Po našim operativnim saznanjima, nije reč samo o leševima iz hladnjače koja je bila u Dunavu, nego i o drugim leševima sa Kosova i Metohije. To je sve bilo monstruozno. To nije bila samo jedna hladnjača nego su sistematski kupili sa Kosova.Pretpostavljamo da postoji pet-šest masovnih grobnica na lokaciji na kojoj smo počeli iskopavanje. Ja želim samo da naglasim da niko u ovom ministarstvu neće zataškati nikakav zločin, pa ni ovaj monstruozni zločin i ovu monstruoznu ideju da se leševi žrtava sa Kosova i Metohije pokopavaju u okolini Beograda. Samim tim, jasno je da to više nije nikakva državna tajna, niti će bilo ko proglasiti državnom tajnom tragove bilo kog i bilo čijeg zločina

      Javnost je, najpre, bila šokirana otkrićem brojnih detalja operacije pod šifrovanim nazivom "Dubina 2", a potom su očito usledila pitanja i dileme: hoće li nova vlast i novo rukovodstvo policije biti u stanju da dobiju bitku (sa kriminalcima, sa onima koji imaju interes da prikrivaju počinjene zločine...) u koju su se upustili?
      
       Kao jedan od lidera DOS-a, dobili ste mandat da reformišete policiju, ključnu polugu prethodne vlasti. Šta nakon višemesečnog iskustva mislite: jeste li vi to u stanju?
       - Bilo bi sigurno drugačije da su reforme u policiji počele odmah posle 5. oktobra i da nismo imali period prelazne vlade, koji je u suštini bio period mirovanja. Za ova tri meseca, depolitizovali smo policiju i mogu odgovorno da kažem da se u ovom ministarstvu više ne vodi politika, niti dopuštamo da bilo ko ovo ministarstvo uvuče u političke igre ili obračune.
       Uradili smo, u hodu, nekoliko popravki naše organizacione strukture, a pre svega promene koje se tiču snaga za intervenisanje u slučajevima težeg narušavanja javnog reda u većem obimu, kao što je to bio slučaj na jugu Srbije. Te posebne jedinice policije privremenog sastava pretvorili smo u profesionalne jedinice stalnog sastava. To smo radili, praktično, kroz praksu, jer su svi ti ljudi bili non-stop angažovani na jugu Srbije. Formirali smo, takođe, novu upravu za borbu protiv organizovanog kriminala. Pored toga što naša zemlja još nema zakonodavstvo za borbu protiv mafije i organizovanog kriminala, videli smo da ni policija nije organizovana za tu borbu. Naime, organizacija policije je još stara, iz Titovih vremena. Tada nije bilo mafije, pa nije ni bilo potrebe za borbu protiv nje. Sledeća popravka bila je vezana za organizaciju službi obezbeđenja. Ukinuli smo Miloševićevu službu obezbeđenja. Ipak, mislim da je najvažnija od svih promena bila odluka da uvedemo policajca-pozornika, odnosno policajca koji će poznavati sve na području za koje je zadužen i koga će svi građani sa tog područja poznavati.
      
       Pitanje je glasilo: hoćete li vi biti u stanju da sprovedete sve željene reforme u policiji?
       - Ako su te reforme potrebne novoj demokratskoj vlasti, onda je moj odgovor pozitivan.
      
       A da li je nova demokratska vlast spremna i voljna da to učini? I koliko je, uopšte, realno da se tako temeljna reforma policije, o kojoj govorite, u našim uslovima sprovede za kratko vreme?
       - U ovom ministarstvu ima dovoljno profesionalaca koji bez obzira na predugi prekid odnosa sa svetom znaju šta je policija, znaju kako se to radi u demokratskim zemljama. Ne treba otkrivati rupu u saksiji. Ali, reforma policije nije samo policijski, niti ministarski posao. To je stvar društvenog opredeljenja, jer čitavo društvo mora najpre da se opredeli u kakvoj zemlji hoće da živi. Zasad mogu da kažem da sam kao ministar imao punu podršku i odrešene ruke. Mada je, u isto vreme, o podršci teško govoriti kad se ima u vidu da je na materijalnom planu upravo policija bila prva žrtva nove demokratske vlasti, jer se njeno učešće u buxetu drastično smanjilo. Ipak, mislim da je najvažnije to što nismo imali nikakvih pritisaka da ne idemo u ove reforme. Verujem da tih pritisaka neće ni biti. Međutim, drugo je pitanje da li će organizovani kriminal sa ogromnim kapitalom i sačuvanim resursima pokušati da na neki način spreči te reforme...
      
