
       Prirodna kriza
       Ma koliko to čudno zvučalo dosovskim pravovernicima, kriza savezne države je samo prirodna posledica jedne neprirodne koalicije u kojoj će kriza izbijati svaki put kada obe strane budu želele da poštuju svoj program, biračko telo i izborna obećanja. Slična kriza stalno tinja i u samom DOS-u između nacionalno-demokratskog i, uslovno rečeno, reformsko-pragmatičnog krila koalicije u kojoj obe opcije tvrde da su ljudi glasali upravo za stavove koje je tokom kampanje iznosio predsednički kandidat, odnosno menadžer kampanje. U priči o federaciji je presudan datum 24. septembar kada DOS nije imao nijednog partnera u Crnoj Gori, dok je leva koalicija u "drugom oku u glavi" imala javnog i tajnog saveznika. Politikolog Zoran Stojiljković ocenjuje da je sukob koalicionih partnera oko haškog zakona samo jedan od simptoma krize savezne države. "Mi imamo interesno-taktičku koaliciju na saveznom nivou i jedan provizorijum koji će trajati do referenduma kada će se građani Crne Gore odlučiti za raspad države ili nove savezne izbore. DOS je prošle jeseni bio primoran da uđe u koaliciju sa SNP-om, jer je alternativu predstavljala koalicija SPS-a i SNP-a, ali sada imamo čitav niz sukoba ili neslaganja jer te dve grupe imaju različite pozicije u svojim republikama, različite političke koncepte. Treba, ipak, očekivati da obe strane pronađu kompromis, jer bi u protivnom obe strane previše rizikovale."
       Pred saveznom državom nalazi se nekoliko rešenja od kojih nijedno ne uliva optimizam. Kao što je NIN pisao u prošlom broju, crnogorski socijalisti ponudili su da podrže manjinsku vladu DOS-a ili vladu eksperata kako bi demonstrirali da im je država važnija od partijskih interesa i omogućili partnerima iz Srbije da naprave iskorak ka vladajućoj koaliciji u Crnoj Gori. Manjinska vlada, međutim, nema preteranu vrednost ako neće biti podržani svi njeni zakoni, uključujući zakon o saradnji sa Hagom. Jedna od slabašnih izlaznih strategija zasniva se na ponudi SNP-u da ostane pri svom stavu, ali da njihovim poslanicima bude dozvoljeno da glasaju po savesti.
       Kao druga ponuda, izdvaja se mogućnost novih saveznih izbora, ali ti izbori nemaju previše smisla ako na njima ne učestvuje Đukanovićeva koalicija. Iako je DSS veoma jasno stavio do znanja da nakon razrešenja federalne krize treba raspisati savezne izbore, a republičke ako država prestane da postoji, najpopularnija stranka u Srbiji smatra da izbori nemaju smisla bez donatorske konferencije, reprogramiranja dugova, stend-baj aranžmana i dogovora o novom Ustavu SRJ.
       Ozbiljniji sagovornici NIN-a iz Podgorice smatraju da su Bulatovića osokolili rezultati vanrednih izbora i postizborne nevolje političkih arhineprijetalja iz dukljanske koalicije zbog čega veruje da bi vanredni savezni izbori dodatno ojačali projugoslovenski blok u Crnoj Gori. Možda će u samoj Crnoj Gori biti sačuvano ili čak osnaženo projugoslovensko raspoloženje, ali nije teško predvideti da će se u Srbiji, koja se već pomalo umorila od Đukanovićeve odbrane od unitarizma, hegemonizma i velikosrpskog legalizma, dogoditi dramatičan rast antijugoslovenskog raspoloženja. Tu tendenciju kao da predoseća jedan od pomalo frustriranih indipendista sa Morače i sarkastično komentariše kako će se Crna Gora boriti za samostalnost godinama ili sve dok Srbija ne pristane da im napravi samostalnu državu.
      
