Srećan sam, što nagrada, koja nosi ime moga oca, ide u ruke ne samo velikoga borca, Dragoslava Mihailovića, već i jednoga istinski velikoga umetnika, sa kojim svi mi treba da se ponosimo

      U Parizu je 18. maja NJ.K.V. knez Aleksandar (Pavla) Karađorđević uručio književniku Dragoslavu Mihailoviću nagradu "Knez Pavle Karađorđević" i tom prilikom, obraćajući se laureatu, između ostalog rekao:
       - U godinama velikoga stradanja našega naroda, u doba samovlašća Josipa Broza koji je mrzeo nas Srbe i koji je i mene, nedužnog, bio osudio na izgnanstvo, i vas nedužnog, na Goli otok, svih tih godina, u neslobodi, u doba progona ljudi i slobodne reči, ali i borbe za dostojanstvo i održanje, znam, često i u nepodnošljivim uslovima, sa velikim odricanjima, vi ste, gospodine Dragoslave Mihailoviću, uspeli da stvorite delo dostojno divljenja. Treba svi da to znaju, za poštovanje je narod u kome ste se rodili i u kome živite, jer je to narod koji se ne miri sa nepravdom, niti sa poniženjem, a ko ne veruje, neka čita vaše knjige.
       Od osobite je važnosti što ste uspeli da obelodanite istinu o tome strašnome logoru Josipa Broza, čime je tajna, vešto prikrivana, napokon svima dostupna. I vašom zaslugom, taj režim, je na istome đubrištu kao onaj Lenjinov i Staljinov, Mao Cedungov, Pol Potov... Želim da preko vaših knjiga Evropa najzad otkrije što se stvarno događalo posle 1948. godine u Jugoslaviji, i u kakvoj su tobože slobodi živeli građani te zemlje. Jer to, na Zapadu isticano kao hrabro NE Josipa Broza sovjetskome diktatoru Staljinu, svi to sad moraju znati, bilo je plaćeno srpskim životima.
       Koliko je ljudi u najboljim godinama mučenički izgubilo svoje živote, robijalo i ako su imali sreću da ostanu živi, posle životarilo, zauvek obeležni i nesrećni? Zbog čega sve to? Zbog toga što su poverovali u jednu perverznu Utopiju. Žao mi je tih nesrećnih ljudi i želim da svi današnji Srbi izvuku pouku i da više nikada ne veruju usrećiteljima čovečanstva, bilo da dolaze sa Istoka ili sa Zapada. Nikakav svetski poredak ne bi trebalo uvoditi kod nas po cenu naših života, a uzdati se treba i izgrađivati prvo naš poredak, služeći, svako svojim snagama, srpskoj Državi. Svih srpskih žrtava jugoslovenskog komunizma treba da se sećamo i za njihove duše da se Bogu molimo. I mučenike sa Golog otoka da nikada ne zaboravimo.
       Gospodine Mihailoviću, vaš doprinos porazu komunizma u Srbiji, izmerljiv je i vrlo značajan. Srećan sam, što nagrada, koja nosi ime moga oca, ide u ruke ne samo velikoga borca, već i jednoga istinski velikoga umetnika, sa kojim svi mi treba da se ponosimo.