       Nije li, možda, trebalo sprovesti temeljnije čišćenje u samoj policiji od onoga za koje ste se vi odlučili - nekoliko šefova DB u zatvor, nekoliko generala u penziju, a sve ostalo, manje-više, u istom sastavu. Nije li javnost, možda, očekivala više?
       - Kad su ovako temeljne društvene promene u pitanju, uvek imate izbor da li da počnete od glave ili od repa. Mi smo se opredelili da počnemo od glave i da, polako ali sigurno, idemo ka repu. Ja sada mogu odgovorno da kažem da u kolegijumu Ministarstva više nema nijednog Miloševićevog generala, odnosno nijednog Miloševićevog ljubimca i potrčka, koji je završavao poslove mimo zakona i mimo pravila službe. Sama činjenica da su tu ljudi koji su bili u policiji i u Miloševićevo vreme znači samo to da jednostavno ne postoje drugi koji bi mogli da obezbede kontinuitet u profesionalnom radu ovog ministarstva. Takve promene se sada sprovode i na nivou sekretarijata unutrašnjih poslova po Srbiji i taj posao još nije završen. To ne smeta u obavljanju prioritetnih zadataka Ministarstva, a nismo hteli da zbog nekakve žurbe za kadrovskim promenama dovedemo u pitanje ostvarivanje najprečih poslova. To će se završiti za nedelju-dve i onda slede kadrovske promene na nivou opštinskih organa unutrašnjih poslova i policijskih stanica po Srbiji, da bi na kraju sledilo i preispitivanje kadrova u svakom resoru, sve do poslednjeg saobraćajca i pozornika.
      
       Prilikom nekih imenovanja i postavljenja ispoljene su znatne razlike između vas i pojedinih lokalnih funkcionera. Recimo u Jagodini, Kragujevcu, Čačku, Novom Sadu, Kikindi... za šefove policije predlagali ste ljude za koje su neki tamošnji čelnici DOS-a tvrdili da su kompromitovani u prethodnom režimu. Da li je možda reč o vašoj prevelikoj bolećivosti prema profesionalcima iz službe, ili o prevelikim apetitima lokalnih funkcionera?
       - Sigurno da ima i jednog i drugog - i moje želje da sve organizacione jedinice Ministarstva vode profesionalci neopterećeni političkim vezama i želje lokalnih funkcionera da i ovaj organ imaju pod svojom kontrolom. Ali, svi predlozi za kadrovske promene potekli su sa terena i problemi su kasnije nastajali u sukobima zainteresovanih, koji pripadaju različitim partijama u sastavu vladajuće koalicije, oko toga čiji kandidat treba da bude izabran...
       U nekoliko slučajeva (u Kragujevcu, Jagodini i u Novom Sadu) mi smo izašli tim primedbama u susret, ali smo potom bili suočeni sa napadima druge strane koja je stajala iza prvobitnih predloga. Bilo bi dobro da se svi odviknemo od takvog "kadriranja" u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da se to prepusti profesionalcima i strogo profesionalnim kriterijumima, jer sve drugo bi vodilo ponovnoj politizaciji Ministarstva, a to sigurno nije u interesu demokratije. Uostalom, jedan od uzroka Miloševićeve propasti bilo je i to što je čitavu državnu administraciju politizovao i terao je da radi nešto što nije njen posao, umesto da radi po zakonu i po pravilima službe.
      