       Pat-pozicija
       "Ne sumnjam da će SNP ostati pri svom stavu, tim pre što su svoju odluku osnažili podrškama baza, što obično rade neokomunističke stranke kada donose teške odluke. Sada imamo pat-poziciju, u kojoj nijedan od aktera ne može da reterira a da sebi ne nanese štetu. A ako ne reteriraju, štetu će imati država. Čini mi se da nema dobrih rešenja za ovakvu situaciju. Iako to sada možda deluje nerealno, mislim da rešenje treba pronaći u tvrdim razgovorima dve vladajuće koalicije DOS i DPS uz neku vrstu međunarodnog angažmana, jer će u protivnom obe strane imati ozbiljnih problema - DPS će teško ostvariti samostalnu državu, a DOS će takođe teško ostvariti ozbiljne reforme uz sadašnjeg koalicionog partnera", kaže Goati.
       U skladu sa već tradicionalno iracionalnim shvatanjem politike na Balkanu, tvrdi zagovornici nezavisne Crne Gore nisu pokazali zadovoljstvo zbog nastupajuće krize savezne vlade, a jedan od funkcionera DPS-a izjavio je, navodno, da se savezna država nipošto ne sme raspasti dok se ne reprogramira njen dug i realizuju projekti dogovoreni na konferenciji u Briselu. Zaboravivši na trenutak borbu protiv nepostojeće savezne vlade i države, kao i borbu za ingerenciju crnogorske države, sudija Ustavnog suda Crne Gore Blagota Mitrić izjavio je da je "prema saveznom ustavu isključiva nadležnost federacije u oblasti donošenja zakona o slobodama, pravima i dužnostima čoveka i građana, kao i utvrđivanja sankcija za njihovu povredu". Neki okoreli cinici mogli bi da Jugoslaviju opišu kao veliki državni spomenik, koji je postavljen na četiri karijatide - vojsci, sportskim reprezentacijama, bratskom švercu cigaretama i jedinstvenom zakonu o Hagu.
       Iako su mediji obavešteni da je u razgovorima lidera DOS-a demonstrirano puno jedinstvo, neki od učesnika kažu da su Koštunicu napadali zbog izbegavanja da obeća izručenje Miloševića, preterane popustljivosti prema SNP-u i gotovo mazohističkog shvatanja pravne države. Nenad Čanak je, navodno, saopštio da bi zakon mogle da usvoje skupštine Srbije, Crne Gore i Vojvodine, a neki od znamenitijih lidera zaključili su da zakon uopšte nije potreban (lider kolicije Šumadija, vođa sindikata koji najviše obećava u Srbiji).
       Republički premijer Zoran Đinđić izjavio je da će DOS, Vlada Srbije, deo savezne vlade sa SNP ili bez njega, naći način da reguliše saradnju sa Hagom. Neki drugi zvaničnici najavili su da sa Hagom mogu sarađivati i bez zakona, uključujući izručenja optuženih po uzoru na slučaj Stakić. Takva vrsta poimanja pravnog sistema, međutim, ne izaziva oduševljenje ne samo kod nacionalista, već i kod značajnog dela političke elite, koji je već zgranut slobističkim shvatanjem nekih perjanica DOS-a osnovnih pojmova demokratskog društva koji se zovu nezavisno pravosuđe, tržišna ekonomija, profesionalni mediji. Nakon savezne vlade, zbog različitog shvatanja saradnje sa Hagom, mogla bi da se raspadne i republička vlada.
      
       Traženje konsenzusa
       Glavni problem za vladajuću opoziciju Srbije leži u paradoksalnom raspoloženju javnosti koja ima sve manje emocija prema jugoslovenskoj državi ali i dalje izuzetno poštuje predsednika te države. Većina lidera DOS-a želela bi da krizu savezne države iskoristi za marginalizovanje Vojislava Koštunice, koji se najupornije zalagao da se odnosi SRJ i Haga regulišu zakonom a tokom nedavnih razgovora u Vašingtonu čvrsto obećao donošenje tog zakona. Ukoliko SNP ostane pri odluci da blokira donošenje zakona, republički premijer bi imao sasvim logične argumente za dalje jačanje sopstvenih ovlašćenja kako bi zaštitio interese Srbije. Tiha, ali veoma jasna kampanja režimskih medija i marginalnih lidera protiv čoveka koji je Miloševića poslao u istoriju, ima samo jednu slabu tačku, koja govori da se ekonomske reforme ne mogu sprovesti bez širokog društvenog konsenzusa. Sva je prilika da pragmatični premijer nije ličnost koja obezbeđuje pomenuti konsenzus. Zato bi DOS morao da postigne konsenzus oko samo jednog pitanja - da li pored demontaže Miloševićevog sistema treba demontirati i državu kojom je vladao?
       Od dolaska na vlast prošle jeseni, Tribunal u Hagu je postao osa oko koje se okreću političke reforme, ekonomska pomoć, moralno preispitivanje nacije i njenih pripadnika, iako su neki analitičari mislili da bi i naša zemlja mogla da se okreće oko Sunca, kao i sve druge zemlje na planeti. Kadrovi sa Sedme sednice verovatno misle da se demokratska promena ogleda u činjenici da umesto ideja Mire Marković, sada imamo priliku da ispunjavamo zamisli Karle del Ponte, ali postoje ozbiljne indicije da je moguće uspostaviti demokratski poredak, koji ne bi zavisio od mišljenja, stavova ili loše volje, bilo koje osobe. Tako je rasprava o tome da li će SAD učestvovati na donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju pretvorena u raspravu sa samo jednim pitanjem - da li će na pomenutoj konferenciji učestvovati nešto slabije razvijena i manja zemlja. Treća Jugoslavija.
      
       BATIĆ BAĆEVIĆ