("Autoportret s Bojanom", NIN br. 2631)

      padam u nemali deo srpskog naroda koji veruje da je veći deo ogromnog bogatstva kompanije "Braća Karić" stečen na tuđoj muci i na nelegalan način.
       Veliki deo novca uzet je od našeg osiromašenog naroda, korišćenjem "beneficija" koje im je obezbedio režim porodice Milošević. Priznajem, delimično sam se pokolebao gledajući na televiziji gotovo svakodnevno kako fondacija ove kompanije deli neke nagrade i priznanja mnogim uglednim ličnostima našeg društva. Nagrade, sa zahvalnošću darodavcima, primaju visoki zvaničnici pravoslavne crkve, ugledni akademici, poznati književnici, velikani novinarstva i drugi.
       Posebno mi je žao što su, prilikom primanja nagrada, pravdali sebe pred nama koji smo im verovali (verovaćemo im i dalje). Veoma loše su se pravdali.
       Na kraju dve poruke:
       - gospođi Bojani Lekić: Patrijarh se odrekao svoje nagrade, odnosno poklonio ju je u dobrotvorne svrhe
       - gospodinu Milivoju Glišiću: i nagrada u obliku vaze može i te kako korisno poslužiti, vazu možete staviti u vitrinu da joj se trajno dive ukućani, prijatelji, naslednici, dok "prljavo milionče" ne možete staviti u vitrinu.
       I na samom kraju, nekom sopstvenom izrekom mogao bih, bar donekle, da opravdam svoje favorite. Ta izreka glasi:
       "Vreme i uslovi života u kojima živimo, menjaju karaktere i ponašanja ljudi."
      
       BRANISLAV V. NEDELJKOVIĆ,
       Aranđelovac