       Zašto ste tako dugo čekali da javnosti saopštite pojedinosti o uklanjanju tragova zločina na Kosovu i zašto ste dopustili da se činjenice o tome sakrivaju sve dok ih neko drugi nije obelodanio?
       - Niko u Ministarstvu nije sakrivao te činjenice. To su radili moji prethodnici koji su taj slučaj proglasili za državnu tajnu. Nije tačno da smo mi reagovali tek kad su drugi to objavili. O tom slučaju je povedena istraga kao i o svim nasleđenim problemima. Istovremeno, mi smo se bavili aktuelnim problemima i vrhom kriminalne piramide. Radi se o sistematski zataškavanim zločinima, pa je bilo izuzetno teško doći do dokaza. Da bih to ilustrovao, reći ću vam podatak da se leševi nalaze i ispod autoputa!
       Nije bilo nikakve namere da se taj slučaj prikrije ili da se ponašamo kao naši prethodnici.
      
       Rekli ste da slutite kako takvih hladnjača odnosno mesta koja kriju istinu o zločinima ima još. Šta sada činite da se to istraži, razjasni, obelodani?
       - Ja molim čitaoce da razumeju da nismo na sudu. Mi samo radimo na prikupljanju dokaza za sud. Za sada postoje ozbiljne indicije da je na jednom sastanku kod predsednika Miloševića doneta odluka o "asanaciji bojišta", što znači uklanjanju svih žrtava koje bi mogle da pobude interesovanje istražitelja Haškog tribunala i da budu povod za optužbe za ratne zločine. Taj zadatak je dobio ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković i on ga je preneo na svog pomoćnika, generala Đorđevića i načelnika UKP Ilića. Tako je sprovedena akcija sklanjanja leševa žrtava sukoba na Kosovu i Metohiji, čiji obim i razmere još utvrđujemo. Drugi deo te priče je nastao posle otkrivanja hladnjače u Dunavu, kada je ministar Stojiljković to proglasio državnom tajnom i time taj slučaj zatvorio do današnjih dana. To je bila akcija "Dubina dva" o kojoj smo najpre našli samo njen naziv i dokumenta koja su govorila o isplati troškova licima koja su učestvovala u toj akciji, odnosno pretovaru leševa iz hladnjače u kamion.
       Sad mogu da kažem da smo zaista pronašli mesto gde su ti leševi sahranjeni i otpočeli smo ekshumaciju leševa u saradnji sa nadležnim pravosudnim organima. Veoma brzo ćemo saznati tačan obim i razmere...
      
       Gde se nalazi ta masovna grobnica?
       - U ataru grada Beograda.
      
       Da li se u masovnoj grobnici koju ste pronašli nalaze samo leševi iz one hladnjače koja je bila u Dunavu, ili tamo ima i drugih leševa i koliko ih uopšte ima?
       - Po našim operativnim saznanjima, nije reč samo o leševima iz hladnjače koja je bila u Dunavu, nego i o drugim leševima sa Kosova i Metohije. To je sve bilo monstruozno. To nije bila samo jedna hladnjača nego su sistematski kupili sa Kosova.
      
       Da li su sva tela pokopana na istom mestu, ili ima više takvih masovnih grobnica?
       - Pretpostavljamo da postoji pet-šest masovnih grobnica na lokaciji na kojoj smo počeli iskopavanje.
      
       Koliko bi ljudi moglo biti pokopano u tim masovnim grobnicama?
       - Ostavimo da to pokaže istraga koja je u toku. Ja želim samo da naglasim da niko u ovom ministarstvu neće zataškati nikakav zločin, pa ni ovaj monstruozni zločin i ovu monstruoznu ideju da se leševi žrtava sa Kosova i Metohije pokopavaju u okolini Beograda. Samim tim, jasno je da to više nije nikakva državna tajna, niti će bilo ko proglasiti državnom tajnom tragove bilo kog i bilo čijeg zločina.
      
