Pre desetak godina Estonija je bila samo jedna zabačena provincija sovjetske imperije. Danas je ova zemlja od milion i po stanovnika tehnološki model ostatku Evrope. U toku je eksperiment sa prvom elektronskom vladom 21. veka. U vladinim kancelarijama nema pravnih knjiga, beležnica, čak ni olovki. Petnaestak državnih zvaničnika preko kompjuterizovanog sistema upravlja većinom državnih poslova. Ministri u kabinetu čitaju predloge zakona, razmatraju ih i glasaju isključivo preko Interneta. Zasedanje parlamenta takođe se odvija on-line, putem audio prenosa na Mreži; transkripti govora slede ubrzo. Građani imaju pristup svemu - sa izuzetkom poverljivih informacija - zahvaljujući Internetu. Kako je Estonija postala model umreženog društva? U trenutku kada je stekla nezavisnost početkom devedesetih, razvijene zemlje transformisale su se ka novoj informacionoj ekonomiji. Estonija je prešla pravo na Internet tehnologije, budući da nije imala balast velikih mainframe sistema. Danas je, u Estoniji, na 10 000 ljudi 214 prikačeno na Internet, što je stavlja ispred Nemačke i neznatno iza Velike Britanije. Vlada postavlja javne punktove sa besplatnim pristupom Internetu širom zemlje - bankarske on-line usluge već su veoma popularne. Godišnji prihod po stanovniku u Estoniji iznosi 6 500 dolara godišnje, ali njeni stanovnici koriste kompjutere gde god mogu. Mnogi nemaju novca da ih kupe, ali ih imaju na poslu. Veliku ulogu u napredovanju Estonije ima i blizina tehnološki razvijenih nordijskih zemalja. Helsinki je na devedeset minuta vožnje feribotom. Nekoliko finskih i švedskih kompanija u Estoniji pronašlo je idealno tržište za testiranje proizvoda koji su kasnije promovisani u većim zemljama. Isto može da bude i sa eksperimentalnom elektronskom vladom. Brojne strane delegacije, uključujući predstavnike Grčke, Holandije i Evropske komisije dolazile su da vide kako prva elektronska vlada izgleda na delu.