Zlostavljanje

      Priča o četrnaestogodišnjoj devojčici koju je očuh godinama silovao, a majka savetovala da se ne opire "jer će nas izbaciti iz stana i nećemo imati gde da živimo" potresla je javnost. Dešavalo se to u jednom prosečnom komšijskom stanu i trajalo je nekoliko godina.
       Nasilje u porodici, mnogo je češća pojava nego što se misli, ali se o njemu retko govori, a još ređe se prijavljuje. Do policije i suda dolazi onda kada postane toliko drastično da ga i okolina uoči. Kada su u jednu beogradsku bolnicu roditelji doveli dečaka i devojčicu sa povredama koje su očigledno bile posledica silovanja, tek je istragom ustanovljeno da je nasilnik bio - otac.
       I dok centri za pomoć deci žrtvama nasilja svakodnevno dobijaju pozive, prijavljivanje ovakvih slučajeva policiji, svodi se na nekoliko prijava godišnje, od kojih još manje stigne do suda. Zlostavljanje je "u zoni neprijavljivanja", jer često postoji "saradnja" drugih članova porodice, koji se prave da se ništa ne dešava, a sama deca, zastrašena pretnjama, opterećena osećanjem krivice, uplašena da će izgubiti ljubav roditelja i da im se neće verovati, veoma retko se bilo kome poveravaju.
       "Detetu malo znači što će mu otac ležati u zatvoru, njemu je potrebno da se on izvini, da preuzme odgovornost za ono što je uradio, da prizna da je kriv. Deca - žrtve opterećena su osećajem krivice i ono što je stvarno pomoć za njih je da shvate da nisu krivi i da nije njihova greška, već greška roditelja", kaže Ivana Stevanović iz Jugoslovenskog centra za prava deteta (JUCPD) "Rešenje treba tražiti u opštem angažovanju društva i programima za roditelje kako bi naučili da se nose sa sopstvenom agresivnošću."
       Zlostavljano dete obično završava u izolaciji, gubi apetit, zapada u depresiju, pokušava da izvrši samoubistvo, ima učestalo i bolno mokrenje, stomačne i venerične bolesti, bolove u donjem delu stomaka i genitalijama, opsesivnu potrebu za čistoćom tela. Uhvaćeno u mrežu onih do kojih mu je najviše stalo, ono prosto nema kome da se obrati.
       Zloupotreba položaja starijeg i jačeg vrši se na različite načine, od emocionalnog i fizičkog zanemarivanja, do zlostavljanja. Posledice mogu biti trajne, a deca odrastaju naučena da sukobe rešavaju fizičkim obračunima.
       "Ne dešavaju se često najteži slučajevi. Počinje se sa lakšim, a onda, kada eskalira postaje vidljivo i počinje o tome da se govori", kaže Nevena Vučković-Šaponjić iz JUCPD-a. "Fizičko kažnjavanje deteta kod nas se smatra vaspitnom merom i koristi se i u školama, a time što uopšte dodirujemo dete da bi ga kaznili ugrožava se njegov integritet. Čak se i šamar smatra udarcem po duši i nikada se ne zna kakve će biti posledice."
       Nasilje nad decom iz porodica se preselilo u škole. Šamari i uvrede postali su normalna stvar i u učionicama, tako da deca završavaju u "začaranom krugu". Teorijski kontrola je veća u školama, zavodima i ustanovama za zbrinjavanje dece, nego nad roditeljima, ali u praksi odrasli se i kod kuće i u radu sa decom ponašaju po istom modelu. Stručnjaci smatraju da je rašireno nasilje prema deci u vezi sa ekonomskim i socijalnim propadanjem društva. Tolerancija je postala veoma niska, pa su teret svoje agresivnosti jači preneli na slabije. Kada se odnos snaga promeni i kada uđu u tinejdžersko doba, već potpuno navikli na fizičko obračunavanje, deca obično uzvraćaju udarce.
       Istraživanje, koje su JUCPD i UNICEF sproveli među decom od 14 do 18 godina u Srbiji i Crnoj Gori u martu ove godine, pokazalo je da 70 odsto dece smatra da deca i mladi nisu dovoljno zaštićeni od nasilja roditelja i drugih odraslih. Jedna trećina ispitane dece navela je da odrasli još uvek veruju u izreku "Batina je iz raja izašla". Preko 40 odsto dece u institucijama i zavodima smatra da je nedovoljno zaštićeno od fizičkog kažnjavanja.
       Značajan broj dece koja smatraju da nisu dovoljno zaštićena od zlostavljanja i ponižavanja, zloupotrebe droga i alkohola postavilo je pitanje "Ko može da mi pomogne?" #
      
      

Seksualna zloupotreba - svaka forma kontakta sa detetom koja se sprovodi u seksualne svrhe, uključujući i (ne)kontaktne seksualne aktivnosti kao što je izlaganje pogledu ili voajerizam. U ovu vrstu zloupotrebe spada i seksualni kontakt između tinejdžera i mlađeg deteta ukoliko postoji znatna razlika u uzrastu. Seksualna eksploatacija se odnosi na korišćenje dece za prostituciju, pornografiju i slične aktivnosti.        Fizičko zlostavljanje - udaranje, šutiranje, davljenje, bacanje, paljenje i sve što izaziva ili može izazvati fizičke povrede ili smrt deteta. Takozvane "razumne" telesne kazne se najčešće ne razmatraju kao zlostavljanje. Kod ispitivanja fizičkog zlostavljanja treba obratiti pažnju na činjenicu da je potreban izvestan nivo razvoja deteta da bi samo sebe povredilo.        Emocionalno zlostavljanje - odbacivanje, degradacija, terorisanje, izolacija, navođenje na socijalno neprihvatljivo i destruktivno ponašanje, eksploatacija, uskraćivanje esencijalne stimulacije, emocionalne razmene i raspoloživosti, kao i nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo.        Zanemarivanje - zapostavljanje detetovih fizičkih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih, a po nekim određenjima i emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta. Zanemarivanje može biti namerno ali i nenamerno - može biti akt roditeljskog neznanja ili nezainteresovanosti, s tim što ono za posledicu može imati i smrt deteta.               (JCDP)