       Vojislav Šešelj vas je već optužio u Skupštini da ste sve izmislili, i da za tvrdnje koje iznosite nemate dokaze, da nemate ništa. Imate li vi, zaista, dokaze za to što tvrdite?
       - Pa, optužen sam da sam to izmislio da bih pripremio javnost pred usvajanje zakona o saradnji s Haškim tribunalom. I tada sam javno rekao da bih bio veoma srećan da to ne postoji. Ali, surova realnost je da to postoji i da će, izgleda, dobiti razmere koje će nas možda sve otrezniti iz pijanstva izazvanog Miloševićevom propagandom i duhovnim i moralnim trovanjem tokom dugog niza godina, a posebno u vreme kosovske operacije. Inače, spreman sam da podnesem ostavku ili da budem smenjen ako se pokaže da sam izmislio hladnjaču i ceo ovaj slučaj. Ali, bilo bi takođe normalno da taj gospodin prestane da se bavi javnom delatnošću ako se pokaže da me je u ovom slučaju lažno optužio.
      
       Možda Šešelj kao potpredsednik vlade u vreme Miloševićevog režima ima neke svoje razloge i interese da se ne pronađu tragovi nedela za koje bi mnogi nekadašnji funkcioneri mogli biti, na ovaj ili onaj način, odgovorni?
       - Na dobrom ste tragu, jer ovaj slučaj direktno vezuje mnoge učesnike u bivšem aparatu vlasti za ratne zločine i uklanjanje tragova ratnih zločina. LJudi iz hladnjače, prema nalazu kriminalističkog inspektora koji je vršio uviđaj, nisu stradali u ratnim dejstvima. Samo je jedan ubijen metkom, dok su svi ostali završili na drugi način.
      
       Znači li to da je već izvršena obdukcija i da su stručnjaci za sudsku medicinu imali prilike da analiziraju tela?
       - Izvršen je uviđaj. Međutim, ondašnja vlast je naredila da se obustavi istraga, da se leševi pretovare i dovezu u Beograd.
      
       Postoji li sada o tome neka medicinska ili foto-dokumentacija?
       - Postoji. Postupak ekshumacije se sada obavlja po propisanoj proceduri. A postoji i deo foto-dokumentacije, kao i ljudi koji su izvršili prvi uviđaj još po pronalasku hladnjače.
      
       Postoji li mogućnost da se u Srbiji pojave još neke masovne grobnice i slični slučajevi, koji ranije nisu bili rasvetljeni? Ne samo u vezi sa Kosmetom, nego i u vezi sa ranijim sukobima u BiH ili u Hrvatskoj?
       - Nemam takvih saznanja. Ali, mislim da nas sve čeka suočavanje sa istinom o tome šta se sve dešavalo na ratištima od Hrvatske i Bosne do Kosova i Metohije. I, mislim da više niko ne može da koristi izgovor da mi treba da skrivamo zločine i zločince zbog toga što je i druga strana to isto radila pripadnicima srpskog naroda. Svaki zločin je individualan, ima svog počinioca i svog naredbodavca i oni moraju biti odgovorni za ono što su učinili. Ne može ceo narod biti odgovoran. Prema tome, Hrvati treba da se bave svojim zločincima, Muslimani svojim, Albanci svojim, a mi, pripadnici srpskog naroda i građani države Srbije bavimo se zlom koje su u naše ime počinili pojedinci, bez obzira koje su nacionalnosti, vere ili ideologije.
      
       Funkcioneri bivšeg režima i njihovi rođaci i prijatelji stvorili su i kontrolisali organizacije za dilovanje deviza, trgovinu cigaretama, čak i drogom. Ko, i na osnovu čega može da garantuje da se takve stvari neće, u nekom obliku, ponoviti? Ko danas može vas da kontroliše?
       - Jedini pravi garant su građani, i njihovo opredeljenje o tome u kakvoj će državi da žive. Drugi garant, odnosno kontrolor rada ove službe, pored građana, jeste javnost. U tome i vi novinari možete da imate važnu ulogu, jer možete da obavestite javnost o svemu što je neko učinio, bez obzira ko je to - ministar, predsed nik, inspektor... I treći garant su institucije nove vlasti, narodna skupština, vlada, i ja kao ministar.
      
