Staljin je više podržavao četnike nego partizane, a Hitlerov ambasador u Zagrebu želeo je susret s Titom, svedoči poznati bugarski revolucionar čiji je dnevnik ovih dana prvi put objavljen u Nemačkoj

      Georgi Dimitrov Mihailovič (1882-1949), bugarski i međunarodni revolucionar, kome je 1933. suđeno u Lajpcigu zbog paljevine nemačkog Rajhstaga, pisao je od 1933. do 1943. dnevnike koji su tek sada objavljeni u Berlinu, u izdanju "Aufbau-Verlaga". Kao generalni sekretar Komunističke internacionale, Dimitrov je bio vrlo često u kontaktu sa Staljinom, o čemu govori u svojim dnevnicima. Osim toga, sarađivao je s mnogim drugim istaknutim liderima komunističkih partija evropskih i vanevropskih zemalja.
       Vrlo značajno poglavlje u dnevnicima zauzima prepiska Tito - Dimitrov. Ova prepiska jeste značajno svedočanstvo o Staljinovom odnosu prema Titu i partizanskom pokretu. Staljin je odbijao veoma dugo da pruža partizanima vojnu pomoć i, kako prepiska svedoči, zahtevao je od Tita da se s respektom odnosi prema četnicima i Draži Mihailoviću, koji se svim silama borio protiv partizanskih jedinica. Kako izveštava Dimitrov, po nalogu Staljina došli su i NKVD-ovci u Jugoslaviju, kako bi kontrolisali odnose između četnika i partizana.
       Dimitrov je pisao kratke beleške o svojim susretima s Titom dok je on bio u Moskvi a poslednji razgovor imali su 11. novembra 1939, pred Titov odlazak u Jugoslaviju. Tito je često slao Dimitrovu telegrame, moleći ga da izdejstvuje pomoć za partizanske jedinice. Dimitrov je o tome izveštavao najpre Beriju, moleći ga da s tim u vezi, razgovara sa Staljinom, a kasnije, o molbama Josipa Broza izveštava Molotova i Staljina.
       Međutim, umesto pomoći, Dimitrov je primoran da daje direktive Titu i Kardelju po Staljinovom nalogu: "Ne nazivajte vaše proleterske brigade proleterskim, već udarnim, ponavljamo: udarnim. Razumete li - to je od naročitog političkog značaja, kako za ujedinjenje narodnih snaga protiv okupatora, tako za vaše delovanje u zemlji i inostranstvu. Vi vodite jedan narodnooslobodilački rat u kojem su radnici, seljaci, narodna inteligencija i drugi patrioti, a ne proletersku borbu. Od toga morate uvek polaziti. Prestanite da lijete vodu na mlin vaših neprijatelja, koji će svaku grešku zlurado koristiti." (10. 08. 1942).
      
       Upozorenja
       Novembra 1942. godine, Dimitrov je poslao Titu telegram, u kojem mu objašnjava ulogu i karakter "Jugoslovenskog oslobodilačkog komiteta". Prema Dimitrovljevom uputstvu, ovaj komitet se ne sme tretirati kao vlada, već kao politički organ narodnooslobodilačke borbe. Ne suprotstavljati se emigrantskoj vladi, ne pominjati raspuštanje kraljevine, ni rečju ne pominjati republiku. Ta pitanja će se postaviti tek posle poraza nemačko-italijanskih snaga i oslobađanja zemlje od okupatora. Uostalom, SSSR ima zasad ugovor s jugoslovenskim kraljem i vladom u Londonu, pa bi to moglo imati negativnog uticaja na odnose s Engleskom i Amerikom, upozorio je Dimitrov Tita.
       Pošto iz Rusije nije stizala pomoć, Tito je, ne bez razloga, počeo da šalje očajničke telegrame. Dimitrov mu u telegramu od 10. 02. 1943. poručuje: "Ne biste smeli posumnjati ni minutu da mi ne bismo pomagali vašu izvanrednu i herojsku borbu kada bi za to postojale bolje mogućnosti... Često smo zajedno s Josifom Visarionovičem Staljinom razgovarali na koji način da vam pomognemo. Na žalost, usled nesavladivih tehničkih i transportnih problema nismo uspeli ovaj zadatak pozitivno rešiti. (...) Kako možete vi u to sumnjati?" - pitao je s prekorom Dimitrov.
      
