U tekstu predloženog zakona dominira ostvarivanje određenih političkih i ekonomskih ciljeva, ali uz potpuno zanemarivanje prava i pravnih principa

      Kristalisao se u najširoj javnosti stav o potrebi obračuna sa onima koji su nezakonito živeli i poslovali, stičući ogromna bogatstva, da je u interesu moralnog i pravnog obnavljanja nužno obračunati se sa takvim pojedincima.
       Pri takvom stanju svesti izražena je politička volja da se taj "obračun" izvede putem zakona. Na prvi pogled, ništa neobično, jer je javno mnjenje tako indoktrinirano da jedva čeka donošenje takvog zakona, smatrajući da će njime biti uspostavljena univerzalna pravda po kojoj će svako dobiti ono što zaslužuje.
       Međutim, do uspostavljanja prava i pravde ne može se doći lošim zakonom, a pogotovu ne onim koji je protivustavan i kojim se narušavaju civilizacijski pravni principi zakonitosti i pravne sigurnosti. Predlog zakona je u celini retroaktivan (sa povratnim dejstvom), jer se njime pravno regulišu odnosi između pojedinaca i države, nastali u prošlom vremenu. Tim zakonom se ne reguliše ponašanje za ubuduće, zbog čega se ne može govoriti da je taj zakon samo u svojim pojedinim odredbama sa retroaktivnim dejstvom.
       Predlog zakona ne pravi razliku između legalnog i nelegalnog postupanja, upotrebljavajući neodređenu formulaciju da se on odnosi na one koji su ostvarivali dohodak i sticali imovinu pod uslovima koji nisu bili dostupni svim građanima. Pri tom se ne navodi nijedna pravno relevantna činjenica koja bi služila kao kriterijum za utvrđivanje uslova koji su bili dostupni nekima, a ne svim građanima. To vodi u arbitrarnost i ugrožava pravnu sigurnost svakog pojedinca koga upravni organ javnih prihoda proglasi poreskim obveznikom. Tako se ističe da se pod korišćenjem posebnih pogodnosti smatra, između ostalog, korišćenje sredstava iz primarne i sive emisije novca u finansijskim transakcijama i kupovina deviza po zvaničnom kursu NBJ, kada je tržišni kurs bio viši. Očigledno je da su ove dve situacije bile u skladu sa propisima i da su formalnopravno bile dostupne svim privrednim subjektima. Dakle, ono što je bilo propisano kao dozvoljeno ponašanje, ne može se naknadno tretirati kao posebna pogodnost. Samo se zloupotrebom prava i kršenjem propisa mogu stvoriti uslovi za posebne pogodnosti, jer se svako nelegalno ponašanje upravo vrši da bi se stekla određena pogodnost, koja nije dostupna onima koji deluju u skladu sa zakonom.
       Otuda začuđuje stav predlagača zakona, koji ove dve situacije izjednačava sa nizom drugih situacija, koje su opravdano unete u Predlog zakona, kao što su: iznošenje deviza po osnovu avansnog plaćanja uvoza koji kasnije nije realizovan, odnosno po osnovu fakturisanih, a neizvršenih usluga; uvoz i distribucija akciznih proizvoda bez plaćanja carina, drugih uvoznih dažbina, akciza, drugih poreza na potrošnju i poreza na promet i drugo. Sve to daje izgled navedenom Predlogu zakona kao da je u pitanju konfiskacija imovine koja, uzgred budi rečeno, nije propisana našim Ustavom, a i kada je bila propisana KZ, mogla se izricati samo u krivičnom postupku vođenom zbog izvršenog krivičnog dela.
       Ovaj Predlog zakona zadire u stečena prava građana i pravnih lica, a odluku o porezu donosi upravni organ čije se rešenje sprovodi, bez obzira na uloženu žalbu, ne čekajući pri tom odluku suda koja može biti drugačija od rešenja upravnog organa. Samo se odlukom suda može zadirati u stečeno pravo svojine na određenim predmetima nečije imovine, a kako je to regulisano evropskim standardima i Ustavom SRJ. Predlog zakona eksplicitno ne određuje dokazni postupak, koji je uslov za donošenje zakonitog rešenja i istovremeno isključuje institut zastarelosti, čime se stvara situacija apsolutne neizvesnosti.
       Očigledno je da u tekstu predloženog zakona dominira ostvarivanje određenih političkih i ekonomskih ciljeva, ali uz potpuno zanemarivanje prava i pravnih principa, čije je poštovanje značajnije od postavljenih ciljeva, jer njihovim gaženjem i potpunim zanemarivanjem odlaže se početak uspostavljanja pravne države i vladavine prava.
      
       (Autor je advokat iz Beograda)