       Jedna banka je do sada slovila za policijsku banku. Ima šaltere u svim sedištima MUP-a i sponzor je vašeg Fudbalskog kluba "Milicionar". To je, inače, ona banka u čijem trezoru je pronađena i famozna droga. Kakve su, zapravo, veze MUP-a sa tom bankom?
       - O toj banci treba pitati guvernera Dinkića, jer je on nadležan za finansijske i bankarske institucije. Ovo ministarstvo je, inače, držalo svoje depozite kod te banke, podizalo kredite za stanove, za nabavke opreme za potrebe Ministarstva, dok su naši radnici tamo primali plate... A, poslovanje Sportskog društva "Milicionar" i veze ove banke sa Fudbalskim klubom "Milicionar" svodile su se na to da je nekadašnji vrh Ministarstva na taj način reketirao mnoge privredne subjekte da bi skupljao novac za svoj hobi. Koliko je od toga otišlo u privatne xepove, ostaje tek da se utvrdi, jer dosije Fudbalskog kluba još nismo otvorili. Čim završimo druge prioritetne poslove, razmrsićemo i taj "Gordijev čvor". Rekao sam da ništa nećemo skrivati. Međutim, nije korektno vezivati ovu banku za drogu, jer tamo je Resor Državne bezbednosti uzeo celu zgradu i uselio se u nju. To je bio trezor DB i za tu drogu je odgovorno rukovodstvo DB, a ne banka.
      
       Najava da će nekadašnji tajni dosijei "državnih neprijatelja" biti konačno otvoreni dobila je veliki publicitet. Ipak, javnost, čini se, nije obaveštena da će svi dosijei biti prethodno "očišćeni" i da oni koji ih budu dobili na čitanje neće videti baš sve što se u njima nalazilo. Ko je, i po kom kriterijumu u međuvremenu "čistio" te arhive?
       - Što se ovog ministarstva tiče, niko nije čistio dosijea i niko ih neće čistiti. Jedino će imena saradnika biti nedostupna i ostati pod šiframa pod kojim su vođeni. To je pitanje koje se u međuvremenu mora urediti posebnim zakonom, ali mislim da to ne menja suštinu ove uredbe o otvaranju dosijea koju je, na naš predlog, donela vlada.
      
       Da li je u tajnim dosijeima, na misterioznim kompjuterskim diskovima, koji su navodno nestali, ili u nekim drugim policijskim arhivama, možda, bilo tragova o eventualnoj saradnji pojedinih lidera DOS-a sa DB-om iz Miloševićevog doba?
       - Nemam te podatke i nisam ih ni tražio. Ali, ako hoćemo politički da razmišljamo - da ima bilo šta kompromitujuće za aktuelne lidere DOS-a onda bi bilo logično pretpostaviti da bi ih Milošević upotrebio, jer je na sve načine pokušavao da uništi opoziciju. Mi sada znamo, to ne krije ni gospodin Rade Marković, da je od Miloševića dobijao naloge da kompromituje sve lidere DOS-a, posebno nas nekoliko, i očito je da u tome nije uspeo. Prema tome, ta dosijea jednostavno ne sadrže bilo šta čime bi neko mogao da ucenjuje funkcionere nove vlasti.
      