       Ličnosti
       Dimitrov je 11. 03. 1943. poslao telegram Titu, Kardelju (Birku) i Kopiniču (Vokšinu). Ovaj telegram se odnosi na četnike koje - kako je napisano - "treba odvući od demagoške linije D. Mihailovića."
       Kada je Tito obavestio Dimitrova o razmeni ratnih zarobljenika s Nemcima, došlo je do drame. O tome je raspravljala komisija koju su sačinjavali B. N. Ponomarjov, ideolog Kominterne, Firnber, predstavnik austrijske KP, Gemalnder, predstavnik češke KP, i Đuro Salaj, predstavnik jugoslovenske KP. Kako je Dimitrov napisao u svome dnevniku, Titu je 01. 04. 1943. upućen telegram sledeće sadržine: "Nas iritira okolnost, što ste vi izvršili razmenu s nemačkim ratnim zarobljenicima, što ste poslali delegaciju, koja je izvršila pregovore s Nemcima, kao i činjenica da je nemački ambasador u Zagrebu izrazio želju da se s Vama lično sretne. Šta se to događa? Narod se nalazi u jednoj ogorčenoj borbi protiv okupatora, kad iznenada - takvi odnosi između vas i Nemaca. Da li je to u skladu s politikom Nemaca, koji žele da izazovu među Jugoslovenima bratski razdor kako bi što lakše razbili narodnooslobodilačku armiju? Ja vas molim za objašnjenje ovoga pitanja. Dalje: Činjenica je razumljiva što nezadovoljstvo naroda protiv Engleza raste. Ali, zar ne razmišljate o tome, da u sadašnjem trenutku izazivati nezadovoljstvo protiv Engleza škodi narodnooslobodilačkoj borbi, i da mržnja protiv okupatora, u prvoj liniji protiv Nemaca, mora da se potpiruje? Svaka vrsta povezivanja s nemačkim moćnicima može ovu toliko potrebnu narodnu mržnju slabiti. Očekujem vaš odgovor."
       (Tito je, po svemu sudeći, poslao odgovor Dimitrovu. Međutim, u njegovim dnevnicima nema nikakvog traga. Sednica Prezidijuma Kominterne održana je 12. 05. 1943. i Dimitrov saopštava da se jedan od zaključaka odnosio na Tita).
       U dnevniku Dimitrova se pominju i razne druge jugoslovenske političke ličnosti, pre svega, najbliži Titovi saradnici i saborci. Na stranicama ovog dnevnika pominju se neke ličnosti o kojima jugoslovenska javnost nije dosad imala prilike ma šta da čuje. Jedna od tih je Kiti Jovanović. Priređivači dnevnika su napisali da je Kiti Jovanović, jugoslovenska komunistkinja, koja je emigrirala u SSSR "ljubavnica Georgi Dimitrofa".
       (LJuba (1880-1933), prva žena g. Dimitrova, pesnik i novinar, rodom je iz Kragujevca. Roza (1896-1958), Jevrejka, bila je druga žena g. Dimitrova). Dimitrov je, uz ime svoje ljubavnice, napisao najzagonetnije reči: "Očajne scene. - Strašno plakanje. - Šta da se čini?" (Početak aprila, 1934)
       Mesec dana kasnije, 9. maja, uz ime "Kiti" je napisao: "Likvidacija neodložna!"
       I, najzad, 25. juna 1934: "Kod Kiti: šta dalje?"
       Georgi Dimitrov je pisao svoj dnevnik vrlo obazrivo. (U jeku najvećih Staljinovih čistki - 01. 02. 1935. - 18. 08. 1936. i 18. 03. 1938. - 15. 08. 1938 - Dimitrov nije vodio beleške). Uprkos tome, može se primetiti da je on vodio dnevnik i kao visoki funkcioner i kao čovek. (NJegov brat Nikola je u vreme carske Rusije prognan u Sibir, gde je 1916. umro; brat LJuben je bio u koncentracionom logoru; brat Todor je ubijen od bugarskih policajaca 1925; sin Mitja je umro 1943. itd.). Mada je posle procesa u Lajpcigu, stekao međunarodni ugled kakav nije imao gotovo nijedan evropski revolucionar, on je morao živeti vrlo obazrivo u Moskvi, ponekad čak podnositi poniženja koja mu je priređivao Staljin. Dabome, da u takvom okruženju ni Dimitrov nije mogao ostati "čistih ruku".
      
       Nadmudrivanje
       Iz dnevnika G. Dimitrova, proizlazi da Staljin nije imao nikakvih naročitih simpatija za partizanske pokrete u Jugoslaviji i Grčkoj. To je, sude istoričari, odraz međunarodne politike prema Balkanu (tzv. uticajne i interesne zone). Grčki partizanski pokret je usled toga surovo žrtvovan. Za razliku od Dimitrova, koji je imao sasvim drukčije političke poglede i politički plan za Balkan, Staljin nije u početku hteo stvaranje jugoslovenske federativne države na Balkanu.
       Josip Broz Tito, koji je i u tek štampanim knjigama najrigoroznijih evropskih istoričara 20. veka, zauzeo vrlo istaknuto mesto, prozreo je, izgleda, blagovremeno Staljinove namere i planove. I, zahvaljujući tome, uspeo je da nadmudri i fašiste i staljiniste.
       S druge strane, rušioci Jugoslavije, u prvom redu Milošević i Tuđman, osigurali su Titu "večno mesto" u istoriji jugoslovenskih naroda.
      
       DR RAJKO ĐURIĆ