       Prethodnik Radeta Markovića, gospodin Jovica Stanišić je imao kontakte sa nekim liderima opozicije i mnogi su bili skloni da veruju da je on imao znatnog udela u tome što su svi pokušaji da se opozicija ujedini za njegovog mandata propadali, a opozicione stranke i lideri se često delili i svađali?
       - Tu treba da razlučimo nekoliko stvari. Prvo, svi akteri DOS-a, izuzimajući Koštunicu i Svilanovića, imali su određena iskustva sa Miloševićem i njegovim režimom. Drugo, imam utisak da se precenjuje moć DB i da joj se pripisuje mnogo toga za šta nije zaslužna, iz jedne opšte sklonosti da mistifikujemo stvari i da u svemu vidimo zaveru i ruku tajne službe.
       Činjenica je da je u vreme Jovice Stanišića, Milošević bio bezbedan što se tiče opozicije i da opozicija nije bila u stanju da ga ugrozi, jer nije mogla da se ujedini, dok su se opozicione stranke delile kao amebe. Možda je to i kreirao Jovica Stanišić, koristeći podatke kojima je služba raspolagala, ali koliko znam, to nisu bile operativne akcije. Znači, u DB nisu nikada zvanično pokretane akcije tog tipa; nikada niko nije rekao - sad ćemo da podelimo radikale, ili Demokratsku stranku itd. nego je to rađeno na drugi način, izvan uske nadležnosti i angažmana same DB. Zato ne verujem da ćemo u policijskim arhivama pronaći mnogo podataka o tome. Mislim, takođe, da se tu ne radi o nekoj posebnoj Stanišićevoj veštini, a na drugoj strani o neznanju ili nesposobnosti Radeta Markovića. Radi se, jednostavno, o promeni odnosa snaga u samom državnom vrhu. U trenucima kada su JUL i radikali odlučivali o zbivanjima u zemlji nikakva pamet nije mogla da spreči katastrofu koja se približavala, i nikakva služba nije više mogla da zaustavi odluke o lancu ubistava koje su poprimile takve razmere da je kap prevršila punu čašu. Svakom građaninu je na kraju postalo jasno da mora da se otarasi tog zla koje ubija novinara Slavka Ćuruviju i bez traga i glasa otima Ivana Stambolića...
      
       Kod nas kao da jedni policajci stalno ratuju sa drugim policajcima, a od 5. oktobra do danas opet ne prestaju sukobi bivših policajaca i sadašnjih policajaca. Ne liči li to na neki mini građanski rat? Dokle će to trajati?
       - To će trajati dok bude policije. Jer, taj rivalitet je stalan. On postoji u svim zemljama i svim službama sveta. Imate koliko god hoćete istorijskih primera o tome.
      
       Kako mislite da iskorenite korupciju u policiji ako je policajac slabo plaćen? Predsednik vlade se hvali da ima platu od 400 maraka, ali kaže da od toga ne živi, jer ima i druge izvore prihoda. Treba li onda i policajci da se okrenu drugim izvorima finansiranja, i kojim?
       - Ti drugi izvori finansiranja bili su nešto što je primenjivao Miloševićev režim za kupovinu lojalnosti, po principu: dajem ti malu platu, ali ti dozvoljavam da reketiraš građane i privrednike. To nije bilo kažnjivo. Bila je kažnjiva samo neposlušnost Miloševiću. Ja lično mislim da je ovo što ministri imaju platu 300 maraka, a premijer 330 velika greška i da je to neka vrsta demagogije, jer nema građanina koji veruje da ministar može da živi od te plate, bez obzira što ima i druge privilegije. U toj situaciji ministri mogu biti samo ljudi koji ne žive od plate nego imaju i druge izvore prihoda, što nekome na prvi pogled može da izgleda u redu, ali u suštini ministar treba da se bavi samo svojim poslom i ne sme da ima nikakvo drugo zanimanje i dodatni prihod.
       Ovde nije reč samo o tome koliko će tih pedesetak funkcionera na taj način uštedeti za državu, jer su gubici zbog toga što ne možemo da stimulišemo ljude da se bore protiv kriminala i korupcije mnogo veći. Stoga mislim da bi mnogo bolje bilo da premijer umesto 330 ima platu od 33 000 maraka, a da zato imamo ekonomski samostalnu i nezavisnu državnu upravu sposobnu da se odupre svakom pritisku i da stane na put kriminalcima koji su se osilili.
      
       STEVAN NIKŠIĆ